Почетна / Регион / Чешки агент и 15 лабуриста

Чешки агент и 15 лабуриста

Посланици Лабуристичке партије у британском Парламенту примали су у време Хладног рата, осамдесетих година прошлог века, између хиљаду и десет хиљада фунти за сваки састанак са обавештајцима тадашњег Источног блока, али сума је знала да буде и већа у зависности од обавештајне вредности информација достављених „источњацима“

Ако је веровати Јану Саркосију, некадашњем високорангираном шпијуну у обавештајној структури Источног блока, најмање 15 лабуристичких посланика у британском Парламенту размењивали су с њим државне тајне и поверљиве информације крајем осамдесетих година прошлог века. Овај бивши чехословачки обавештајац тврди сада да су „велике лабуристичке личности“ сарађивале с њим и да су, по правилу, за сваки састанак тражили више новца од „уобичајене тарифе“.

НЕЗАЈАЖЉИВИ ПОСЛАНИЦИ За „Дејли мејл“ Јан Саркоси, који се „неколико пута“ сусрео са садашњим лидером британских лабуриста Џеремијем Корбином, износи да су његови лабуристички контакти, сви одреда, тражили за сваки сусрет „много новца“ и да су били „напросто незајажљиви“.

Саркоси наводи и да су његови лабуристички контакти – њих 15, прецизира – били „корисни извори“ информација и њему и његовим „колегама из совјетске службе КГБ“. Овде издваја бившег градоначелника Лондона, лабуристу Кена Ливингстона, познатог у Британији као „Црвени Кен“ и по симпатијама према комунизму. Виђали су се у чехословачкој амбасади у Лондону, где је Ливингстон уз чашицу вискија размењивао мишљења са дипломатама из Источног блока. За Џона Макдонела, високог функционера у лабуристичкој хијерархији, Саркоси каже да је био посебно користан.

Ливингстон пак тврди да су ови наводи „гомила лажи“, да се не сећа да се сусретао са било ким из чешке амбасаде, а Макдонел да су „још и смешни“ и да су оптужбе против њега „обично смеће“. Додаје да се никада није сусрео с неким совјетским и чехословачким агентом.

Лабуристичка партија одмах је демантовала тврдње бившег чехословачког шпијуна – све су то лажи, бесмислице и фантазије. Међутим, афера је избацила на светло дана и до сада поверљиве обавештајне информације које је недавно, на увид јавности, ставила чешка влада. Ту се налази и податак да се Саркоси срео са Корбином најмање три пута.

ДОБРИ АГЕНТ КОБ Цела прича је кренула од тајног документа који је недавно објавила влада у Прагу. Ту се види да се Корбин три пута насамо сретао са Саркосијем, који је у то време радио у чешкој амбасади у Лондону под лажним идентитетом, као потпуковник Јан Димич. Сада је откривено да је Саркоси, у ствари, био агент обавештајне службе, а да је у Британији боравио од 1986. до 1999, пре него што је протеран. Саркоси тврди и да су, нема сумње, британски лабуристи знали његов прави идентитет и статус у чехословачкој амбасади.

Сада се зна и да се Саркоси састајао са Корбином, који се водио под кодираним именом „Агент Коб“, више од десет пута.

Џереми Корбин прихвата да се састајао са Саркосијем, али енергично и јавно негира да је „страном агенту преносио било какве информације“.

Саркоси се јавља у британској штампи и каже да је Корбин био „симпатичан и уљудан дечко“, да је комуниста „из дубине душе и верна копија својих родитеља“ (такође симпатизера совјетске Русије и комунизма).

Афера је тренутно у пуном цвату. Стивен Гловер, један од водећих британских колумниста, пише преко целе странице „Мејла“, 19. фебруара, да сага о Корбину заслужује да буде третирана као крупно питање националне безбедности; да се мора детаљно истражити и довести до краја. „Шта може да буде озбиљније од оптужбе да је могући будући премијер Велике Британије радио за једну земљу, совјетског сателита и то још током осамдесетих, усред Хладног рата?!“, наводи он. Гловер даље пише да је „млади Корбин“ био одабран и верификован као користан извор совјетске обавештајне службе. Подсећа да је у то време већ нашироко био познат Корбинов антиамериканизам, као и његов став против британске државе, што се видело и у Корбиновој симпатији према ирском сепаратизму у Уједињеном Краљевству.

У Парламенту пак посланици траже, од Комитета за спољне послове, покретање јавне дебате, будући да су у центру афере крупне личности и имена из актуелног политичког живота УК.

Заменик министра одбране Тобијас Елвуд изјавио је да састанци Корбина и других са агентима СТБ (чехословачка тајна полиција), и то још на врхунцу Хладног рата, „покрећу озбиљна питања“, међу њима и питање „лојалности некадашњих британских левичара британској држави“.

Сам Саркоси огласио се из Братиславе да долије још мало уља на ватру и понови како су неки посланици у британском Парламенту „били корисни извори њему и његовим колегама у КГБ“.

О овој шпијунској саги ће се, сва је прилика, још писати. Пандорина кутија о својевременим односима Британије и Источног блока, о обрачуну државе са „црвеним“ противницима капиталистичке идеологије у властитој кући – поново је отворена. Консензус је да ово није крај приче, а „Радио Би-Би-Си 4“, у посебној анализи насталог стања, прогнозира да неки „лешеви“ прошлости тек треба да испливају на површину Темзе.      

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *