Рачунај на знање

Колики је значај сарадње привредног сектора са образовним и научним институцијама?

Да ли се један систем може дефинисати као успешан уколико се његовим члановима одузима право на квалитетно образовање и планирање будућности? На ово питање донедавно српски студенти којима академска перспектива делује прилично магловито одговарали би одрично, претпостављајући неизвесној будућности трагање за бољим животом далеко изван граница наше земље.
САРАДЊА НА ОБОСТРАНУ КОРИСТ Да ли се и шта у међувремену променило, у којој мери је наука препозната као српски бренд и чијом заслугом, те колики је значај сарадње привредног сектора са образовним и научним институцијама, сарадње коју је међу првим компанијама у Србији, као стратешки важно поље деловања, у оквиру свог корпоративног програма „Енергија знања“, препознала Нафтна индустрија Србије? Проф. др Иванка Поповић, проректорка за међународну и међууниверзитетску сарадњу Универзитета у Београду, објашњава у разговору за „Печат“ да је сарадња привреде са академским институцијама обострано корисна јер подстиче развој и унапређење свих учесника процеса. Она може да буде врло разноврсна, сматра проректорка, и да подразумева образовне, научне и стручне активности. „Моја вишегодишња сарадња са НИС-ом потврђује да се студенти, као и средњошколци, учесници на међународним такмичењима, подстичу да остваре максималне резултате у својим областима“, истиче Поповићева и додаје да НИС има дугорочне пројекте са више факултета и института који су научно-стручног карактера, те да исходи ових пројеката налазе своју реализацију у погонима НИС-а и доприносе већој конкурентности ове компаније на тржишту.
Током пет година трајања програма Нафтна индустрија Србије је у унапређење квалитета образовања уложила пет милиона евра и подржала адаптацију више од 40 учионица и лабораторија у школама и на факултетима широм Србије, остварила сарадњу са 47 домаћих и међународних научних установа, подржала развој и оснивање три нова студијска програма на универзитетима. О њима проф. др Иванка Поповић каже да су прилика да се знања из научноистраживачке заједнице пренесу привреди, као и да истраживачи стекну бољи увид у потребе привреде. Студенти који се ангажују на овим пројектима уједно пролазе и вид пробног рада који их квалификује за могуће запослење у НИС-у по завршетку пројекта.
„Програми праксе у предузећима пружају прилику студентима да решавају реалне проблеме у реалном времену. Та искуства су за њих драгоцена. НИС је кроз свој сопствени систем, као и кроз системе својих привредних и академских партнера у Србији и Русији, обучио значајан број студената и учинио их конкурентнијим на тржишту рада.“

ПРИПРЕМА ЗА ИЗАЗОВЕ У оквиру сарадње са Факултетом техничких наука, НИС је подржао опремање и модернизовање информатичког кабинета, а партнерство се одвија и са смером Термоенергетика, као и Департманом за саобраћај овог факултета. Захваљујући партнерству са НИС-ом, на Технолошком факултету у Новом Саду је опремљена лабораторија најсавременијим училима за потребе спровођења наставе на предметима Технологија прераде нафте и Производи нафте и научноистраживачких активности у оквиру студијског програма Нафтно-петрохемијско инжењерство. Наставни план овог програма се усклађује у сарадњи са Нижњегородским државним универзитетом „Н. Г. Лобачевски“. Проф. др Драган Говедарица, ванредни професор на Катедри за нафтно-петрохемијско инжењерство новосадског Технолошког факултета, каже да сарадња са НИС-ом подразумева континуирано унапређење наставних планова предмета и наставних активности студената на смеру Нафтно-петрохемијско инжењерство, а све у складу са актуелним дешавањима у струци. То пре свега значи појачавање удела практичне наставе и што дужи боравак студената у погонима НИС-а.
„Катедра за нафтно-петрохемијско инжењерство се труди да све информације које добија у комуникацији са стручњацима из НИС-а примени на смеру Нафтно-петрохемијско инжењерство како би будуће инжењере адекватно припремила за изазове који их очекују након завршених студија. Без сарадње са нафтном индустријом наука губи примењивост, те је то једини начин да се успостави квалитетан систем комуникације са нафтном индустријом и да се осигура квалитет наставних активности.“
Компанија НИС традиционално стипендира најбоље студенте. Међу њима налазе се и они са смера Нафтно-петрохемијско инжењерство који се након завршених студија запошљавају у НИС-у. Студенти по дипломирању, каже професор Говедарица, започињу с радом у НИС-у и лако се укључују у пословне активности, тако да компаније озбиљно рачунају на студенте који учествују у оваквим програмима сарадње привреде и науке.
„Стипендирање студената је пут ка задржавању висококвалификованих инжењера у Србији, што значајно доприноси нафтној индустрији и економији. Међутим, пракса показује да се образовање и усавршавање младих инжењера наставља и након запошљавања кроз различите курсеве, обуке, стручне радионице. Прилике у нафтној индустрији се брзо мењају, па се може рећи да је природа занимања младих инжењера таква да су овакви видови додатног усавршавања неопходни како би се што ефикасније одговорило новим пословним изазовима.“
Због својих вишегодишњих настојања да унапреди услове за образовање у Србији, Нафтна индустрија Србије је постала и прва компанија у нашој земљи која је за свој допринос развоју образовања добила „Светосавску награду“.

Проф. др Драган Говедарица:
ПРАКСА У ПОГОНИМА

Колико значи студентима пракса коју стичу у компанијама у Србији, али и на државним универзитетима у Русији, приликом размене високошколаца као још једне линије подршке нашим образовним институцијама?

Наши студенти су заиста задовољни пруженом шансом да стручну праксу на основним академским и мастер академским студијама обављају у погонима НИС-а, као и могућношћу да стекну утисак о изазовима који их очекују у тако динамичном радном окружењу. Примећује се да су студенти пуни ентузијазма и да са еланом и одговорношћу приступају обављању стручне праксе.
Потписан је и уговор о сарадњи између Технолошког факултета у Новом Саду и Хемијског факултета из Нижњег Новгорода, те ће се ове године организовати нова предавања руских професора на Катедри за нафтно-петрохемијско инжењерство у Новом Саду, али и гостујућа предавања наших професора на Катедри за хемију нафте и петрохемијске синтезе у Нижњем Новгороду. Планирано је да професори и студенти нафтно-петрохемијског инжењерства ове године учествују на пословној школи која се одржава на Универзитету „Н. И. Лобачевски“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *