Порошенкова војна диктатура

Украјински председник пере руке од обавеза из минских споразума и шири своја овлашћења, моћи ће да уводи ванредно стање и укида грађанске слободе, укључујући и право гласа на изборима 2019. године

Руски аналитичари оцењују да је Кијев, на челу са председником Петром Порошенком, 18. јануара објавио рат Русији. Такозвани закон за реинтеграцију Донбаса, којим се предвиђа насилни сценарио за ово подручје Украјине, рекло би се, срачунат је пре свега на провоцирање Москве уочи председничких избора заказаних за 18. март, али и за јачање личне власти Порошенка, у условима све теже економске и социјалне ситуације у држави. Имајући у виду да у овој земљи председнички избори предстоје већ следеће године, а да је народ уморан и сит празних обећања и још празнијих фрижидера, увођење својеврсне „персоналне војне диктатуре“ може се учинити као спасоносан потез за очување постмајданског поретка и одржање на власти оних који су обећавали придружење Европској унији и европски животни стандард, а уместо тога донели Украјини осиромашење, беду и рат.

[restrict]

ЗАКОНСКИ АКТ КАО ПРИПРЕМА ЗА РАТ Одмах по усвајању овог закона, заседао је и руски Савет безбедности, којим је председавао Владимир Путин. На састанку је закључено да се Москва не слаже са формулацијом Кијева, који је одговорност за сукоб у Донбасу пребацио на Русију. Портпарол Кремља Дмитриј Песков оценио је да нови кијевски закон о Донбасу може на најнегативнији начин да утиче на перспективе регулисања унутарукрајинског конфликта. Такође, у Москви подвлаче да мировни процес из Минска и „нормандијски формат“ преговора немају алтернативу. Кремљ, наводи Песков, не слаже са са Кијевом, који одговорност за догађаје у Донбасу сваљује на Русију. „Русија није учесник и страна у овом сукобу. О томе се говори у минским споразумима које је потписао председник Украјине Порошенко“, подвлачи Песков.

И Валентина Матвијенко, председница горњег дома руског парламента, Савета Федерације, нагласила је да нови закон сахрањује мировне споразуме из Минска, јер је усмерен на оружано реинтегрисање Доњецка и Луганска. У закону који је усвојила Врховна рада Украјине, истиче се да су самопроглашене Доњецка и Луганска Народна Република „окупиране територије“, а Русија се означава као „држава агресор“, против које Кијев може да примењује све неопходне снаге и средства.

Не без разлога, у руском Министарству иностраних послова, овај законски акт назвали су „припремом за рат“. „Порошенко добија неограничена, блиска диктаторским, овлашћења да гуши другачије мишљење и незадовољство. То се не може назвати другачије него припремом за нови рат“, истиче се у саопштењу МИП РФ. Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да ће Москва инсистирати да се „испуни све што је записано у минским споразумима“. „Имамо поуздана сазнања да и у Европи, и у Вашингтону, одлично разумеју какву игру игра актуелна кијевска власт и да они иду путем избегавања својих обавеза из минских споразума. Узевши у заштиту управо ту власт, са којом се апсолутно не може договарати, Запад не може јавно да критикује оно што раде његови штићеници. То је жалосно“, указао је руски министар иностраних послова.

Иза Лавровљевих речи, изнетих дипломатским језиком, крије се много више. Пре свега, када он каже да у Европи и Вашингтону „одлично разумеју“ игру Кијева, то би се пре могло читати да – Запад стоји иза такве игре Порошенка и његових сабораца. Па чак и више од тога: да првенствено Вашингтон гура Кијев у дестабилизацију и сукобе са Русијом. Јер Лавров даље истиче да је Запад „узео у заштиту“ украјинску власт, што је очита порука Смољенског трга да Кијев не одлучује самостално, већ је у вазалном осносу према Америци. Ако се уз то зна, према наводима руских медија, да је Вашингтон спремио за Украјину дуго очекивану испоруку 35 мобилних противоклопних лансера „Џевелин“, са 210 ракета, укупне вредности 47 милиона долара, онда је тешко поверовати да је Порошенко идеју о насилној „реинтеграцији“ Донбаса сам смислио. Пре би се рекло да је посреди још једна антируска иницијатива ширих размера. Остаје само да се види да ли ће то прерасти у већи војни сукоб, или ће остати само на нивоу провокације у години када Русија бира свог председника и када је свака дестабилизација скопчана са озбиљним ризицима по руску унутрашњу и спољну безбедност.

 

РУСИЈА ПРЕД ТЕШКИМ ИСКУШЕЊИМА Готово општа оцена руских стручњака је да украјински закон – који се званично зове „О специфичностима државне политике за осигурање државног суверенитета Украјине над привремено окупираним територијама Доњецке и Луганске области“, где се Русија назива агресором и окупатором – практично поништава споразуме из Минска. Аналитичари указују и да овај једнострани акт води раскиду свих веза две државе, укључујући и привредне, чиме Украјина практично објављује рат Русији. Ово је веома забрињавајућа порука, ако се зна да су мински споразуми зауставили крвопролиће из 2014. и 2015. године, у коме је погинуло више од 10.000 људи. Исто тако, показује да је Москва можда имала превише вере у преговараче из Кијева, Берлина и Париза, јер украјинска страна није практично испунила ниједну обавезу преузету овим споразумима. По свему судећи, основни циљ Кијева у фебруару 2015. био је да, у тренутку када су кола кренула стрмоглаво низбрдо, заустави непријатељства која је сам испровоцирао и тако купи време док се поново не наоружа и боље припреми за одлучујући ратни сукоб. Испоруке америчких „Џевелина“ могу да сведоче управо о оваквим намерама.

Треба знати да је нова украјинска власт, месец дана после преврата у фебруару 2014, прогласила почетак „антитерористичке операције“ (АТО), којом је фактички објављен рат сопственим грађанима. На челу штаба АТО, све до сада, биле су „цивилне“ структуре – МУП и Служба безбедности Украјине – а јединице регуларне армије и групе националистичких „добровољаца“ које су у томе учествовале биле су потчињене овом штабу. Осим што су свакодневно гранатирале сопствене грађане, назване терористима, украјинске власти нису уводиле формална ограничења грађанских права, све досад. Од 18. јануара и то се променило.

Украјински парламент дао је председнику Порошенку право да користи оружане снаге и у миру, у циљу заштите суверенитета. Тако ће он моћи да званично користи армију на истоку сопствене земље. Промена је и терминолошка – уместо „устаника“, армија ће од сада ратовати против „руског окупатора“ и његових „саучесника“. Уместо антитерористичке, Кијев ће на истоку земље водити војну операцију, а руководство прелази на генералштаб и – врховног команданта Петра Порошенка. Борци ДНР и ЛНР од сада такође неће бити сматрани за цивиле, већ за руску војску. Све то, наравно, довешће до формалне редукције људских права и слобода. И треба знати да је ово тек почетак, односно први закон који уређује ову област. Када се војна операција захукта, треба очекивати нове, ригорозније акте ове врсте.

Тако је Русија, у години председничких избора и Светског првенства у фудбалу – поново стављена пред тежак избор. С једне стране, да немо посматра како се на истоку Украјине одвија војна операција против милиона припадника руског народа, или, с друге стране, да предузме активне узвратне мере. Шта год да Владимир Путин одлучи, ако Кијев заиста крене у ратни поход, последице ће бити озбиљне и тешке за све. Јер споразуми из Минска очигледно више не важе, нити ће Кијев имати обавезу да испуњава договоре које је потписао са агресорима и окупаторима, односно представницима Доњецка и Луганска. Бројни руски експерти указују да Москва, у ситуацији када се суочава са невиђеним притисцима Запада, може да приступи офанзивним дејствима, за сада само информативним, спољнополитичким и економским.

 

ПОРОШЕНКОВИ „ПРЕГОВАРАЧКИ КАПАЦИТЕТИ“ Порошенко овим актом пере руке од свих обавеза из минских споразума, које он очигледно није имао ни снаге, ни воље да испуњава. Он тиме значајно шири своја председничка овлашћења, узимајући за себе право да – уз заобилажење Устава Украјине – уводи ванредно стање у држави или њеним деловима, одузимајући бројним људима грађанска права, укључујући и право гласа на украјинским председничким изборима 2019. године. Овим ударом, очекује се, грађанска права биће суспендована за најмање седам милиона људи у Украјини. То ће, такође, повећати и Порошенкове „преговарачке капацитете“ у дипломатској трговини са Европом, која не жели било какву дестабилизацију, а камоли рат великих размера на својим границама. Уживајући подршку Вашингтона, кијевске власти моћи ће на прилично директан начин да уцењују Европљане, који добро знају како изгледају избеглички таласи са милионима људи који беже из ратних зона.               

[/restrict]

2 коментара

  1. Кипријан

    Није све онако како се чини.

  2. U slucaju eskalacije na istoku Ukrorujine predvidjam kisu kalibara koje ce istu vratirti u eru oktobarske revolucije ,kada Ukr nije ni postojala ili kao krajnju meru Hirosimu na krajnjem zapadu Ukrorujine, Lviv tradicionalno fasisticko banderovska antisemitska rusofobna oblast- poruka zapadnim partnerima…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *