Густаво Триста дел Тодо: За Кубу – Косово је Србија

Кариби су географски далеко, али пријатељство кубанског и српског народа ту удаљеност релативизује. Куба свесрдно стоји уз актуелне напоре Србије да очува свој суверенитет а Србија се противи економској блокади Кубе. Веза два народа, тако, има посебну људску димензију и блискост. У таквој атмосфери на дужност амбасадора Кубе у Београду ступио је Његова екселенција Густаво Триста дел Тодо. Редакција „Печата“ има ту част да је господин Триста дел Тодо први интервју за српске медије и  јавност дао управо нашем листу.

 Ове године се навршава 75 година од успостављања дипломатских односа Србије и Кубе. О овом периоду у свету се много тога променило, а Срби и Кубанци гаје исто непомућено пријатељство. Како објашњавате ову чињеницу?

Везе између Кубе и Србије сежу до давних времена. Конкретно, први дипломатски односи успостављени су 30. августа 1943. године а овај датум ћемо сасвим сигурно пригодно обележити и овде у Београду. Међутим, овом приликом бих желео да говорим о годинама после Револуције. У августу 1959. Че Гевара је био у Југославији а Револуција се догодила у јануару те године. То значи да смо врло брзо успоставили дијалог с југословенском владом. Потом смо сарађивали у оснивању организације Несврстаних и током година смо заједнички обележавали важне датуме, имали смо много билатералних размена и мешовитих комисија. Тито је био у Хавани на самиту Несврстаних, а Фидел је 1986. године боравио овде, у Београду. Игром случаја, и ја сам тада био овде, радио сам у амбасади. Председник Председништва Југославије био је Синан Хасани и ми смо заједно с њим овде дочекали Фидела. Практично свих ових година, од Револуције, одржавана је билатерална размена. Ова земља је врло слична нашој. Пратили смо ратове које је водио српски народ против фашизма. И ми смо својевремено ратовали против Батисте.

Када говоримо о садашњем времену, 2015. тадашњи председник Србије Томислав Николић био је у званичној посети Куби, а у децембру прошле године Кубу је посетио и садашњи председник Србије Александар Вучић. Наравно, обојицу је примио председник Раул Кастро. Ми смо два мала народа са сличном историјом. Куба је била веома солидарна током НАТО бомбардовања Србије 1999. године и ми данас пружамо сталну подршку суверенитету и територијалном интегритету Републике Србије о питању Косова и Метохије. Такође, Србија подржава резолуцију против блокаде Кубе у Уједињеним нацијама, тако да постоји обострана подршка наше две земље. Ми овде примећујемо осећања народа и симпатије које Срби имају према Куби. Нажалост, наши економски односи нису на истом нивоу као наши политички односи. Ми немамо много природних ресурса, али постоје конкретни интереси који би се могли реализовати на обострану корист. Сматрам да сам имао срећу да будем именован за амбасадора баш у Београду, зато што је српски народ пријатељски народ и отворен према нама Кубанцима, због чега сам срећан и надам се да ће наша сарадња бити још боља у наредном периоду.

Крајем прошле године, 25. новембра, обележена је, готово у читавом свету, годишњица смрти великог лидера кубанског народа Фидела Кастра. Овај дан је пригодним програмом обележен и у Београду. Чак су и Кастрови противници, стари империјалисти, имали потребу да се сете овог датума. Тако је у Лондону премијерно изведен мјузикл „Фидел“, додуше порукама које диктира неолиберална идеологија. Какав је значај историјске улоге Фидела Кастра за јачање борбе за слободу народа широм света?

Фидел је био солидаран са свим народима света. Наша револуција под његовим управљањем пружала је помоћ земљама тзв. „трећег света“, а поготово земљама Африке. У Јужној Африци је збачен апартхејд, између осталог, и захваљујући напорима Кубанаца који су тада носили оружје и ризиковали своје животе. На пример, у Анголи је живот изгубило око две хиљаде кубанских бораца, и када је одбрањена независност ове земље, Кубанци су само однели своје погинуле борце за слободу, а нису ношена рудна богатства, нафта и сл. Фидел је, такође, увек бранио Вијетнам и био је против рата који су тамо водиле САД. Вијетнамци су један од најближих народа који је веома захвалан Куби и Фиделу Кастру. Треба споменути и Фиделово држање и његове напоре које је уградио у организацију Несврстаних, кроз коју је увек пружао врло значајну подршку тзв. „неразвијеним земљама“, односно „земљама у развоју“. У сваком случају, Фидел је готово у свим деловима света био и остао узор многима. Био је вођа ког признају сиромашни, лидер који се борио не само за свој народ већ за све народе света. Њега је, наравно, увек нападала десница, која је непријатељ обесправљених народних маса, али Фидел Кастро је оличење племенитих циљева света и тако ће заувек бити признат.

Посета председника Србије Александра Вучића Куби показала је да Србија не одступа од своје суверенистичке позиције. О томе, између осталог, сведочи и све дубља сарадња Србије са Руском Федерацијом, у тренутку када САД и западноевропске земље покушавају санкцијама да казне руски народ због одбране свог суверенитета на Криму. Како коментаришете основне поруке сусрета Вучића са председником Кубе Раулом Кастром и да ли очекујете продубљивање и економске сарадње наше две земље?

Велики сам оптимиста о том питању. Мислим да могу да се остваре конкретни резултати у области здравства и фармаколошке индустрије. Такође, сарадња може да се оствари и на плану пољопривреде. И не смемо заборавити врло важан сегмент друштвеног живота, а то је култура. На томе је својевремено инсистирао и сам Фидел: у годинама када је Куба имала највише ограничења, Фидел је говорио да морамо спасти културу. Култура је душа народа. А култура у Србији је на веома високом нивоу. Недавно сам био у Народном позоришту на Светосавској академији коју је организовало Министарство просвете. Био сам одушевљен посвећеношћу те деце и отишао сам одатле испуњен великим оптимизмом. И код нас је слично: песма, плес, игра, примењене уметности – Куба је практично земља уметности. Све би то могло бити предмет билатералне размене. Наравно, довести рецимо један балетски ансамбл са Кубе у Београд је веома скупо, али мора да постоји начин за културну размену између наших народа. Такође, у Београд долазе и разни кубански бендови и наступају на музичким фестивалима којима је Србија посебно богата. Видим да је овде веома популаран бенд „Буена виста сошл клаб“, али Куба је наравно много више од тога. И мислим да су поруке које су недавно послали председници Александар Вучић и Раул Кастро из Хаване биле најбоље. Био сам тамо и учествовао у том догађају. Разговор два председника је био врло емотиван и срдачан. Вучић је тада посетио и изложбу фотографија посвећену Фиделу, и то је једна од успомена која ми је остала у лепом сећању. Сликали су га тада и испред слике Фидела. Посетио је и нашу Народну скупштину и разговарао је с председником Скупштине Естебаном Ласом, и тај разговор је такође био веома срдачан и пријатан. Наши званичници су се усагласили практично у свим ставовима и јасно је да постоји потпуна сагласност политичке воље на обе стране. Може се рећи да је Вучићева посета Куби била потпуни успех. Наравно, сада је на нама да све што је тада у Хавани договорено преточимо у конкретне идеје.

Недавно потписан Споразум о сарадњи Кубе и Србије у области лекова и медицинских средстава предвиђа покретање програма лечења дегенеративних болести попут рака и дијабетеса и заједнички рад на унапређењу здравља уопште. Познато је да је Куба светска сила у здравству и да поставља стандарде у здравственој заштити. Које су могућности ширења сарадње две земље у овој области, нарочито у контексту све више оболелих грађана Србије од рака, и то 18 година након што је НАТО изручио велике количине осиромашеног уранијума на нашу земљу током бомбардовања 1999. године?

Напредак медицине на Куби је један од успеха Револуције. Здравствена заштита народа је међу врло важним приоритетима на Куби. Могу слободно да кажем да смо на пољу медицине напредовали иако смо земља у развоју. Све је то базирано на нашим, домаћим средствима, знањима и вештинама, а упркос међународној блокади. Тачно је да постоји група нових лекова до којих су дошли истраживачи на Куби, али то нису лекови искључиво за лечење рака; ту је, рецимо, лек „Heberprot“ за лечење дијабетесног стопала. Препоручујем свима који су заинтересовани у Србији за ове кубанске лекове да се обрате фирми „Consulta al futuro“. Они врло добро раде и ентузијасти су у свом послу, имају директну комуникацију с Кубом. На Куби постоји и организација „Servicios Médicos Cubanos“, тј. Кубанска здравствена служба која се бави пружањем целокупне здравствене заштите пацијената. Ова организација има директну везу са фирмом „Consulta al futuro“, која је наша фирма, из нашег министарства здравља и она послује уз све гаранције које пружа наша влада. Овде, дакле, постоји озбиљан потенцијал за практичну сарадњу, о чему је и потписан споразум приликом посете председника Вучића Хавани. То сада, наравно, захтева процес примене и конкретизације свега што је начелно договорено на нивоу два председника. Тај део конкретизације ћемо оставити нашим стручњацима да заврше, јер постоји оквирни споразум, а имплементација тог споразума је посебна ствар која нам тек предстоји. То захтева време, али мислим да постоје сви услови да се тако нешто реализује. На Куби ће се ускоро одржати и међународни конгрес „Здравље за све“, на коме би требало да учествују и представници Министарства здравља Србије. У сваком случају, фирма „Consulta al futuro“ је на располагању свим грађанима Србије заинтересованим за наше лекове.

После вашег недавног састанка са српским министром за рад и запошљавање Зораном Ђорђевићем најављено је потписивање споразума о сарадњи две земље и у области социјалне сигурности. Такође, министар Ђорђевић је прихватио позив његове кубанске колегинице, министарке рада и социјалне сигурности Републике Кубе Маргарите Гонзалес да посети Хавану. Да ли се може очекивати снажење наших односа и у сфери рада и запошљавања?

Ту је ситуација слична као и на плану медицине и здравствене заштите. Надам се да ће министар Зоран Ђорђевић посетити Хавану, наравно у складу са својом агендом, и да ће то бити ускоро, а сигуран сам да ће он на Куби бити примљен са максималном политичком вољом. Анализираће се потписани споразуми и наравно није на мени да унапред причам о томе шта су могући договори два министра, али могу да кажем да сам оптимиста и сматрам да ће из свега тога проистећи интересантне ствари. Имам врло високо мишљење о целој српској влади, нарочито о министру Ђорђевићу.

Приликом недавног састанка Раула Кастра и Александра Вучића у Хавани најављено је продубљивање економских односа и културних веза два народа. За почетак, уследиће позив позориштима, кабареима и спортистима Кубе да посете Србију. Хавана је, такође, најавила учешће на предстојећем сајму туризма у Београду, тако што ће поставити кубански туристички парк, а градоначелници Хаване и Београда, Реиналдо Гарсија Запата и Синиша Мали, најавили су потписивање споразума о братимљењу два града. Да ли ће 2018. година бити нека врста прекретнице у смислу унапређења наших билатералних односа?

Постоји позив нашем градоначелнику да посети Београд и разговарано је о томе да се то реализује поводом обележавања 75. годишњице од успостављања дипломатских односа наше две земље, тако да ту посету очекујем у августу. Када дође до ове посете, реално је да се и том приликом потпишу споразуми на разним пољима, јер је наша сарадња заиста на све вишем нивоу. Сигуран сам да, у оквиру свега тога, можемо да договоримо конкретну сарадњу на нивоу две престонице, размену стручњака из различитих области. Заиста, за ову годину је планирано много ствари, тако да се надам да би 2018. могла да буде својеврсна прекретница у нашим односима. Толико је тема проистекло из посете председника Вучића Хавани, да ће ова година бити управо то: нови квалитет у билатералним односима Србије и Кубе.

Што се тиче туризма, то питање је веома значајно. Читамо о томе како се српска економија опоравља значајним корацима, што се одражава и на економску моћ народа. Такође, разумљиво је да српски туристи углавном одлазе на друге дестинације, наравно због природних лепота и богатог културног садржаја. Међутим, желим да нагласим да је Куба, иако је географски далеко од Србије, право место за свакога ко жели да види и доживи аутентично карипско наслеђе једне пријатељске земље препуне историје, земље која је уједно и идеално место за одмор. Куба није само сунце и плаже. Куба није само Хавана и Варадеро. Куба је много више од тога. Куба је препуна културе, а безбедност је на веома високом нивоу – заправо, то је једно од најбезбеднијих места на планети. У градовима као што су Сантјаго де Куба или Тринидад преплићу се европска и кубанска култура, а будући да је нека од ових места Унеско заштитио као културна наслеђа човечанства, туристи могу да доживе прави дух историјског наслеђа из доба шпанске колонијалне управе. Прошле године је на Кубу путовало више од пет хиљада туриста из Србије, што представља пораст у односу на раније, и то охрабрује. Опростићете ми што сам ову прилику искористио за туристичку промоцију Кубе, али истина је да ће се Србин најбоље осећати на Куби која је пријатељска земља и чији народ воли Србе и саосећа и идентификује се са Србима.

Када је реч о међународној политици, да ли очекујете неке промене у међународној позицији САД, сада када је Доналд Трамп на челу Беле куће?

Видимо да је председник Доналд Трамп одлучио да оповргне све што је претходни амерички председник Барак Обама покушавао да уради. У претходном периоду су успостављени дипломатски односи и дошло је до занимљивих размена, иако није дошло до подизања међународне блокаде. Када је Доналд Трамп преузео дужност председника, првих месеци се није изјашњавао, али када се огласио, било је врло негативно, зато што су му саветници били из Мајамија. Боље је рећи да је Трампа лоше саветовала екстремна десница, тако да смо тада у нашим односима отишли корак назад. Последње са чиме смо се сусрели били су наводни звучни напади на Американце на Куби, а да то, при томе, нико није могао да их докаже. Један наш научник је рекао да је то научна фантастика. То је послужило и као разлог за протеривање неких наших дипломата из амбасаде у САД, а редукован је и амерички  персонал у амбасади у Хавани. То ствара потешкоће за вршење конзуларних послова у обе земље. Конкретно, то значи да Кубанци који желе да путују у Америку морају да иду преко Колумбије, што наравно поскупљује пут и ствара нове непотребне компликације.

Ипак, остајемо чврсти у својим ставовима. Прошле године имали смо економски раст од 1,6 процената, и то упркос последицама циклона Ирма и упркос блокади. Такође, у 2017. имали смо и повећање броја туриста из иностранства, што сведочи о растућем интересовању за нашу земљу.

Јуче је обележена 165. годишњица од рођења Хосеа Мартија и откривена је копија статуе Хосеа Мартија која се налази у Њујорку. Овој церемонији је присуствовао и Раул Кастро уз неколико наших лидера, као и представници града Њујорка. С друге стране, постоји тенденција побољшања односа са Европском унијом, са којом смо дошли до одређених конкретних споразума.

Како видите актуелне промене у међународној арени, посебно у контексту опадања моћи САД у свету, што постаје све очигледније у Уједињеним нацијама и организацијама као што је, на пример, УНЕСКО? Као што знате, у Унеску се води посебна борба за очување српског културног наслеђа на простору Косова и Метохије, у чему је, наравно, подршка Кубе, али и Венецуеле и других латиноамеричких држава за Србију изузетно значајна.

На том плану нема никаквих промена. Куба ће наставити да подржава Србију у међународним организацијама као што је УНЕСКО, и о томе нема никакве дискусије. Ми, дакле, беспоговорно подржавамо суверенитет и територијални интегритет Републике Србије на простору јужне српске покрајине Косова и Метохије. Остаје принципијелни став Кубе да је уз Србију и ми ћемо наставити да негујемо пријатељске односе и са другим државама, као што је, на пример, Руска Федерација. Дакле, Куба ће, као у свим другим међународним организацијама, увек подржавати Србију у њеним напорима да очува свој суверенитет и заштити своје културно наслеђе на Косову и Метохији.              

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *