Почетна / Регион / Уједињена Европа или Европа држава?

Уједињена Европа или Европа држава?

Све је већа моћ Вишеградске четворке, која је у новом аустријском канцелару Себастијану Курцу и његовој конзервативној Аустријској народној странки (ОВП) добила значајног савезника

Избор Андреја Бабиша за премијера Чешке 13. децембра и Себастијана Курца за канцелара Аустрије пет дана касније у кратком року покренуо је велику дискусију о стварној снази и могућностима Вишеградске групе (Мађарска, Словачка, Чешка и Пољска).

ПОПУЛИСТИЧКИ МОДЕЛ Док на западу континента страхују од ширења овог управног модела (који су назвали популистичким) и који је сличан ономе какав је у Мађарској и у Пољској, у Будимпешти и Варшави ликују због добијања врло вредног савезника у борби против Брисела, јер верују да ће у новој политици Беча бити много више паралела с њиховим политикама него до сада.

Иако западни аналитичари сматрају да су Бабиш и Курц знатно више проевропски оријентисани од Мађара Виктора Орбана, Словака Роберта Фица и Пољака Матеуша Моравјецког (недавно именованог уместо Беате Шидло), последњи овогодишњи Самит лидера ЕУ 14. децембра у Бриселу показао је да су свих пет држава још јединственије о питању миграционе политике и унутрашње безбедности. Потпуно су сагласни у ставу да потражиоце азила и мигранте треба држати даље од њихових земаља, пре свега – затвореним границама (уз више депортација и сабирних кампова за мигранте у Африци или на ненасељеним острвима). Жестоки су противници бриселског плана релокације миграната по систему квота, али желе да помогну најоптерећенијим унијским чланицама – Италији и Грчкој. Али само новчано…

КУРЦОВА ПОЛИТИКА Ипак, у овом тренутку, под највећим знаком питања за Европу је Себастијан Курц, од 18. децембра најмлађи европски шеф владе. Он је као министар спољних послова Аустрије стално критиковао избегличку политику немачке канцеларке Ангеле Меркел, противио се споразуму ЕУ и Турске око избеглица, увео ограничење броја миграната које ће његова земља примити, издејствовао затварање балканске руте… Сигурно је и то, да ће бриселски поступци (они који су у току, али и покретање нових) због спорних дешавања у Мађарској или Пољској убудуће много теже пролазити у ЕУ са канцеларом Курцом. Такође ће и однос ЕУ и Русије на притисак Аустрије морати да буде другачије „подешен“. Курц се залаже за прекид европских санкција против Москве, јер је Аустрија веома заинтересована за бизнис са Русијом, пре свега у енергетском сектору.

Аналитичари су салвом критика оценили и Курцово „легање“ у коалициону постељу са десно-радикалном Слободарском партијом (ФПО) Хајнца Кристијана Штрахеа, с којом је његова Аустријска народна странка (ОВП) већ била на власти од 2000. до 2006. године (и коју су партнери у ЕУ тада санкционисали смањивањем обима билатералних контаката). О санкцијама се овог пута, међутим, уопште не говори. Разлог томе није последица чињенице да су оне још онда биле неделотворне, нити податак да је данашња ФПО друкчија него у време Јерга Хајдера… Разлог је у томе, а то Себастијан Курц врло добро зна, што је данас Европска унија другачија и што има сасвим друге бриге на десном „крилу“ – конкретно, са Мађарском и Пољском… Утисак је да канцелара Курца критике не потресају много. Он верује да ће његови земљаци имати мање проблема са Штрахеовом ФПО него са наставком „велике коалиције“ у којој би још биле и социјалдемократе (СПО).

На плану европске и спољне политике нове аустријске владе ОВП и ФПО (који има само три и по стране!?) примећује се сличност са реториком Доналда Трампа, јер у програму пише: „Мера нашег деловања на међународном плану јесу интереси Аустрије и њеног становништва.“ У наставку се наглашава да је „Аустрија интегрални део ЕУ и заједничке валуте евра“, што је пасус који би требало да умири све оне који се плаше да би Аустрија могла да пожели да напусти ЕУ или монетарну унију.

Ипак, нису ретки врло скептични аналитичари. Сматраји да је опредељење нове аустријске владе за ЕУ искључиво декларативне природе, да је „то само пилула за смирење – још недостаје упутство за употребу, али нежељених дејстава ће свакако бити“. И то не само због тога што су министарства за спољну и унутрашњу политику, као и за одбрану поверена десничарским популистима. И знатно пооштрен курс према избеглицама (који ће добијати рапидно мању помоћ) знак је да ће Аустрија још теже пасти на „желудац“ Европске уније…

На крају, кажу, илузорно је веровати да ће нова аустријска влада деснице и крајње деснице (као следећи председавајући ЕУ) образовати мост између Вишеградске четворке и Западне Европе. Разлог? Беч је пред завршним парафом споразума о прикључењу групи као њен пети члан…           

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *