Добре поруке Сергеја Лаврова

ДВОДНЕВНА ПОСЕТА ШЕФА РУСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ СРБИЈИ

Односи две земље подигнути на виши ниво. Став „Европа нема алтернативу“ као облик модерне психосоцијалне епидемије – савремена тулипоманија

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров састао се у среду и четвртак у Београду са државним врхом Србије. Посета је организована поводом 180. годишњице дипломатских односа Србије и Русије која је у понедељак у Москви обележена изложбом о дипломатској сарадњи.

На овој изложби, чијем отварању је присуствовао и министар у Влади Србије Ненад Поповић, говорили су Сергеј Лавров и амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић. Лавров није пропустио да каже да Русија цени што Срби поштују и памте руске војнике погинуле на српској земљи, као и то да су „односи две земље сада подигнути на виши ниво“.

О све бољим односима Србије и Русије говоре и статистике. Робна размена сада је нешто виша од 2,3 милијарде долара. У последњих 12 година Русија је у Србију уложила више од 4 милијарде евра а председник Србије Александар Вучић и председник Русије Владимир Путин прошлог децембра су договорили даље јачање укупне сарадње, како би се искористиле погодности које нуди Споразум о слободној трговини. Унапређење економске, али и других облика сарадње, свакако је било незаобилазна тема и током сусрета Лаврова са председником Србије Александром Вучићем, председницом Владе Србије Аном Брнабић и министром иностраних послова Ивицом Дачићем.

ЕМОТИВНА НОТА Везе Србије и Русије, међутим, имају и виши квалитет, који произлази из културне и духовне блискости два народа. Та блискост има изражену емотивну ноту, грађену у драматичним историјским периодима. Отуда 180. годишњицу дипломатских односа Србије и Русије обележава и несвакидашњи гест Москве која је прихватила да на себе прими терет највећег подухвата ове врсте данас у свету – подизање 40 тона тешке мозаичке композиције Христовог Вазнесења на централној куполи Храма Светог Саве на Врачару. Лавров је присуствовао презентацији мозаика, чију израду је финансирао „Газпром њефт“, а израдило га је 90 руских уметника, предвођених академиком Николајем Мухином.

Ма колико да је ова посета била у знаку слављења значајног јубилеја, она је, свакако, имала тренутке озбиљних анализа околности у којима се у овом тренутку налазе Србија и Балкан. То је наговештено и изјавом Лаврова „Јуроњузу“ уочи његове дводневне дипломатске посете Београду. Лавров је упозорио да Запад својим понашањем од Балкана прави конфронтациону зону. Додао је и да наш регион неће постати буре барута, али само ако Европа престане да жмури на све злочине који се дешавају на Косову. Не каже Лавров, али сви смо ми сведоци да Европа жмури, и, захваћена том својеврсном инерцијом, јасно је да она неће ни престати да жмури, тако да ограду шефа руске дипломатије о бурету барута треба прихватити доследно логички – регион јесте и биће буре барута. 

ВАНРЕДНЕ ОКОЛНОСТИ У прилог таквим проценама иде и чињеница да је Лавров у Београду угошћен у донекле ванредним околностима. Те околности су биле у знаку готово истовременог хапшења страних држављана који су дроном снимали зграду старог генералштаба у Београду, затим хапшења неколицине странаца после њиховог уласка у војне касарне у Војводини и, уз све то, хапшења бившег припадника елитне америчке јединице „морнаричких фока“, који се нашао у затвору у Београду пошто је у „штек“ стану ухапшен са пиштољем на коме су избрисани серијски бројеви, а америчка амбасада у Београду тим поводом неуобичајено ћути.

Да се Србија налази под ванредним притиском Европске уније и САД, потврдио је и Сергеј Лавров. Министар спољних послова Русије је упозорио да Европска унија, стављајући Србију пред избор „или са Русијом или са Западом“, чини исту грешку која је довела до украјинске кризе, када се друштво поделило.

У интервјуу за „Јуроњуз“ Лавров је рекао да Србија има изузетно напредне односе са ЕУ и НАТО, а уједно има и споразум о слободној трговини с Русијом, започела је преговоре о уласку у зону слободне трговине са Евроазијском економском унијом и одржава контакте са Организацијом за колективну безбедност.

„Сматрам да је то апсолутно нормалан пут развоја спољних веза Србије“, рекао је Лавров и изразио наду да је Запад увидео грешке које је учинио са Украјином, поготово, како је истакао, ако се узме у обзир да том земљом тренутно не управља председник већ „радикална војна струја“.

ВУЧИЋ: НАРОД ОДЛУЧУЈЕ Лавров се позабавио и сигналима из Европске уније да Србија неће ући у ЕУ ако не призна Косово и не прихвати безрезервно спољнополитички вектор Брисела, што би подразумевало и увођење антируских санкција. Лавров је оценио да су такви ултиматуми у савременом свету „крајње непристојни и не приличе једној структури каква је Европска унија“.

Овај став Кремља неће бити конфронтирајућа позиција у односу на расположење званичног Београда које је председник Србије Александар Вучић у недавном интервјуу за „Ројтерс“ формулисао кроз јасну поруку: Срби ће тешко признати Косово у замену за чланство у ЕУ. Вучић је поводом спекулација „да би Београд могао да избегне признање Косова, али да прихвати његово место у УН“, био ледено јасан: о било ком решењу изјасниће се грађани Србије. „Народ ће одлучити, а ако ви мислите да би то могло да добије већину, ја нисам тако сигуран“, рекао је Вучић.

Председник Србије је овом изјавом само појачао европске и НАТО страхове изнете у последњем балканском барометру, према коме, како преноси угледни „Политико“, само 26 одсто грађана Србије мисли да би улазак Србије у ЕУ била добра ствар.

Србија је, сада je то ваљда свима сасвим јасно, дефинитивно скинула ирационалне идеолошке мрене са својих хоризоната и оставила иза себе позицију „ЕУ нема алтернативу“ као фазу пролазне психосоцијалне епидемије, индуковане претходних деценија неолибералном пропагандом и са Запада доминираним медијима. Такве епидемије су кроз историју пролазила многа друштва – оне су и у европској историји остале упамћене као крсташки ратови, чак дечји крсташки ратови, златне грознице или чувена холандска тулипоманија, када су залуђени грађани давали куће за неколико кртола лале.

Срби ће чувати своје куће и своју земљу, а Русија ће помоћи – то је порука коју је у Србију донео Сергеј Лавров.    

Писмо Путину

Председник Србије Александар Вучић уручио је руском шефу дипломатије Сергеју Лаврову писмо за председника Русије Владимира Путина, у коме изражава задовољство поводом обележавања 180 година од успостављања дипломатских односа Србије и Русије и позива га да дође у званичну посету Србији.

Како преноси „Танјуг“, Вучић у писму Путину истиче да су „током овог дугог и често турбулентног временског периода, али и вековима пре тога, српски и руски народ тежили да успоставе чврсте духовне, културне и економске везе, због чега их ми сада са поносом сматрамо искрено пријатељским“.

Србија и Русија су се, наводи се даље, у различитим историјским околностима и изазовима, увек на истој страни, „бориле да основне вредности и врлине, које заједнички негујемо, превагну над политикама које су претиле слободи и независности многих народа у Европи и свету, храбро и несебично подносећи највећу жртву“, због чега „данас имају светлу традицију сарадње, разумевања и узајамне подршке“.

„Темељи ових стожера налазе се у богатој заоставштини наших предака, али и у неспорној опредељености садашњих генерација за наставак преданог рада на додатном развоју односа у свим сферама, на начин који доликује пријатељству и блискости наших народа“, стоји у писму у коме српски председник изражава уверење „да ћемо укупне односе наших земаља и стратешко партнерство наставити да оснажујемо и унапређујемо“.

У истом духу пријатељске подршке, Министарство спољних послова Русије у среду је у саопштењу обећало да ће наставити да пружа подршку „која се базира на Резолуцији СБ УН 1244 у делу решавања косовског проблема. Очекујемо да ће ЕУ, која према одлуци Генералне скупштине УН има улогу посредника у дијалогу с Приштином, непристрасно испунити своју функцију“.

У саопштењу се констатује и да албанска страна на Косову „саботира реализацију преузетих обавеза, пре свега у делу који се тиче Заједнице српских општина“, а истовремено се „са задовољством наглашавају независни и уравнотежени курс Србије“ и „политика српске владе на успостављању узајамно корисних веза са свим заинтересованим државама“: „Поздрављамо више пута потврђену приврженост линије Београда на очувању војне неутралности, балансирани развој веза и са НАТО-ом и ОДКБ-ом. Такав став даје важан допринос осигурању мира и стабилности у региону и на европском континенту у целини.“

 

            

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *