Почетна / Свет / Мусолини на италијанском изборном рингишпилу

Мусолини на италијанском изборном рингишпилу

Зашто италијанска радничка класа и незапослени пролетаријат све више политички скреће удесно и у екстремно десно? Да ли постоји опасност од нове фашизације Италије на коју панично указују функционери из Брисела? Ко су данас фашисти, а ко антифашисти?

Италијански парламентарни избори одржаће се 4. марта. Судећи по резултатима истраживања јавног мњења, владајућа Демократска партија и њен лидер Матео Ренци доживеће прави изборни фијаско са једва 20 процената освојених гласова. Иначе, у странци већ месецима влада потпуно расуло: дошло је до поделе на две фракције – „модерну“ која наставља да следи Ренцијеве „прогресивне идеје“, и „традиционалну“ која је из протеста напустила посланичке клупе и сада на изборе излази самостално као партија „Слободних и једнаких“ (Liberi e Uguali) на чијем су челу бивши председник Сената Пијетро Грасо и левичарске легенде Масимо Д’Алема и Пјерлуиђи Берсани. Десни центар нада се поверењу од око 37 процената бирача иако коалиција Берлусконијеве „Форца Италије“ и Лиге за Север све популарнијег Матеа Салвинија не почива баш на стабилним ногама јер је раздиру унутрашње борбе око лидерства, али и око политичких приоритета. Популисти из „Покрета пет звездица“ и њихов кандидат за премијера Луиђи Ди Мајо (31), без обзира на то што са 30 процената убедљиво воде у свим предизборним анкетама када је реч о појединачним партијама, имају мале шансе да ускоро прославе изборну победу јер им је као „слободним стрелцима“ потребно 40 одсто гласова. Поготово што нови изборни закон форсира све могуће комбинације најапсурднијих политичких коалиција, па чак и међу најљућим политичким противницима, што по мишљењу Ди Маја није ништа друго до смишљена тактика да се по сваку цену задржи власт и онемогуће промене које нуди његова странка, и која се од свог оснивања бори против неспособне политичке касте и корумпираног система са чијим експонентима не жели да склапа никакве коалиције.
Иначе, ова изборна кампања остаће упамћена по невиђеној количини увреда, сочних псовки, па чак и физичких обрачуна, али пре свега по нереалним обећањима бирачком телу, тако да, како је то недавно духовито закључио Масимо Д’Алема, „још мало фали да Ренци и Берлускони почну да уверавају бираче да ће сви бити млађи и лепши, да ће им дани бити безбрижни и весели, баш као да је свакога дана Божић“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *