Зона сумрака – ИЗЕТБЕГОВИЋЕВ ХАНЏАР

У ком смеру се формира свест народа којем се на пиједестал оца нације поставља човек за ког би се могло рећи да само због година није отишао даље од „предсобља“ СС дивизије и чије се деловање током Другог светског рата представља као „хуманитарни рад“ иако је био директно повезан с идеолозима и извршитељима Холокауста

Наш „политиколог и мастер студија културе и медија“ Милош Ћирић (онај што се за коментарисање квалификовао оживљавајући ономад лажну вест о Фатими, „најмлађој жртви геноцида у Сребреници“) индигниран је на страницама једних новина, које га сматрају озбиљним саговорником, због чињенице да већина Срба с обе стране Дрине не жели да прихвати идеју да је Република Српска „геноцидна творевина“ настала „на лешевима босанских муслимана“. На твитеру, где му је могуће да још слободније изражава мржњу према сопству, ова особа је, поводом Дана РС, написала: „Геноцидна творевино @RSrpska, желим Вам да пропаднете као и свака друга на крви недужних људи настала квази-држава и да никада не остварите своје циљеве…“ Данашњу Босну, мастер културе, међутим, не сматра геноцидном творевином и квазидржавом насталом на крви невиних и не жели јој пропаст. Зашто? Зато што је, као што то мисле и на „босанској Википедији“, „творац модерне БиХ“ Алија Изетбеговић био „хуманитарац“, а не ратни злочинац. И то се не односи само на овај рат који је, по Ћирићевим речима, избио као „политички и војни пројекат Милошевићеве Србије“, него и на онај за који би Ћирић вероватно рекао да је избио као „плод великосрпске завере под вођством бригадног генерала војног ваздухопловства Боривоја Мирковића од 27. марта 1941“, што је „удружени злочиначки подухват у којем је учествовао и Винстон Черчил“.

[restrict]

Да ли би, за Ћирића, олакшавајућа околност за Србе у Босни била чињеница да бирајући Радована Караџића пре рата никако нису могли да знају да ће он годинама касније бити (праведно или не) оптужен за, користићемо вокабулар Хашког трибунала, „саодговорност“ за „геноцид у Сребреници“ и „серију геноцида“ (за шта Ћирић оптужује Србе, а што је и Хашки суд одбацио)? Бирајући Алију за свог оца нације и творца модерне БиХ, босански муслимани, макар они који су за њега гласали, морали су да знају кога узимају за свог предводника – човека правоснажно осуђеног још 1946. због активног припадништва организацији која је учествовала у Холокаусту. Да ли је Ћирић свестан да је чак и најугледнији дневни лист из града у којем је нашао спас од „београдског смрада“ Њујорк тајмс (а не великосрпска пропаганда) 20. октобра 2003, поводом смрти овог бошњачког великана, писао да је Изетбеговић, као члан Младих муслимана, подржавао 13. Вафен СС дивизију Ханџар? Ћирићеви истомишљеници са „босанске Википедије“ сматрају „хуманитарним радом“ активно чланство (од ког се Изетбеговић, за разлику од рецимо Гинтера Граса, није оградио) у организацији која је била блиско повезана са усташким режимом Анте Павелића, и чији је духовни вођа био муфтија јерусалимски Мухамед Амин ел Хусеини, кључан човек у покретању дивизије Ханџар, као и на регрутовању балканских муслимана за њен састав, али и за дивизије Кама и Скендербег, човек за ког се основано верује да је значајно допринео осмишљавању „коначног решења јеврејског питања“ у Европи и шире (макар по сведочењима Адолфа Ајхмана, Хајнриха Химлера и других). Чињеница је да су Млади муслимани били у тесној вези и с Муслиманским братством, покретом из ког су проистекле све данашње екстремистичке исламске организације, а чији је оснивач Хасан ел Бана 1946, примајући га по бекству из француског затвора, Хусеинија назвао „херојем који се борио уз Хитлера и Немачку“. Иначе, комплетно чланство Младих муслимана је на крају Другог светског рата, по тврдњама „босанске Википедије“, ухапшено и „неправедно затворено од стране југословенског комунистичког режима“. Један од тих „праведника“ Мустафа Бусулаџић, председник тадашњих Младих муслимана, данас има улицу у Сарајеву, а ономад се заклињао на верност поглавнику Павелићу и НДХ и молио се Алаху за њих. Да ли је чудно што је по доласку Изетбеговића на власт покрет Млади муслимани оживео у очекивању тренутка када ће моћи да обнови своју хуманитарну делатност? Да ли је чудно и што је током рата у БиХ, како је за Дејли телеграф 1993. из Фојнице писао Роберт Фокс, реанимирана и Ханџар дивизија? „Са око 6.000 бораца Ханџар дивизија глорификује фашистичку културу. Они себе виде као наследнике СС Ханџар дивизије коју су 1943. формирали босански муслимани како би се борили за нацисте“, писао је Фокс. Овакве тенденције уочљиве су и на насловној страни екстремистичког часописа умотаног у сатиричну обланду Нови вокс (овај лист је због „сатире“ у виду песме о вешању Срба на Врбе и пуњењу јама помињан и пред Међународним судом правде у Хагу) – у издању од октобра 1991. године (шест месеци пре почетка отвореног сукоба) најављивао је повратак Ханџар дивизије. Син Алије Изетбеговића (који с оцем дели више од генетике) и даље је на власти у БиХ, а Млади муслимани и даље оперишу. Од Ћирића и 1. марта за Дан независности БиХ очекујемо пригодну честитку, као и да је прогласи за геноцидну квазидржаву. Макар привидне принципијелности ради.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *