Почетна / Интервју / Клаудио Мути – Како постати „ноторни непријатељ демократије“

Клаудио Мути – Како постати „ноторни непријатељ демократије“

Амерички униполаризам ће се окончати тек када амерички естаблишмент схвати да Американци више нису способни да предводе свет и да морају да одустану од свог амбициозног плана светске хегемоније. Мислим да смо ушли у нову фазу, коју карактерише нека врста биполаризма; евроазијски блок, предвођен Русијом, Кином и Ираном, сукобљава се с атлантским блоком, не само војним и економским средствима већ се, такође, супротставља и западној идеологији

Клаудио Мути (рођен у Парми 1946. године), италијански мислилац, научник и геополитичар, по образовању је филолог, специјалиста за угро-финске језике. Уредник је и директор часописа Еуразија (Eurasia) и оснивач издавачке куће Edizioni all’Insegna del Veltro (основане 1978), која објављује студије о геополитици, традиционализму и традиционалном симболизму, студије посвећене древној, средњовековној и савременој историји, и укључује ауторе као што су Константин Леонтјев, Игор Шафаревич, Александар Дугин, Титус Буркхарт, Рене Генон, Васил Ловинеску (Гетикус), Жан Робен, Јулијус Евола, Бела Хамваш, Савитри Деви, Драгош Калајић, Генадиј Зјуганов…

Аутор је и низа значајних чланака и књига, међу којима су и Симболизам свете уметности, Јединство Евроазије, Империја, епифаније идеје империје, Демократија и таласократија

Клаудио Мути је изузетно сложена и контроверзна личност: крајем 70-их и почетком 80-их био је политички затвореник у Италији, у неколико наврата осуђиван због својих политичких уверења. Социјалистички посланик Антонело Тромбадори прогласио га је у италијанском парламенту за „ноторног непријатеља демократије“. Почетком 80-их професор Мути је прешао у ислам, следећи пример француског традиционалисте Ренеа Генона, и узимајући име Омар Амин. 

 

За разлику од многих посматрача, 2012. прогнозирали сте дуготрајан и жилав отпор Сиријске Арапске Републике агресији коју су предводиле Сједињене Америчке Државе, и то посредством „одреда смрти терориста и плаћеника“, обучаваних углавном у Турској од стране ЦИА. Ангажовање руских оружаних снага на страни легитимне владе у Дамаску довело је до пораза терориста. Шта се тиме променило на Блиском истоку?

Подржавајући легитимну сиријску владу и спасавајући Башара ел Асада од судбине Садама Хусеина и Моамера Гадафија, коју му је припремио Запад, Русија је остварила тријумф на Блиском истоку. Заједно са Русијом, победник је и Исламска Република Иран, која сада појачава свој утицај у Ираку, Либану и на Арабијском полуострву, где подржава Хутије против Ријада.

Пораз такозване Исламске државе, чија је основна сврха била борба против иранских савезника, оставио је празан простор на Блиском истоку, тако да ционистички ентитет сада мора пронаћи другог „играча“ како би задржао Исламску Републику у (Персијском) заливу. План о независној курдској држави могао је бити добра замена за Исламску државу, али то није успело, захваљујући иранском и турском притиску. Изгледа да ће важну улогу у ционистичкој стратегији убудуће играти Саудијска Арабија, која се већ сукобљава с Ираном у Јемену.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *