Излог књиге

Милош Брун
БЕОГРАД У ВЕЛИКОМ РАТУ: ОЧИМА САВРЕМЕНИКА
„Архипелаг“, Београд, 2017

Ово јединствено дело открива Београд о којем се мало зна. То је свакодневни Београд у току Првог светског рата. Заинтересован за то како су савременици видели удес Београда у Великом рату и како су тај удес преживели, Милош Брун је истраживао историјску грађу и архиве, али је посебну пажњу посветио сведочењима. Нека од тих сведочења пронашао је у дневницима, мемоарима и писмима оновремених Београђана, док су се као посебно драгоцен извор показале новине из тог доба.

Пол Вирилио, Силвер Лотрингер
СУМРАЧНО СВАНУЋЕ
„Службени гласник“, Београд, 2015

За разлику од осталих дела Пола Вирилиоа, која научна јавност често (и погрешно) сматра тешким, нејасним, па чак и луцкастим, Сумрачно свитање представља ретроспективу најважнијих Вирилиових појмова у нешто популарнијем облику. Формат интервјуа, упркос томе што не досеже естетску и поетску вредност других његових књига, драгоцен је као накнадно разматрање Вирилиових предвиђања. Свако поглавље започиње списком кључних појмова, што представља референтни алат који чини лакшим приступ Вирилиовим увидима у стање ствари модерног света.

УЧИТЕЉ L’INTITUTEUR
ПАРИЗ 1917–1918
„Свет књиге“, Београд, 2017

Од новембра 1917. до јуна 1918. у Паризу је излазио лист „Учитељ L’intituteur“, штампан двојезично – на француском и српском језику. Био је намењен српским учитељима који су живели у избеглиштву у Француској, а текстови објављени у њему подстицали су међусобно упознавање и сарадњу француског и српског народа. У овом листу забележени су судбоносни тренуци српског школства пред крај Првог светског рата, а из чланака се сазнаје како се одвијао живот и рад наших професора и учитеља у Француској. Лист је постао библиотечки раритет и у Србији и у Француској. Поводом стогодишњице излажења објављен је овај репринт као јединствен документ српско-француског пријатељства.

Вук Стефановић Караџић
ТАЈНА ИСТОРИЈА МИЛОШЕВЕ СРБИЈЕ
„Лагуна“, Београд, 2017

Кад је на позив кнеза Милоша боравио на служби у Србији 1829. и 1830, Вук Караџић је био сведок Милошевог деспотског владања и свакодневног измотавања са његовом околином и народом који је долазио кнезу да се пожали или затражи правду. По обављеном послу напустиће Београд и у земунском карантину написати подужи текст са примерима Милошеве тираније под називом Особита грађа за српску историју нашега времена. Рукопис у традицији тајних списа намењених за потомство, као оставштину за будуће генерације, Вук је запечатио уз аманет да се не отвара до краја 19. века. Због експлицитног језика и незгодних појединости било је готово и незамисливо објавити га за пишчева живота. Својеврсна допуна Вуковог главног историографског дела Милош Обреновић, књаз Сербији, или грађа за српску историју нашега времена (1828), овај спис до данас је остао у сенци других Вукових дела и први пут се објављује као засебна књига.

Бранка Гајовић
ПУТ ДО ЗВЕЗДА
„Чигоја“, Београд, 2017

Мозаично уобличен роман Пут до звезда је пета књига романсијерског венца Бранке Гајовић у којој се открива „шта у овоме роману има значај константе, својеврсног упоришта, а шта представља новину, искорак, чак и евентуално изненађење“.
По мишљењу рецензента Србе Игњатовића, „није лако, а ни упутно препричавати меандре једног романа: на читаоцу је да испрати и сложи у себи његове нити у доживљај“. Књижевни критичар Видак Масловарић навео је да „у свесмисленој философској дескрипцији, којом отвара прве странице романа Пут до звезда, Бранка Гајовић читаоца ближи самосуочењу с неколиким запитаностима које мислећег створа у зрелој животној доби опседају као прирођена клетва којој је тешко умаћи… Разумевање димензије времена у овој зналачки исписаној прози јесте кључ разумевања трајања, будући да се у једној минорној честици времена записује све што људски ум обликује као непорециво, или као сан, ’глас несвесног’, који дамара у нашој заумности… Утисак посвећеног читаоца је да је Бранка Гајовић, низом умрежених кажа о животу и усудности ововременог човека, упечатљиво артикулисала стварност у којој је лепо лице старости нестваран призор, а суровост века који живимо стварна опомена да је човек човеку драга, али одвећ далека потреба“.

Борис Јурјевич Земцов
РАТОВАО САМ ЗА ПРАВЕДНУ СТВАР
„Пешић и синови“, Београд, 2017 

Дневничке белешке Бориса Земцова, руског добровољца који је у саставу Руског добровољачког одреда ратовао током 1993. године на страни Срба у Босни и Херцеговини. Земцов, иначе новинар, аутор шест књига прозе, члан Удружења књижевника РФ, учествовао је у легендарној одбрани врха Заглавак у околини града Вишеграда 12. априла 1993. у којој су погинула три руска добровољца. Ови написи Земцова сведочанство су једног времена када су руски добровољци, стављајући на прво место дуг према православним Србима, ушли у рат на страни нашег народа.

Вања Ковић
ЈЕЗИЧКИ СИМБОЛИЗАМ
„Филип Вишњић“, Београд, 2017

Рад др Ковић на проблемима језичког симболизма сумиран је у овој научној монографији. У уводном делу садржи три тематске целине које читаоца упознају са проблемом језичког симболизма, а који би се, уз мало слободе, могао превести у питање у којој мери је језик којим се користе људи један у потпуности арбитраран систем, и ако није, што је лако показати, које су све последице постојања различитих видова симболизма по различита лингвистичка и филозофска становишта о језику. Друга половина књиге посвећена је приказу и анализи емпиријских истраживања језичког симболизма у српском језику које је спровео аутор са својим сарадницима. Посебно импресионира чињеница да практично нема поглавља у књизи у коме Ковић не износи властите врло прецизне идеје за даља истраживања.