Излог књиге

Џевад Галијашевић
Епитаф за Босну
„Филип Вишњић“, Београд, 2017

Ружно лице Босне – тамна и скривена страна идентитета мале земље и муслимана европског идентитета, видљива на светској позорници тероризма и екстремизма… Књига говори о томе како су Алија Изетбеговић и Осама бин Ладен, у самој Босни и Херцеговини, али и региону Балкана, потпуно изменили ислам својом идеологијом и арапским новце. Зашто је мањи дио радикализованих муслимана, у својој земљи, као одговор добио незаинтересованост или отворену подршку од стране властитих сународника и умерених муслимана… Зашто и како је вехабизам био разарајући у свом деловању и на који начин је свака терористичка група која злоупотребљава име ислама – од Ал Каиде и њених изданака у Сирији и Ираку, до Исламске државе у Ираку и Боко Харама у Нигерији, Ал Шабаба у Сомалији и Ласхкар ет Таибах у Пакистану – била инспирисана том идеологијом и тим култом смрти…
Какве су везе терористичке мреже из Босне и Херцеговине са нападима у Лондону, Санкт Петербургу, Стокхолму, Ници, Паризу и Бриселу, и јесу ли те акције успеле да увере Запад да отровна претња вехабизма не може бити игнорисана…

Иван Токин
ПАС
„Арете“, Београд, 2017

Нова, трећа прозна књига Ивана Токина продубљује теме којима се аутор бавио у својим претходним делима сводећи их, још више, на усуд једноставности истине која се мора или не мора прихватити. Токинове испошћене, али и даље (или баш због тога) нежне слике, изведене језиком сленга и снажне уличне мудрости, обликују књигу у којој се препознаје то да храброст долази природно, из сржи бића, како аутора, тако и централног јунака његове књиге.
Ова књига је екстраховала најснажније теме којима се аутор бави у својој прози и поезији и интензивирала их у лику Пса – главног, споредног, свеприсутног, скромног и свезнајућег приповедача. У низу готово дневничких записа Токин се обраћа компликованом унутарњем човековом свету супротстављајући му искренију и једноставнију пасју перспективу лишену свега онога што спутава модерног човека у жељи да се оствари као срећно и, пре свега, слободно биће.

Владета Јанковић
МИТОВИ И ЛЕГЕНДЕ
„Лагуна“, Београд, 2017

Да ли је могуће ваљано доживети Дантеову Божанствену комедију, Микеланђелов Страшни суд или Бахову Пасију по Матеју ако се не познају Стари и Нови завет? Могу ли се стварно разумети верски мотивисана крвопролића, од крсташких ратова преко Вартоломејске ноћи и Холокауста до распада Југославије, ако се не зна шта спаја, а шта раздваја ислам и хришћанство, Јевреје и хришћане или хришћане међу њима самима? Стицајем несрећних историјских околности, код нас су многи људи били лишавани основних сазнања о верским појмовима, догађајима и личностима који почивају у темељима наше цивилизације, али и опште културе сваког појединца. Сврха ове књиге је да се на приступачан начин поменута празнина колико-толико попуни, а да се бар донекле олакша разумевање како уметничких дела, тако и људи друге вере. Књига је настала из радо гледане телевизијске серије Митови и легенде, чија су три циклуса посвећена монотеистичким религијама – јудаизму, хришћанству и исламу – послужила као основ.

Џо Бернард Шо
О музици
„Службени гласник“, Београд, 2017

Џорџ Бернард Шо није познат само као драматичар већ и као најдуховитији и најбескомпромиснији мизички критичар свог времена. Писао је критике с краја 19. века и забележио свирање последње генерације музичара који нису оставили трагове на носачима звука или су остали забележени на малобројним снимцима лошег квалитета. Тим су његове критике драгоценије, јер смо из прве руке чули како су свирали Езен Исај, Марк Хамбург или Игнац Падеревски, како је певала Аделина Пати или дириговао Ханс Рихтер. Све су ово полумитска имена данас, али за Шоа они су били његови савременици, достојни његових духовитих и већином и данас сасвим тачних жаока.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *