Шољица кафе за Европску унију

Колико ће британски излазак из ЕУ коштати њене преостале чланице, и да ли ће се преговори о попуњавању буџетске рупе заиста претворити у „крвопролиће“ као што прогнозира лондонски „Тајмс“?

Када ускоро – до краја 2019. године – Британија напусти Европску унију, мало ко ће од преосталих 27 чланица заједнице просути сузу због одласка земље која се и иначе, од почетка „европског сна“, у ЕУ осећала као да је на привременом боравку. Одлазак британских милијарди из буџета заједнице не само да ће отворити широку рупу у финансирању целог империјалног пројекта ЕУ него прети да са собом повуче и питање самог „европског сна“ каквог су сањали његови први сањачи.

[restrict]

ЈУНКЕРОВА РАЧУНИЦА Судећи по реаговањима из Брисела која се у Лондону са задовољством, и све више, тумаче као израз панике због одласка кључног контрибутора у буџету ЕУ, у питању је много више од пуког одласка једне, истина кључне, чланице из друштва. За ту чланицу су сањачи сна о уједињеној Европи до јуче сматрали да је сан предодређен за вечност и да представља неумитну судбину европских народа.
Прилично успаничени комесар Европске уније Жан-Клод Јункер прошле седмице упутио је посланицу остатку верника ове историјске мисије ЕУ да ће, када идуће године Британија оде, морати да се прерачунају, попуне „британску рупу“ и додатно одреше националне касе. Позивајући Европљане да се спреме за додатно убацивање милијарди у ЕУ, Јункер из своје куле од слоноваче и не помишља да би те британске милијарде могле да се намакну смањењем империјалних амбиција европске бирократије. Зато је Јункер прошле недеље рекао за лондонски „Тајмс“ да ће, када Британци ускоро оду, национална контрибуција осталих 27 земаља уније морати да се повећа како би се попунио мањак од 18 милијарди евра годишње које иза себе оставља британско повлачење. Цифра је испостављена на основу годишњих издатака Европске уније.
Јункер је изричит: Европска унија и он нису наклоњени кресању досадашњих ставки у трошковнику Уније.
Буџетски контрибутори ЕУ имају обавезу да за одржавање заједнице годишње одвајају један одсто свог бруто националног дохотка. Јункер, међутим, објављује сада да ће чланице ЕУ морати да ову квоту повисе „како би европска политика била у могућности да се адекватно изрази“. Посебно истиче да Европска унија кошта пореског обвезника само шољицу кафе годишње, па стога мисли да је пројекат Уније, какву он тренутно води, „вреднији од једне шољице кафе“ – метафора која, када би се питала већина Британаца, не би завредела ни ту шољицу кафе.

ГОВОР НОВЦА Money talks – новац све говори, владајуће је начело на Западу, а у Британији још и догма. Гесло је посебно актуелно сада, када су владе у земљама Европске уније у компликованој дебати о седмогодишњем буџету Уније за период од 2021. до 2027. године. Овоме треба додати и буџет за транзициону фазу у којој Британија мора да уплаћује у буџет Уније све до краја 2020. године.
Жан-Клод Јункер је уверен да ће буџет Уније морати да буде већи него овај за период од 2014. до 2020. године. Ради се о суми од једног билиона евра који би финансирао европске интеграције, одбрану и безбедност на границама заједнице. По Јункеровим речима, Брисел напросто нема новца за амбиције које Европска унија има у пројекту.
Високи извори у седишту ЕУ, на које се позивају британски аналитичари, предвиђају да ће разговори о буџету, односно трошковнику Уније, бити „чупави“; да ће трговина бројкама бити све само не пријатељско договарање. Предвиђа се да ће поједине земље чланице, оне које уносе у буџет више него што из њега добијају, одбити да плаћају додатни новац за попуњавање рупе коју иза себе оставља британски одлазак.
Како извештава из Брисела за „Тајмс“ његов дописник Бруно Вотерфилд, у бриселској централи се оцењује да ће преговори о додатном учешћу у буџету Уније бити „крвопролиће“. Досадашњи велики учесници у буџету, Холандија, Данска, Шведска и Финска, већ су наговестили да одбијају додатне трошкове.
Према једној студији немачког Министарства финансија до које је дошла британска штампа, раскид Британије са Унијом коштаће Немачку (која већ сада уплаћује у буџет више од осталих земаља) додатних 45 милијарди евра годишње. Ово је посебно деликатно у земљи у којој евроскептицизам рапидно расте заједно са одбијањем неконтролисаних трошкова Европске уније. Национална штедња којом би се покривали ови додатни трошкови Брисела крајње је непопуларна у земљама јужне, централне и источне Европе. Све ове земље, кориснице бриселских регионалних фондова, немају маневарског простора да трпе нова кресања у националној потрошњи за подржавање Европске уније.
Специјални европски фондови представљају помоћ сиромашнијим земљама и из њих се финансира подршка националним економијама. Реч је о суми која представља чак три одсто бруто националног дохотка у земљама каква је, на пример, Мађарска.
У најновијем развоју, слабије стојеће европске регије попут, на пример, шпанске Андалузије, захтевале су од Европске уније да установи фонд за помоћ регијама, посебно онима погођеним брегзитом.

ПРЕГОВАРАЧКИ ПАРАДОКС Буџетске неприлике Уније далеко су од разрешења, али готово на парадоксалан начин представљају ветар у једра британским преговарачима у садашњој фази преговора о будућим односима Уједињеног Краљевства са остатком Европске уније када се подигну баријере на Ламаншу.
Према анализама у британској штампи и неким интерним предвиђањима у Вајтхолу, многе земље Централне и Источне Европе биле би спремне да жртвују приступ заједничком европском тржишту у замену за суму коју Британија уплаћује у буџет Европске уније.
Игра је у току. Све главне преговарачке карте нису још на столу. Између дојучерашњих партнера у истој илузији о уједињеној Европи падају тешке речи.
У интервјуу за немачки АРД, Јункер отворено прети Лондону да ће одлазак Британије из Европске уније имати „погубне последице по Уједињено Краљевство… Ко год мисли да британски одлазак неће имати последице по британску економију, фундаментално греши. Последица ће бити и биће тешке“.
На овај иступ му је одговорено да су, са ове стране Ламанша, кроз историју већ имали прилику да са европског копна чују сличне претње. И цели свет зна како се то завршило. Само што овај пут Адолф Хитлер није изричито споменут.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *