Велики брат С-400

Команда руске армије закључала је небо изнад Црног мора и дела Балкана, обезбеђујући заштиту од авиона, крстарећих и балистичких ракета, укључујући и оне са независно вођеним бојевим главама

На руском Криму прошле недеље постављен је већ други дивизион ракетног система земља-ваздух С-400. Тренутно најбољи ПВО комплекс у свету ступио је на борбено дежурство на рту Фиолент, у региону Севастопоља. Одбрана јужних и југозападних граница Русије додатно је ојачана, јер је први дивизион С-400 већ дислоциран на истоку Крима пре годину дана, у региону града Феодосија. Команда руске армије закључала је небо изнад читавог Црног мора и дела балканског копна. Обезбеђена је стопостотна заштита од свих врста ваздушних претњи, односно авиона, крстарећих и балистичких ракета, укључујући и оне са независно вођеним маневришућим бојевим главама. Према речима руских генерала, С-400 у стању је да обара и хиперсоничне пројектиле, које у овом тренутку ниједна армија нема у оперативној употреби. Систем може да прати више од 100 циљева истовремено на удаљености до 600 километара и да уништава 12 циљева једним „рафалом“, на раздаљини од 400 километара и на висинама чак и преко максимално декларисаних 27 километара. Са два дивизиона С-400, колико их сада има на Криму, сходно томе, могуће је пратити 200 и практично у моменту ликвидирати 24 ваздушна циља.

[restrict]

ДВА ВЕЛИКА ПВО БРАТА Зато руски генерали упозоравају Украјину, до чије границе од места дислокације система С-400 има мање од 200 километара, да не помишљају да остваре недавне претње о томе да ће дејствовати по Кримском мосту у изградњи. Сваки покушај прелета руске територије или лансирања ракете завршиће гарантовано уништењем, поручују из Москве. Наравно да је главни циљ распоређивања ПВО система заштита од потенцијалних украјинских напада, али далеко од тога да је једини. С обзиром на то да је од сада зона покривености проширена на цело Црно море, укључујући и Босфор, али и велики део Румуније, Бугарске и Турске, системи С-400 биће гарантовано у стању да заштите руску територију и од приближавања НАТО летелица, односно америчке авијације у региону.

То важи и за стратешке бомбардере, који неће моћи мирно да крстаре црноморском акваторијом, знајући да су на нишану 24 сата дневно. Заправо, тешко је поверовати да ће НАТО авијација уопште прилазити превише близу руским границама у том делу света. Амерички пилоти који управљају шпијунским авионима П-8 „Посејдон“, а који су прилично често искушавали руско стрпљење крај обала Крима, такође ће знати да их од сада прати не један већ два „велика ПВО брата“, па се засигурно неће осећати пријатно у овим мисијама. У светлу све израженијег хладног рата, велико је питање и да ли би команда у Москви толерисала „случајни“ улазак америчких авиона у руски ваздушни простор, или би генерали одмах дали команду за обарање спорих, али веома опасних „Посејдона“.

Не треба заборавити да је овакав шпијунски авион Пентагона кружио недалеко од Тартуса и Хмејмима 6. јануара – баш у време напада на ове две руске базе у Сирији, иза чега наводно стоје исламски терористи. Руси су потом приметили да су дронови коришћени у овим нападима наизглед примитивне израде, али опремљени модерним софтверима и системима за сателитску навигацију и координацију, као и експлозивним супстанцама које могу имати само технолошки развијене државе. Руски експерти су објаснили да је коришћење тако софистициране опреме и наоружања далеко од уобичајеног терористичког арсенала, до сада виђеног у сиријском конфликту, и да овом опремом могу да управљају само врхунски обучени људи.

Према речима ових стручњака, уколико је Запад опскрбио исламисте дроновима и сателитском технологијом, као и разорним експлозивом који могу да користе ове релативно мале летелице, онда је то опасан преседан. Слично је виђено у совјетско-авганистанском рату, када је ЦИА опремила талибане лаким преносним ракетним системима „Стингер“, за обарање хеликоптера и нисколетећих авиона, због чега је Москва трпела велике губитке и била принуђена да готово обустави летове. Међутим, деценију и по касније, талибани су своје цеви преусмерили ка Америци и Западу, што би требало да буде корисна лекција за данашње генерације стратега.

ВРХ РАКЕТНОГ ЛЕДЕНОГ БРЕГА Наравно, Крим није Сирија и руска војска неће толерисати појаве које би могле да представљају претњу за безбедност полуострва. Руски ПВО на Криму је вишеструко ешелониран и С-400 је само врх тог ракетног леденог брега. Овде постоје и С-300, као и системи малог домета (до 20 километара), али огромне ефикасности – „Панцир-С1“ – који неутралишу мете на висинама од 15 метара до 15 километара, што представља готово непробојан штит у последњој линији одбране. Управо „Панцири“ су обезбеђивали небо током размештања С-400 на Криму, како се не би догодило нешто непредвиђено. Ово је стандардна процедура, јер ова два система увек иду заједно, имајући у виду да је далекометни С-400 прилично рањив у случају напада нисколетећих и лаганих борбених апарата и пројектила, за које је задужен „Панцир-С“. Од 2015, руска војска поседује и унапређену верзију, „Панцир-С2“. Осим тога, познато је да кримску обалу још од 2014. обезбеђују моћни ракетни системи земља-море „Бастион“, који такође покривају целу акваторију Црног мора, до Босфора. Практично, сваки брод, чим прође мореузе, одмах се нађе на радару – и у домету „Бастиона“. Неизоставни део ове одбране су и различити системи за радиолокациону о противрадиолокациону борбу, у чијем развоју је руска армија последњих година имала запажених успеха.

Дивизион С-400 састоји се од 12 транспортно-лансирних рампи, радиолокационог комплекса и преносног антенског стуба. Како најављују из руског Министарства одбране, на Криму ускоро треба да се појави и трећи дивизион С-400. Прес секретар руског председника Дмитриј Песков истакао је да руске мере за осигурање сопствене безбедности, не треба да се тумаче као претња било коме. „Ми знамо да се наставља провокативна активност на руско-украјинској граници, у рејону Крима. Због тога, безусловно, све неопходне мере које руска страна предузима за осигурање своје безбедности не треба да се доживљава као претња некоме, већ управо као осигурање сопствене безбедности, на шта, разуме се, руска страна има потпуно суверено право“, поручио је Песков.

 

ОДБРАНА И СА МОРА Али нису само ПВО системи и авијација задужени за одбрану кримских обала. Непосредно уочи Нове године, у главној бази руске ратне Балтичке флоте, свечано је подигнута застава на великом патролном броду „Адмирал Макаров“. То је трећи ратни брод из ове серије, опремљен најсавременијом технологијом руске бродоградње, и он ће заузети своје место управо у Севастопољу. Претходна два брода била су ангажована у сиријској операцији, када су извели ракетни напад из Медитерана по позицијама Исламске државе.

Да се развоју војске и безбедности у Русији приступа са највећом пажњом, сведочи и то што су, такође у децембру 2017, на борбено дежурство ступиле чак три стратешке радиолокационе станице типа „Вороњеж“. Реч је о мањим, али много савременијим станицама, у поређењу са онима из совјетског периода – које су махом остале на територији бивших република. Све оне су после распада СССР-а размонтиране или их је прегазило време, па се Русија у једном моменту нашла препуштена на милост и немилост потенцијалних противника. Актуелна конфронтација Москве и Вашингтона сведочи о томе да је за глобалну суперсилу недопустиво да остане без својих „очију и ушију“, које је упозоравају на лансирање пројектила. У поређењу са совјетским станицама, нове не само што су компактније и јефтиније, са много мање људи који их опслужују, већ је њихова прецизност суштински повећана.

Сви космички објекти и балистичке ракете, до величине тениске лоптице и у радијусу од чак 6.000 километара сада су на радару Москве, односно њених 11 активних станица типа „Вороњеж“. За само неколико минута руски стручњаци биће у стању да одреде не само где је изведено лансирање ракете, већ и њену класу, бојеву главу и трајекторију лета. Ако се погледа на мапу, видеће се да ове станице „најгушће“ покривају северни и јужни (југоисточни) правац. То је област Северног пола, одакле Руси најпре очекују потенцијални масовни ракетни удар, а с друге стране, подручје на коме се налазе Индија, Пакистан, Кина и Јапан. Занимљиво је да је готово цела Европа, изузев Велике Британије и Скандинавије, обухваћена само једном станицом, управо у Калињинграду. Одатле се „покрива“ и наша земља, али то сведочи да Москва Европу, упркос НАТО-у, не доживљава као војну претњу, већ се то пре свега односи на САД и њихове војне базе – од Гренланда до Јапана.     

[/restrict]

Један коментар

  1. Mi bi bili zadovoljni sa s300

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *