Зоран Ђорђевић,министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – У ПОДСТИЦАЊУ РАЂАЊА УГЛЕДАЋЕМО СЕ НА РУСИЈУ

Руски Институт за демографију нам је ставио на располагање све своје податке о томе како је код њих текла успешна борба за враћање позитивног прираштаја и наши стручњаци ће у сарадњи са руским партнерима све то анализирати. Наравно, не можемо просто да прекопирамо нечије мере, али можемо да применимо неке ствари из њиховог искуства, што ћемо сигурно урадити

Сасвим специфично за Србију, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања по свом значају заузима једну од централних позиција у Влади Србије.

Пред кабинетом министра Зорана Ђорђевића су задаци од чијег извршавања зависе стотине хиљада „обичних“ егистенција и темпо одмицања од несреће у коју је нација гурнута 2000. године, када је Србија новцем од масовних приватизација друштене имовине из године у годину покривала текуће расходе, при чему се додатно неумерено задуживала. Све је то, дуже од деценије после политичких промена 2000. године, водило друштво у дубоко социјално раслојавање.

Данас је ситуација из корена другачија, о чему сведочи и буџет за 2018. годину. Србија настоји да буде социјално праведније друштво, а држава покушава да преокрене негативне трендове из прошлости, на многим пољима. То је повод за интервју са министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зораном Ђорђевићем.

Недавно је у Народној скупштини Републике Србије усвојен буџет за 2018. који шири могућности интервенције вашег министарства. Шта ће дати печат активностима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у овој буџетској години?

Буџетом смо генерално задовољни, иако сматрамо да увек може боље. Ове године имамо више новца за бројна давања и мере које Министарство рада предузима како би се смањило сиромаштво и боље заштитило најугроженије становништво. Не само да је буџет већи за две милијарде динара и да је ове године предвиђено више новца за сектор социјалне заштите већ ће и неке прилично крупне ставке, попут финансирања рада Нациналне службе за запошљавање, бити финансиране на други начин, што ће нама у Министарству рада оставити више простора за врло важне ствари које планирамо да спроведемо у 2018. Мислим да овај буџет добро одсликава намеру Владе Републике Србије да се у значајној мери, можда и више него што је то било до сада, посвети решавању или макар ублажавању неких веома тешких и, морам да кажем, наслеђених проблема још из периода пре 2012. Реч је о стопи незапослености која је, без обзира на то што је у сталном паду последњих година, и даље висока, а онда и о сиромаштву – посебно сиромаштву деце без родиљског старања. Ризик од сиромаштва је махом присутан код самохраних родитеља или самачких домаћинства – најпре старачких самачких домаћинстава, пензионера са најнижим примањима итд.

Дакле, овај буџет нам оставља довољно простора да у наредном периоду наставимо са позитивним трендовима које имамо последњих година. Кључно је то што ћемо наставити са обарањем стопе незапослености – наш циљ је свакако свођење ове стопе на једноцифрену вредност, а наставићемо и са смањењем сиромаштва и ублажавањем последица које оно има по најугроженије грађане. Овај буџет ће водити даљој стабилизацији јавних финансија у домену пензијског и инвалидског осигурања, што значи сигурне исплате пензија и њихов благи али континуирани раст у наредном периоду. Наравно, већина набројаних ствари је у директној или индиректној међусобној вези, тако да је, рецимо, против сиромаштва најбољи лек заправо смањење незапослености, и то кроз проактивну политику запошљавања на којој ради практично цела Влада. Желео бих, наравно, да незапосленост у Србији уопште не постоји, мада је то нерелано, али да смо у стању да наставимо да смањујемо незапосленост и на тај начин ублажавамо све социјалне проблеме који из ње проистичу – у то сам потпуно сигуран. Мислим да ћемо и у овој буџетској години, али и у дужем периоду политичке и економске стабилности успети да се изборимо са најтежим проблемима који погађају становништво, подижући, у крајњој мери, укупан животни стандард грађана, а то је наш најважнији посао.

Споменули сте децу као једну од најосетљивијих категорија становништва. Нажалост, не само да деца нису поштеђена ризика од сиромаштва већ постоји и проблем негативног природног прираштаја. Које конкретне мере Влада Србије и ваше министарство предузимају на заштити деце и породице?

Једна од конкретних мера које су предвиђене новим буџетом је, свакако, повећање дечјег додатка за прво дете са 39.000 на 100.000 динара. То је максимум који је био могућ у овом тренутку. Идеја је да се ова помоћ за прво дете исплаћује једнократно, док додатак за друго, треће и четврто дете остаје непромењен. Новина је, такође, да ћемо давати и паушал од 5.000 динара за свако рођено дете – за беби-опрему. Нови Закон о социјалној заштити ће бити нешто флексибилнији него претходни, тако да ћемо ове износе лакше усклађивати с реалним потребама и са нашим могућностима – и то неким будућим уредбама које усваја Влада на предлог министра, а не као што је то било до сада, да мора да се пролази цела процедура за измену и допуну закона само да бисмо повећали износе појединих давања.

Наравно, општа замисао је да се оваквим мерама промени демографска слика у Србији. Анализе показују да у Србији постоји више породица са једним или двоје деце, али то није довољно за репродукцију друштва, па су нам критичне тачке у популационој политици охрабривање и подстицање родитеља за рађање трећег и четвртог детета, јер ту су нам статистике поражавајуће.

Подаци говоре да је породица које имају троје деце шестоструко мање него породица с двоје деце. Истовремено је породица са четворо деце још шестоструко мање од породица с троје деце. Ово је веома слаба тачка Србије и једна од ствари коју ћемо у наредном периоду покушати да променимо, те да дођемо до позитивнијег односа друштва и државе према родитељима и породицама који се одлуче за више деце. Нови Закон о социјалној заштити је усвојен у Скупштини и ступа на снагу у јулу ове године, а његова флексибилност ће нам омогућити да брже доносимо одлуке и да повећавамо давања којима је циљ подстицање рађања више деце.

Србија није једина земља с ниским наталитетом и негативним прираштајем – слично је у готово свим државама у Европи, изузев рецимо Ирске. Да ли се у Министарству раде упоредне анализе са земљама које су пронашле начин да зауставе и преокрену ове негативне тенденције и да ли нешто од искустава странаца можемо применити и ми у Србији?

Тачно је то за Ирску, али ми се чини да њихов систем, култура и менталитет нису у великој мери компатибилни с нама. Мислим да су много бољи пример Русија и руски народ, нама близак и културно и верски и на сваки други начин. Такође, руска искуства с почетка 21. века слична су ономе што се нама данас догађа, тако да смо већ предузели мере, пратимо, прикупљамо податке и у сарадњи са нашим руским партнерима анализирамо проблеме који су пред нама, па и када је у питању превазилажење негативног природног прираштаја. Имамо, рецимо, ситуацију, да је 2006. године однос броја становника између нас и Руса био око један према 20. Сличан је однос и са природним прираштајем, ако упоредите нашу статистику данас са цифрама из Руске Федерације од пре деценије, када су и они имали економске и социјалне проблеме који нас муче сада – Србија данас има на годишњем нивоу око 35 хиљада становника мање, док је Русија 2006. имала око 700 хиљада становника мање услед негативног природног прираштаја, дакле опет видимо однос један према 20. Само деценију касније након што су се 2006. озбиљно посветили том проблему, ове године Русија ће на овом плану демографије завршити у плусу, у шта је мало ко веровао.

Наравно, са Владимиром Путином на челу, Русија је изашла и из економске кризе, што јој је омогућило да се избори и са многим другим проблемима из доба Јељцина, и ми сматрамо да ће нам управо упоредне анализе између Србије и Русије омогућити да доносимо веома важне закључке о томе којим конкретним мерама можемо решити најбитније и најтеже друштвене проблеме, а међу њима су свакако сиромаштво и негативан природни прираштај.

Руски Институт за демографију нам је ставио на располагање све своје податке о томе како је код њих текла та успешна борба за враћање позитивног прираштаја и наши стручњаци ће у сарадњи са руским партнерима све то анализирати, после чега ћемо моћи ефикасније да делујемо на том плану. Наравно, не можемо просто да прекопирамо нечије мере, али сигурно можемо да применимо неке ствари из њиховог искуства, што ћемо сигурно урадити. Убеђен сам да ћемо у релативно кратком року почети да заустављамо и смањујемо негативне трендове, да смањујемо јаз између наталитета с једне и морталитета и емиграције с друге стране, и да ћемо, као данас Русија, за неколико година моћи да кажемо да поново имамо позитивне тенденције у биолошкој репродукцији друштва.

Једна од тема која се намеће када причамо о наталитету и демографији је све више старих у укупном броју становника. То, наравно, оптерећује државу и финансијски. Каква је стратегија државе када су у питању стари? Да ли се у наредном периоду и ту очекују неке новине?

Заштита, сигурност и унапређење квалитета живота старијих је обавеза свих нас, јер да није било њих, ни данас не би било нас. Брига и поштовање старих су дубоко укорењени и у нашој култури. И све ово што данас радимо, тешке мере које смо морали да предузмемо како бисмо стабилизовали државу и посебно јавне финансије, у великој мери је могуће управо захваљујући разумевању наших најстаријих суграђана. Рекао бих да наш проблем нису многобројни стари, већ неприхватљиво мало младих, и у том правцу ће ићи наши напори да променимо демографску слику Србије – да подстичемо рађање деце, и истовремено младе охрабимо да остану у Србији, и тако покушамо да променимо однос између пензионера и запослених. Тај однос је, на пример, у СФРЈ био око један према три, а данас је близу један према један – што је практично неодрживо пре свега на економском плану. Зато сматрам да је повећање броја деце, младих и запослених грађана једини исправан приступ овом проблему.

Тачно је да имамо веома велику популацију пензионера и ми настављамо да радимо на мерама које ће повећати животни век и квалитет живота наших најстаријих суграђана. До овог циља настојаћемо да дођемо тако што ћемо, пре свега, здравствену заштиту, али и услуге социјалне заштите учинити доступнијим овој категорији становништва. Примера ради, једна од новина биће омогућавање материјално угроженим старијим лицима да буду смештана не само у геронтолошке центре о трошку државе већ ћемо, по истом принципу, субвенционисати смештај ових лица и у приватне лиценциране установе социјалне заштите које располажу слободним капацитетима и желе на овај начин да помогну старима који чекају на смештај у неки од домова.

Новац за ово је већ намењен буџетом и очекујемо да ће се на овај начин решити проблем многобројних пензионера који чекају на смештај у установе социјалне заштите. Тиме ће им здравствена заштита, медицинска нега и услуге социјалне заштите бити далеко доступније. Наравно, од овога ће сви имати користи, и стари, и приватни пружаоци поменутих услуга, па и држава, самим тим што ће већи обухват старијих лица на смештају у установама социјалне заштите значити и већу привредну активност, повећање запослености, боље пословање, па и бољу наплату пореза.

Према нашим подацима, на смештај у неку од државних установа социјалне заштите сваког месеца чека око 900 људи, а са приватним пружаоцима услуга већ дуже време разговарамо о могућности да та лица попуне њихове слободне капацитете, по некој разумној цени коју би покривала држава из буџета. Од представника Удружења приватних установа социјалне заштите, са којима смо у сталној комуникацији о ситуацији на терену, добили смо уверавања да је могуће реализовати смештај већине људи који чекају на смештај у геронтолошке центре, и то у релативно кратком року.

Водиће се, наравно, рачуна и о територијалној распоређености појединих приватних установа које имају лиценцу и располажу слободним капацитетима у односу на то где је поднет захтев за смештај, као и о жељама корисника и њихових сродника када је у питању смештај у конкретну установу. Суштина је да је стратегија државе у овом сегменту не да улаже озбиљна финансијска средства у отварање нових геронтолошких центара и у запошљавање радника него да се подржи приватна иницијатива и да се охрабре приватни пружаоци услуга тако што ће, након добијања лиценце – а када то одобри наше Одељење за надзор – добити могућност да на организован начин, уз посредовање центара за социјални рад, где се и налазе сви захтеви за смештај, пруже своју услугу многим корисницима које бисмо упутили на њих. Тако ће сви бити задовољни а, што је веома битно, наши најстарији суграђани ће бити збринути у установама где је у највећој могућој мери доступна и здравствена заштита.          

Социјалне карте

Ваше министарство је најавило израду социјалних карата које ће ући у употребу већ на пролеће. Какве су реалне могућности да се на овај начин уведе више реда у систем социјалне заштите и да ли је увођење социјалних карата знак да сада држава у домену социјалне политике преузима улогу коју је имала у неком ранијем периоду, пре ратова и распада заједничке државе?

 

На томе већ увелико радимо, али то је веома комплексна ствар и подразумева дигитализацију већине система и њихово умрежавање. Први корак је, свакако, измена и допуна Закона о социјалној заштити којим ће уопште бити одређен појам социјалних карата. Након тога ће се прећи на уређење ове области посебним законом. А шта је суштина? Практично, укрштањем свих доступних података о неком грађанину ми долазимо до појма социјалне карте. Она ће садржати све релевантне податке о неком лицу, али не само то – ми желимо да тај дигитализовани систем сам прави анализе и процене о мерама и активностима које државни органи треба да предузимају у вези са одређеном особом, било да се ради о давањима за материјално угрожена лица, о додатку за прво дете, инвалидитет или нешто друго. Систем социјалних карата ће, такође, омогућити и бољу идентификацију свих мањкавости које тренутно постоје у одређеним случајевима.

Поједини грађани, рецимо, примају неке надокнаде, иако само формално испуњавају критеријуме, али њихова животна ситуација не представља реално стање социјалне потребе. Пример за то је када неко млад, незапослен, без имовине прима социјалну помоћ зато што надлежни органи не знају да неко повезано лице с њим – отац, мајка и сл. а то актуелни закон не препознаје – има велико богатство, па да та млада особа практично није у стању социјалне потребе. То значи да то лице прима нешто што не би требало да прима и на тај начин користи средства која би другом лицу, у стварном стању социјалне потребе, могла да помогну да задовољи неке основне потребе. Ту видимо велики простор за уштеде. Реч је о редистрибуцији ограничених државних средстава за помоћ најугроженијим категоријама становништва. Ми та средства имамо на располагању и хоћемо да их потрошимо до последњег динара, али на праведан начин.

Систем социјалних карата ће, дакле, у великој мери олакшати административни поступак за доношење исправних и оправданих решења и одлука у већини случајева и то ће бити значајан корак напред у смислу ефикасности свих надлежних органа – органа државне управе, локалне самоуправе итд. Посебан проблем који ту, међутим, постоји је деликатност података, заштита приватности и заштита и безбедност личности. У том смислу, тачно ће бити одређено коме су који подаци о поједином лицу доступни. То значи да, рецимо, неком административном раднику у општини, наравно, неће бити доступни подаци из вашег здравственог картона и сл.

Очекујем да ће социјалне карте бити урађене врло брзо и надам се да ћемо законски да их полако уводимо у праксу већ током следеће године. У сваком случају, очекујем да ће 2018. година бити година стабилности, континуитета и просперитета, година у којој ћемо наставити да бележимо успехе у свим сегментима друштвеног живота, а посебно на плану круцијалних питања и проблема, као што су смањење незапослености и сиромаштва, подизање животног стандарда грађана и повећање наталитета, заштита најугроженијих категорија становништва и повећање ефикасности наших институција и свих државних органа.

 

4 коментара

  1. unutrasnji dijalog > Patriotski blok

    (BELA KUGA u Srbiji)

    ZORAN DJORDJEVIC, MINISTAR za rad, soc. pitanja…, kaze:
    U PODSTICANJU RADJANJA ugledacemo se na Rusiju (Ruski institut za demografiju). Imamo sve podatke koje cemo ispitati. Moje primedbe u nastavku odnose se na PREDLOG protiv bele kuge, a ne na kritiku.

    PRIMEDBE:
    … Ruski institut jeste dao doprinos u podsticanju radjanja generalno, ali koliko je podstaknut prirastaj kod pravoslavnih Rusa kod kojih vlada bela kuga?
    … ZASTO za Srbiju nije dat PREGLED STANJA populacione politike i uzroci bele kuge u Titovom periodu, za 90_te god, i zzrazita bela kuga od 2000_te do danas 2017, kao i uzroke enormnog natalitet kod nekih Manjinskih zajednica (KiM) koji u buducnosti stvara komplikovanu politicko_bezbednosnu situaciju? _ Da se izvuku greske iz proslosti > za pouku > ispravnu i pravednu politiku u buducnosti? Da ne duzim:

    PREDLOG ZA PODSTICAJ RADJANJA (protiv bele kuge):
    1) Da se uvede sistemsko resenje za celu Srbiju, kao osnovna mera podsticaja nateliteta DECJI DODATAK u iznosu od 10 do 15.ooo din za svaki novosklopljeni bracni par, pod uslovom da imaju dece, nebitan broj (po bracnom paru, a ne po broju dece), bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost > to je RAMNOPRAVNOST (svi dobijaju isto).
    2) Da Srpska nacija kod koje vlada bela kuga, u organiyaciji sa SPC i Dijasporom > formira SRPSKI FOND za podsticaj radjanja protiv bele kuge > koji ce svakog meseda dodeljivati obaveznu novcanu naknadu svakom bracnom paru Srba za podsticaj radjanja (uslov da imaju decu).
    3) Ostale nacionalne_manjinske zajednice neka stvaraju svoje fondove za podsticaj i odrzava
    nje preteranog nataliteta, niko im ne brani?
    4)…
    OBRAZLOZENJE:
    DOSADASNE MERE podsticanja i odrzavanja nataliteta (narocito na KiM) su kontraefektne po srpsko stanovnistvo: KRITERIJUM za decji dodatak (d.d.) je “Prosek plate po clanu domacinstva”: Porodice sa jedno, dvoje dece skoro nisu imale d.d. zbog viseg/visokog proseka plate po clanu domacinstva (Srbi, Makedonci…). A porodice sa 4>5>8 osmoro dece su uvek imali manji prosek plate i dobijali maksimalno d.d. za svako dete (Albanci, Romi, Bosnjaci, muslimani…), da ko da su vise decenija na KiM ogroman broj Albanaca dobijalo veci decji dodatak nego platu.

    U KAMPANJI za izbor predsednikaa Srbije vise stranaka predlagalo nacionalne i poroodicne penyije i stanove ya porodice sa troje dece, a za svako naredno dete uvecane d. dodatke(!): Po toj logici Albanci, Romi… ne mora da rade i traze posao, zivece od nataliteta. A ya 50 do 100 godina Romi ce biti vecina u Vojvodini. NIJE CUDO sto migranti vrse invayziju na Evropu, mnogi migranti zive od socijale i decje dodatke, plus devojke>zene hriscanke koriste na veliko, a njihove muslimanke cuvaju, sto ce ugrozavati opstanak naivnih hriscana u buducnosti (kao Srba na Kosovu).
    KINA JE zadnjih 30 god zakonski imala ograniceno radjanje > jedno dete po porodici, ko ima vise dece taj je placao porez drzavi. OD PRE neke god Kina je ukinula stari zakon ogranicavanja radjanja > verovatno zbog zabrinjavajuce ekspanzije muslimana>islama na kinesku teritoriju?
    VAZNO JE ovde podsetiti se: 70>80.tih god za demografiju u Srbiji je bio glavni, zario i palio, demograf Milos Macura, samo se on pitao, predloyi i kritike cenyurisane: Kada su ga jednom novinari pitali sta misli, da li demografska eksployija naa Kosovu utice na iseljavanje Srba: ON kaze “nema dokaza”(!), a na sve strane se cisti Kosovo od Srba_

    NAJBOLJI MOMENAT je sada, nakon konfliktnih perioda da Srbija se pokrene i sama kroji svoju sudbinu, da ne slusa instrukcije od rayna kulti>multi drustva, jer ce proci jos gore u buducnosti.
    Nastavak…

  2. Patriotski blok

    Patriotski blok, nastavak:

    M E R E > za podsticaj nataliteta, protiv bele kuge

    Ministar Djordjevic nije predstavio i obrazlozio KRITERIJUME po kojim je se vrsi raspodela decjeg dodatka kao OSNOVNI stimulans radjanja i odrzavanja nataliteta. Da ponovim PREDLOG ZA PODSTICAJ NATALITETA:

    1) DECJI DODATAK odrediti za celu Srbiju > za sve buduce novosklopljene bracne parove, bez obzira na nacionalnu pripadnost i veru, odrediti novcani iznos od 10 do 15.000 din za svaki bracni par (a ne prema broju dece)? SVI DOBIJAJU ISTO, to je ramnopravnost i jednakvost. Dosadasnja raspodela d.d. prema broju dece plus socijala > je direkna diskriminacija bracnih parova sa jedno, dvoje dece koji nemaju >pravoveceg proseka po clanu domacinstva<, a sve porodice koje imaju iynad 3.4.6.8…dece domijaju maksimalno ya svako dete. sto ynaci da se dosadasnjim merama stimulacije podstice/nagradjiva preteran natalitet (kod Albanaca, Roma, muslimana…), a destimulise kod Srba sa belom kugom.

    2) Formirati SRPSKI FOND za stimulaciju radjanja protiv bele kuge koja vlada kod Srba, u organizaciji sa SPC, dijasporom i donacijama srpskih gradjana (ja dajem mesecno 1.000,_ din), siromasni Srbi oslobodjeni priloga. Na ovaj nacin srpski pracni parovi imace drzavnu stimulaciju radjanja dece, plus mesecno dodatak za svako dete (koji se odredi SRPSKIM FONDOM?

    3) Ostale nacionalne i manjinske yajednice koje imaju preteran natalitet (Albanci, Romi, muslimani…) neka formiraju svoje fondove ya natalitet, zasto Srbi na svoju stetu podsticu enormni natalitet, kao na KiM, koji stvara teske probleme u buducnosti.

    Da je Evropa primenjivla gore navedene KRITERIJUME u demografskoj politici, verujem da za zadnje 30, 40 god ne bi imala ni pola pola islamiyacije kao [to sada ima, plus ovi novi milioni migranata…?
    Nastavak…

  3. Mere za podsticaj nataliteta, nastavak…

    PROPUSTENE KONSTATACIJE:

    > Novosklopljeni brakovi > bracni parovi primace novcane nadoknade za stimulacuju nataliteta, decji dodatak, samo ako imaju decu. Brakovi bez dece nece primati nadoknadu.
    > Prilikom vencavanja u crkvi ili opstini i druga zvanicna mesta, bracnim parovima uruciti Obavestenje o pravu na decji dodatak i druga prava po osnovi stimulacije nataliteta?
    Hvala na rayumevanju! …

  4. Mladi ljudi rade za mizerne plate i u najvećem broju pod ugovorom o delu, nemaju stan, znači biće podstanari i sa puno dece živeće stećno od dodatka koji im država dodeljije.Same sumanute floskule koje su neodržive i mada on to zna bez stida izgovara gluposti koje i dte iz 4 razreda osnovne ne bi izgovorilo.Industrija nam je u rasulu kao i poloprivreda, i umesto da se cela Vlada okrene pokretanju otvaranja novih industrijskuh zona i proizvodnje na realnim osnovama, mi se bavimo najvećim delom trgovonskim lancima, kockarnicama i svega što je u suprotnosti sa proizvodnjom.Ogroman broj puteva koji se grade mogli smo pod povoljnim uslovima dati u koncesiju kao u ostalom i aerodrom, i onda se svim silama truditi da obnovimo sve vidove industrijske proizvodnje, i umesto što dajemo ogroman novac stranim investitorima sa našim stručnim kadrom započnemo na duži rok planirane prioritete.Veliki broj pokrenutih preduzeća nisu dovoljno pomognuti od strane države ali smo zato vrlo darežljivi prema stranim investicijama koje će se zadržavati u državi samo dok imaju profit, a kada nas napuste nismo u stanju da sami svojom pameću i radnom snagom održimo dalju proizvodnju, a povrh svega za svaki promašaj niko iz vlade nije smenjen a kamoli krivično gonjen, a kada se to retko i dogodi slučajevi masovno predugo traju i zastarevaju.Isuviše je nekompetentnih stranačkih kadrova od kojih je puno puta dokazanoi da nam je svaki boljitak samo iluzija i mimikrija.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *