Почетна / Култура / „Опојна фантастика“ једног Динарца

„Опојна фантастика“ једног Динарца

Ко је Наод Зорић, сликар чија је ретроспективна изложба у београдском Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ побудила недавно толику пажњу?

Сликар Наод Зорић Србин је из Црне Горе који као да више уједа и сече него што слика, понаша се попут дивље звери пред платном. Веома је мали растом, а духом велики, неки његови формати слика су и три метра. Кажу да су најопаснији нетипични Црногорци. Његово име долази од речи наоди, наодити, или онај који долази а и презиме му је слично, Зорић као зора. Наод је израстао у културног хероја, стегоношу црногорске опозиције или како каже: „Ја сам једини човек у Црну Гору који пише ћирилицу.“ Њега је толико ценио генијални Дадо Ђурић да је рекао: „Никоме нисам био професор, али теби јесам.“ „Мени је, да простиш, моје сликарство важније од мог живота“, тврди Дадо, а Наод слично примећује да његови ликови имају толико снаге јер је у њиховој позадини смрт. Збиља, све његове старине, ђедове, насликане искусне старе људе на којима је време урезало дубок траг, сједињује једна црвена нит – опасност у очима, држању и погледу, спремност на најгоре. Теме су са Дурмитора као изванредно насликани „Рањени Црногорац“. Наизглед уопште не припадају овом времену већ романтизму и хероици деветнаестог века. Показао је, међутим, као и сваки прави уметник да нема прошлости ни застарелости, већ да сликар треба само да тежи вечности. Као што његово име измиче рационалном поимању, тако је и са његовим делом. Не да се одредити да ли је он сурови експресиониста или лирски стваралац, фантаста или реалиста, стари или нови експресиониста, онај који живи у прошлости или садашњости, ратник или уметник? Интелектуалне поштапалице постају небитне пре снагом и мађијом његовог дела за које не знамо да ли представља цртеж или слику. Наод ствара изворно, што значи изван правила.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *