Почетна / Интервју / Иван Сочо – ПИЈАЦАМА ЈЕ ВРАЋЕНА ДУША

Иван Сочо – ПИЈАЦАМА ЈЕ ВРАЋЕНА ДУША

Пијаце нису производ наглашене потребе савременог човека за брзом и комотном куповином. Оне су много више од тога, јер трају кроз историју, и чини се, бар пратећи светске токове, не губе битку с временом

Пијаце јесу и морају бити центри који својом атрактивношћу, разноликом понудом не само хране већ и различитих садржаја – од културних до забавних – привлаче купце и продавце, те постају висококонкурентне у једном агресивном тржишном надметању. На пијацу гравитира становништво које иначе живи у њеној околини, али ако организација, град или менаџмент пијаце на једног локалног купца доведе још четворицу, било из земље, другог дела града или иностраног туристу, онда говоримо о промету који је увећан четири пута. Пијаца, рецимо, Нађи сорок у Будимпешти има однос посећености 80:20 у корист туриста, а на тржници Бокерија у Барселони чак 95 одсто посетилаца нису локалци. Дакле, нека сваки туриста, а кроз ову пијацу их прође десетине милиона, остави тек три евра, ми причамо о вртоглаво високој суми. Наше пијаце се управо због манифестација које организујемо налазе на мапи понуда многих туристичких кућа широм света. Томе су допринеле и репортаже које су о овим ресторанима под ведрим небом направиле ТВ куће попут „Би-Би-Сија“ и „Си-Ен-Ена“, каже у разговору за „Печат“ директор ЈКП „Градске пијаце“, Иван Сочо, некадашњи шампион света у кик-боксу, добитник престижних награда из области менаџмента, те лице коме је пошло за руком да од градских пијаца направи атрактивна места која по замисли и идејним решењима не заостају за онима у светским метрополама.

 У претходну 2017. ушли сте са врло амбициозним плановима, али резултати показују да сте успели да превазиђете бизнис агенду. Иза вас била је година великих инвестиција, обнове пијаца…

Док је 2015. представљала период консолидације пословања, 2016. и 2017. обележила су велика улагања у обнову готово свих објеката на територији града. Од 160 хиљада метара квадратноих простора који користимо, 62 хиљаде смо асфалтирали или поплочали. Две и по хиљаде квадратних метара пословног простора млечних хала или смо изградили или адаптирали, што чини скоро 12 посто укупног пословног простора које пијаце имају.

До овог момента можемо да се похвалимо са 1.600 нових тезги, 1.300 репарираних и 100 караван тезги посебно дизајнираних за промотивне активности предузећа које се по потреби распоређују по пијацама. Купили смо и 250 потпуно нових расхладних витрина, док је 165 старих репарирано. До краја године 62 до 65 посто закупаца добило је потпуно нов амбијент и уређен радни простор. Наравно, посебно место заузима Каленић пијаца, где је у току реконструкција која се изводи у четири фазе и трајаће две године. Годину и по дана након доласка новог менаџмента ван снаге је стављен план генералне регулације мреже пијаца по коме на пијаци нису ни могли постојати други објекти изузев монтажних, а уследила је и накнадна измена плана из 2012. којим је предвиђено уклањање зиданих објеката млечних хала, управних зграда, тоалета. Укидањем ових несувислих мера практично су спасене градске пијаце – Каленић, Бајлони и Палилула.

Занимљиво да се сви радови финансирају из буџета текућег пословања, без динара кредита или буџетских средстава. Не могу а да вас не питам колико дневно новца остане у вашој каси?

Све радове ЈКП „Градске пијаце“ финансирају из текућег пословања, ни динар кредита, нити један динар градског буџета. Како се грађевинска и пијачна сезона поклапају, поред врло обимних радова на многим пијацама током целе године, руководство пијаца вредно обавља свој редован посао и остварује одличне резултате. Данас када правимо пресек на девет месеци, имамо 203 милиона динара остварене добити, а када се то подели с бројем дана, долазимо до просечне дневне добити од седамсто и нешто хиљада динара – дупло више него годишња добит претходног руководства, које је рецимо 2012. остварило тек 369.933 динара добити. При томе, ми на десет пијаца у граду у сваком моменту имамо радове – дакле реч је о заради која се остварује усред грађевинске сезоне.

Строгим придржавањем мониторинг плана провере здравствене исправности намирница чини се да сте успели да одобровољите и најзахтевније, пословично сумњичаве купце којима је безбедност на првом месту…

Пијаца је једина институција која поред државног мониторинга има свој интерни мониторинг контроле намирница. Програм мониторинга је урадио и анализе изводи Научни институт за ветеринарство Србије. Реч је о 650 различитих анализа на више од 170 производа годишње. Да не буде забуне, безбедност хране није у надлежности „Градских пијаца“, али уколико бисмо се према пијацама опходили као према предузећу за издавање пословног простора, свака прича о надоградњи била би илузорна. Да бисмо пословали, ширили се, стварали бренд и враћали Београду оно што му по свом духу припада, његове зелене тржнице, ми морамо сваки сегмент да врло озбиљно третирамо. Отуда се на градским пијацама од доласка новог менаџмента редовно спроводе комерцијалне анализе здравствене и хигијенске исправности намирница пољопривредног и животињског порекла. Жеља нам је да сваки купац који дође на пијацу како би пазарио домаћа јаја, пршуту или кромпир буде сигуран да купује не само оно што је израсло или одгајано у нашој земљи већ и да је реч о намирницама које задовољавају највише безбедносне критеријуме. Поверење је ствар која не сме да буде упитна. А за партнерство, право и искрено, између купаца и произвођача то је кључна ствар. Такође, поред анализа „Градске пијаце“ стално побољшавају услове продаје и складиштења хране, посебно лако кварљиве. Од 2014. адаптиране су старе, или изграђене нове млечне хале и витрине на 15 градских пијаца.

Једна од највећих инвестиција која без сумње Београд ставља у ред са светским метрополама јесте Палилулска пијаца. Одакле је потекла инспирација?

Инспирација да нови изглед Палилулске пијаце понесе дух, срж, импулс самог града коме припада, а на шта су сјајно одговорили учесници конкурса позвани да се креативно и идејно изразе на ову тему, стигла је из Ротердама. Тамо је најскупља и вероватно најлепша пијаца на свету, чија изградња је коштала 170 милиона евра, подстакнута њиховим најпознатијим производом – холандским сиром. Размишљали смо како бисмо одговорили на овај изазов и спонтано се родила идеја – да најлепша љубавна прича старог Београда коју већ генерацијама „служе“ уз  Васину торту постане наш бренд, наш препознатљив знак. Судећи по истоветним реакцијама, а ослушкивали смо их и тамо где су биле очекиване, на пијацама, и тамо где су чист нонсенс, на ручковима, пословним и рођачким – Београђани су препознали нашу идеју. И што је још важније – она им се допала. Друго, архитектонски тим који је изнео овај задатак успео је и идејним решењима и бритком сензибилношћу да дочара нашу замисао – да пијаца буде место не само пуке куповине већ пријатан градски кутак који успешно спаја традицију и модеран живот, и подсећа на једно време, један стари Београд у коме су љубав и дружење били високо цењени.

Палилулска пијаца је прва која задовољава високе стандарде из области безбедности хране, архитектуре и урбанизма. Простираће се на четири етаже, укупно 12.691 квадратни метар, имаће 60 паркинг места намењених искључиво корисницима пијаце, али и ниво испод површине земље предвиђен за магацин, снабдевање, припрему производа и одлагање отпада. Галерија је резервисана за продају српских сувенира, антиквитета, радиности, као и за кафу или ручак у неком ресторану или кафићу. Такође, биће ово прва пијаца са лифтовима и покретним степеницама. Читав комплекс, аутентична необична грађевина, омогућиће Београђанима да на једном месту у амбијенту који по својој суштини упућује на природу, а с друге стране задовољава најистанчаније и најзахтевније конзументе модерног доба, пронађу и жељену робу, и проведу пријатно време. Јер Београд то заслужује.

Манифестација које организујете под слоганом „Ново лице пијаце“ показале су да тржнице не морају и не треба да буду искључиво места за куповину. Колико су суграђани препознали ваше идеје и да ли им се одазивају?

„Београдски ноћни маркет“ је јединствен фестивал хране, пића, добре музике и забаве који пијацу у дане његовог трајања претвара у највећи ресторан под отвореним небом. Посетиоци могу да купе производе „шампиона пијаце“, младих дизајнера, уметника, да се упознају с произвођачима хране и сазнају какав је пут од поља до стола, али и да се добро забаве уз богат програм. Некада је то гудачки квартет, као на трећем по реду фестивалу одржаном на пијаци у Блоку 44 под слоганом „Класика у блоку“, или уз ритам салсе као на „Tropical heat“ фестивалу, док је рецимо на велико задовољство посетилаца гост фестивала „Сви за Дунав“ у Земуну био најпознатији шеф кухиње Милош Јовановић са својом екипом. Преговарамо и са позориштима, тако да би у перспективи на пијачним даскама посетиоци могли да одгледају и неки добар драмски комад. Невероватно звучи податак да рецимо Ноћни маркет на Каленић пијаци посети око 30.000 људи, иако овакве манифестације не прате никакве рекламе нити позивни панои. Наравно, овакве посете повећавају профит. Шампион Земунске пијаце, рецимо, за једну ноћ прода 200 килограма чварака, дакле заради 1.200 евра за непуних шест сати. Овакав концепт је већ дуго времена присутан у највећим европским градовима. Да ли у Шпанији постоји боље место за провод, у Мадриду, рецимо, од оног на пијаци Сан Мигел, или боља забава од оне на пијаци Бокерија у Барселони? Ноћни маркет у Београду окупља све више посетилаца, а потврда је и 250.000 суграђана и туриста који су прошли капије београдских пијаца.

Успели сте да спојите неспојиво – класичну музику и пијаце, куповину са уживањем свим чулима… Сматрате ли да сте успели да разбијете све стереотипе везане за пијацу?

Идеја је да се пијацама врати душа, да им вратимо оно што им је одузето, а то је да буду места не само куповине већ и забаве, дружења, сусрета. Јер пијаце нису производ наглашене потребе савременог човека за брзом и комотном куповином. Оне су много више под тога, јер трају кроз историју, и чини се, бар пратећи светске токове, не губе битку с временом. Не заборавимо да је пишући о Београду Бранислав Нушић 1935. побројао све кафане које су описивале непосредну околину Велике пијаце. Кафана је по његовим речима била нека врста пијачног вашара јер су на кафу свраћали сви који су пијацу посећивали. Прављене на раскрсницама, у срцу самог града, пијаце су и онда и данас биле места на којима су се размењивале вести, поздрави, доносиле одлуке… Са отварањем хипермаркета и тржних центара изван града, свет је запазио да се у градовима девастирају уска језгара због чега су европске метрополе почеле да дају субвенције за отварање радњи у центру града. Такође, тачно су приметили да пијаца игра велику улогу јер тек са развојем пијаце полако почиње да се развија цео крај. Градске пијаце у свету укључене су у програм „Love your local market“, који је пре неколико година бројао 1.200 пијаца да би се однедавно овој великој породици придружило још 1.800 тржница. У Јапану се на пијаци, рецимо, организују колективна венчања, маскенбали, карневали. „Пијаца – срце града“ је слоган који смо радо прихватили и на који се наши суграђани одазивају. А у срцу града ми организујемо карневале, позоришне представе, дечје пијаце, а неретко се између тезги разлежу звукови Баха, Моцарта, Рахмањинова… Поред Ноћних маркета често организујемо и Караване – део наше понуде коју у неформалним разговорима зовемо „креативни сектор“. Реч је о пројекту који је заживео 2015. године, а његов циљ је да се кроз путујућу пијацу појединим производима из целе Србије снабду грађани  који на својој тржници немају те артикле у понуди. До сада је организовано 70 пијачних каравана на којима су се Београђанима својом робом представили произвођачи зимница, вина, органске хране, меда, занатских производа. Такође, и најмлађи кроз наш програм „Дечје пијаце“ прихватају тај модел по коме пијаца није само место за куповину већ и место и за дружење, забаву и опуштање. На манифестацијама „Дечје пијаце“ окупи се око три-четири хиљаде малишана. То се у стручној терминологији зове локални идентитет, а када је реч о пијацама, назвао бих то душом. Јер када пијаца изгуби свој шмек, и постане пуко место трговања, онда је то њен крај.

Шта говоре прогнозе на нивоу европских и светских очекивања, у ком смеру ће се даље кретати ритејл бизнис?

Мислим да смо на путу позитивног тренда. Истраживања и статистике које раде и обрађују велике светске куће говоре у прилог томе да се хипермаркети смањују у супермаркете јер им се смањује обим продаје. Тај простор се отвара за пијаце. Такође, постоји тенденција оживљавања центра града, а пијаце ту заузимају важно место. Верујем да ће Палилулска пијаца, рецимо, бити озбиљна конкуренција када, причамо о броју посетилаца, тржним центрима „Ушће“ и „Делта сити“.

Каква су ваша искуства у комуникацији са колегама из региона и света?

Размена различитих искустава земаља у региону веома су важна за планирање даљег развоја пијачне делатности у Србији. Имам одличну комуникацију са људима из Светског удружења пијаца. Овог месеца одржава се седница борда директора и моја идеја је да предложим да 2019. Београд буде домаћин Конгреса удружења пијаца и велетржница света. За њих је Београд егзотична дестинација.     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *