„Квадратна“ филмска година

Холивудски стереотипи и грамзиво бројање зараде од биоскопских благајни чине суштину холивудског дела у оцењивању учинка протекле године, а европски се свео на шведски филм „Квадрат“, чија је опора сатира на модерни свет већ добила Европску награду за филм године, као и Златну палму у Кану, а вероватно ће и остала признања, укључујући и Оскара

Није, наравно, неопходно рећи да је и управо истеклу годину, као и многе пре, када је реч о филмском послу, обележила комерцијална струја холивудске продукције, која је уз помоћ неопходних освајачких и крајње насилних полуга глобализације успоставила себи одговарајући поредак вредновања филмског производа и то практично и дословно широм света. Отуда се вредновање филмске године неминовно управља према успеху у биоскопима сваког, без обзира на продукцијску етикету, филма понаособ. Заправо то колико је неко зарадио у биоскопима углавном је једино мерило његовог вредносног постојања и то не у срцима позанавалаца филма или струке ( још мање се мери било каквим уметничким критеријумима) већ искључиво по комерцијалној позицији „на тржишту“. Отуда не треба да чуди што су и на овогодишњој листи најгледанијих филмова челне позиције освојили инфантилни производи у најбољем случају медиокритета, неауторска остварења иза којих стоје грамзиви студији. По том аршину филм године је породични фантастични спектакл и мјузикл „Лепотица и звер“, римејк истоименог филма који је „Дизни“ у анимираној форми, са такође огромним комерцијалним успехом, продуцирао 1991. године. Ова нова, играна верзија „Лепотице и звери“ је за сада у светским биоскопима премашила зараду од милијарду и двеста милиона долара. Чак осми наставак „Паклених улица“, још једна понуда за безумну масу конзумената жељних јефтине и површне забаве, у овом случају „спектакуларне“ јурњаве колима, заузео је друго место на овој листи најкомерцијалнијих филмова године са само тридесетак милиона долара заостатка у односу на тријумфални инкас „Лепотице и звери“. Још је само један филм успео да премаши зараду од милијарду долара, трећи наставак анимиране комедије „Како је Гру постао добар“. Иза ових остварења нижу се даље све могуће сличне варијанте, наставци наставака, римејк издања или екранизације стрипова, сви само са једном интенцијом и мотивацијом – да се заради што више. Када се погледа ово једино мерило филмске вредности, прави поштоваоци филмске уметности морају да се осете жалосно и безнадежно ускраћено.

 

Седамдесетпетогодишњица Златног глобуса

Америчка филмска индустрија, односно, како то стално истичу, „индустрија забаве“, има, на срећу, и значајно другачија вредновања. Награда Златни глобус, која по одавно утврђеном редоследу започиње нову сезону (оцењујући стару) претходећи, као својеврсна извидница, додели Оскара, уме понекад да буде макар мало озбиљнија и пробирљивија. Златни глобус, додуше, награђује и ТВ продукцију, па је због те своје комплексности, посебно у годинама када је телевизија узела примат од Холивуда, ова награда добила на тежини. Препознавање, рецимо, вредности шведско-данског филма године (по оцени најпре Европске филмске награде) „Квадрата“ и те како ствара посебну врсту кредибилитета овој такође вишедеценијској институцији америчке филмске индустрије. Не толико што ово остварење поседује вансеријски квалитет и дубину већ зато што се Холивуд барем поводом њега окреће другачијим вредностима од сопствених, тако тешко променљивих. Додуше, „Квадрат“ је добио прилику да учествује у трци за ово признање само као један од пет изабраних у категорији најбољег страног филма. Иако већина ову награду прихвата и препознаје само као увод у Оскара (Златни глобус 2018. иначе обележава три четвртине века постојања, а усађен је негде између разуђених полова које чине Оскари и Фестивал независног филма у Санденсу), она има значајног утицаја у америчком филмском пословању и једна је од најцењенијих. Ипак, ове ће године највероватније бити упамћена не по награђеним филмовима већ по удруженом револту холивудских глумица усмереном на бојкот продуцената умешаних у актуелно скандалозно прозивање у Холивуду због наводног злостављања глумица. Протест је, разуме се, формалне природе и позерски, а манифестовао се тако што су те вечери сви били обучени у црно. Међу остварењима с највише номинација за Златни глобус, по шест или седам, нашли су се филм „Пост“ Стивена Спилберга о „Вашингтон посту“, фантазија Гиљерма дел Тора „Облик воде“ и драма Мартина Макдоне „Три билборда изван Ебинга у Мисурију“, која је однела и највише признања – за најбољи филм, сценарио, главну глумицу и споредног глумца. Издвојили су се и мјузикл „Велики забављач“, тинејџерска драма „Леди Берд“ и прохомосексуална псеудодрама „Зови ме својим именом“ у којој су, ето среће, и хомосексуалци добили своју „Лолиту“. Занимљиво је да је ратни спектакл „Денкерк“, који су многи проглашавали не само филмом године већ и деценије, имао само три номинације. Можда прође боље са Оскарима…

Поменули смо већ који је филм по мишљењу меродавних обележио ову годину када је реч о европској продукцији. Освојио је уосталом за сада тридесетак других признања, укључујући и Златну палму у Кану. Врло је могуће да до суманости опора сатира на све што данас постоји као диктат ЕУ коминтерне у такозваном западном европском свету, шведски „Квадрат“ буде главни фаворит када се буде повела овогодишња оскаровска трка у категорији најбољег филма ван енглеског говорног подручја. Иначе, није мало оних који су видевши конкуренцију из Европе када је реч о Оскарима пожурили да целу годину за нама о питању стања и креативности европског филма оцене као изузетно добру. И забиберили су ту снисходљиву констатацију волшебно дичном изјавом како су надлежни органи Европске уније финансијски подржали чак шест филмова који су се нашли у конкуренцији за Европску филмску награду. Можда превише скрећу пажњу поједини филмови из Европе који примењују исти креативни манир холивудских остварења па су средства уложили у комерцијалне холивудске копије онога што они подразумевају и продају као богате спектакле. Најбизарнија је чињеница да су Руси и ове године, као и неколико претходних, предњачили у овој појави безмало потпуно занемаривши сопствени стил и школу филмског рада и изражавања определивши се за остварења богате продукције скроз пресликаних из америчке комерцијале великих холивудских студија. У истој равни са њиховим копирањем Холивуда је и француска кинематографија, а филмски продукти осталих велики европских кинематографија ове године нису имали скоро ништа вредно пажње или сећања. Што се тиче америчке производње, укључујући и сегмент који би могао да се сматра неком врстом независног филма, она је при крају године добила неколико занимљивих остварења. Најпре се то односи на ново дело изузетног Ричарда Линклејтера „Вијори се последња застава“ – игру гледаочевим емоцијама у овој црнохуморној драми подигао је на сасвим нов ниво кроз причу о тројици времешних пријатеља на путу да у рату страдалом сину једног од њих приреде сахрану и успут се катарзично окрену својим прошлим данима и свему што их је раздвојило. Један од ретко искрено потресних момената на филму чини део завршнице овог сјајног остварења које, невероватно, није номиновано ни за један Златни глобус!

Година „Нетфликса“  

Тешко је, можда и немогуће, пронаћи евентуални заједнички садржалац интернационалне нехоливудске понуде која би као таква могла да се сматра трендом или тендецијом. Бављење избегличким причама и повременим ратним темама није тренд већ спорадична реакција на текуће ствари и то углавном неискоришћена на квалитетан начин. Наравно, копирање Холивуда у свим сегментима, а што се тематске потке бројних филмова тиче и неизбежног убацивања тинејџерских ликова чији су светови и проблеми готово увек приказивани на истоветно површан и стереотипан начин, већ представља неку врсту тренда, али сасвим непотребног. Укупно гледано филмска производња је прегрмела још једну годину не трудећи се много макар и да покуша да буде оригинална, а чинећи све да буде комерцијална. Телевизијска продукција опет има значајан удео у померању ствари и квалитетном доприносу на тему оригиналности, а у том је смислу година у потпуности припала интернет компанији „Нетфликс“ која је ове сезоне богатом продукцијом и изузетним остварењима у оквиру ње поразила свог још увек далеко богатијег, популарнијег и моћнијег ривала ХБО.            

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *