Избори 2018

Политика се све више претвара у наставак економије другим средствима. И то не економије у општем смислу већ финансиране, класистичке и глобализоване економије. А политичари свих оријентација постали су њени послушни и понизни службеници! Управо због тога: Бирајте оне који су најштетнији за финансијску аристократију!

Политички избори 2018. године се ближе у многим земљама и конфузија влада на свакој географској ширини. И међу бирачима, и у политичким партијама, које се све више и више претварају, можда и несвесно, у пословне одборе владајуће аполидне, финансијске класе. Политика се све више претвара у наставак економије другим средствима. И то не економије у општем смислу већ финансиране, класистичке и глобализоване економије. А политичари свих оријентација постали су њени послушни и понизни службеници.
За кога гласати? У политици, тешко је то рећи. Прошло је време агоналних идеологија, које припадају различитим и међусобно искључујућим погледима на свет. Али не зато што је прошло време идеологије, као што се површно тврди. Напротив, после 1989. године остала је само једна идеологија – идеологија слободног тржишта са слободном потрошњом и слободним начином живота. То је гламурозни, либерални и анархолиберални тоталитаризам који оставља тела слободнима, јер им је преузео душу.
Дакле, како и за кога гласати у овим обесхрабрујућим условима? Мислим да бисмо, пре гласања, морали да се зауставимо на тренутак и да мирно размишљамо. На спокојан и одлучан начин. Пре свега, поставите себи следеће питање: Која странка највероватније штети финансијској аристократији? Која странка се највише противи доминантним економским, културним и политичким интересима? Затим, која партија има програм најмање близак жељама тржишних владара глобалне дерегулације и која, с друге стране, штити интересе подређене класе, односно класе која живи од свог рада и класе средњег, мање флексибилног, сталежа.

[restrict]

Гимназијалци, побуните се против дуалног образовања!

Рећи ћу без без увијања. Назвати ствари њиховим правим именом је матрица свих револуционарних активности. Из тог разлога, планетарни класистички поредак назван тржишном економијом је својим неојезиком изабрао да назове ствари обрнутим именима: мировним мисијама назива империјалистичке агресије, финансијске државне ударе назива техничким владама, планско уништавање школа назива добром школом. Рећи ћу вам без слаткоречивих перифраза, рећи ћу вам на најдиректнији начин: дуално образовање је експлоатација малолетничког рада. Ни више ни мање.
Ево, укратко, зашто морате да се супротставите тој понижавајућој гадости која вређа достојанство и сакати вашу будућност: школа мора да образује и поучава, односно да ствара људска мислећа бића свесна своје прошлости и отворена за пројектовање своје будућности. Школа не служи стварању места за флексибилно тржиште рада. Школа није предузеће, иако је на то своде (кредити као оцене, образовна понуда, школска аутономија, дуално школовање и тако даље, од лошег до све горег). Дуално образовање вас чини простим аутоматима произведеним на монтажној траци, спремним за тржишно суперискоришћавање. То чини од вас „пуке људе“, према непревазиђеној формули Едмунда Хусерла.
Побуните се! Проучавајте класике, од Платона до Аристотела, од Томаза до Хегела, противите се свету тоталног поробљавања!

Променити пол: храброст или бедни конформизам?

„Промена пола у доби од 17 година је храброст Олимпије“, пишу масмедији капиталистичке постмодернизације потрошње и начина живота. Реч храброст, коју је Запад некада употребљавао за Одисеја и Ахила, за Ајанта и Хектора, сада се површно приписује најконформистичкијим понашањима, хомологованим и у складу с духом либерално-либертаријанског времена ликвидно-финансијског капитализма. Та понашања су објавила рат свим солидним и стабилним идентитетима, јер су препрека нелогичној логици флексибилне и несигурне нове економије глобализованог (и себарског) тржишног система.
Све мора бити течно, флуидно и флексибилно: чак и сексуални идентитети, које редефинише увек од почетка нови дух економског фанатизма, срамно назван тржишна економија. Нема више мушкараца и жена, са етичком породичном солидарношћу: само неки атоми унисекса и хомофлуида, „квир“ честице са уграђеним чипом за сексуално искорењивање. Баш као што више неће бити грађана националних држава са правима и дужностима, већ само миграната и лица без држављанства која су заветована сталном лутању, што се лажно представља као космополитизам. Ето суштине новог планетарног постнационалног капитализма.
Питам се зашто сам све више уверен да је права храброст прихватити себе за оно што јеси. „Упознај себе“, рекли су антички Грци. Поштујући метрон, „праву границу“. Прецизније: упознај себе (gnothi sautòn), као коначан ентитет, са непрeлазним природним границама које морају бити познате и поштоване. Управо оно што тржишно друштво и његове постмодерне гласоноше не успевају да схвате. Метафизички темељ апсолутног капитализма – „неограниченост“ – сврстава се у оквире обичаја као мрачно нарушавање свега недодирљивог. Изузетан успех је да се буде нормалан, певао је Лучо Дала. Не упознајеш више себе да би поштовао границу која је унутар тебе него не упознајеш себе како би лакше превазишао било какву материјалну и нематеријалну границу.

Превод са италијанског Драган Мраовић

[/restrict]