Ђаво и његови помоћници

Силни су на све спремни док не ојачају. Кад ојачају, онда на Бога не мисле. Кад њихова сила прође, крену са кукњавом, како су били добри, али су неки зли волшебници њихове намере у прах претворили

Нема разлога да заборавимо. НАТО  је злочинац. Ми Срби смо га на својој кожи осетили. Време пролази, ране се не зацељују. Последице њихових геноцидних злочина су свуда око нас. Ми Срби смо жртве. Ко другачије каже – лаже!

 

БОЖИЋ У ОКУПИРАНОЈ СРБИЈИ Господу хвала што Божић дочекасмо у миру. Дан када би сви православни ваљало да се радују, некима су личне неприлике или сећања на ружне догађаје из прошлости помутиле. Такав је овоземаљски живот. На нама је да живимо, да се рађамо, како нам у божићној беседи рече патријарх српски. Сваки новорођени живот је радост за мајку и оца, али и победа над онима који би хтели да Срби биолошки нестану или да се, бар за почетак, имена, вере и писма одрекну. Вечни, али, Богу хвала, неостварљив сан Ватикана и умножене римске курије којој није довољан један поглавар, те их мора имати двојицу. Како су почели, направиће председништво од стотину папа, али један је Господ, један је Свети дух и један Христос Спаситељ.

Пре стотину година, 7. јануара 1918. године, у Београду који је тад био под окупацијом слављен је Божић. О томе је оставила забелешку др Славка Михајловић у свом дневнику насловљеном Облаци над градом. Цитираћу њен запис у целини.

„У последње време окупатори су постали много попустљивији у односу на наше народне обичаје. Тако су дозволили да се на Божић обаве народне и верске свечаности по школама, дечијим забавиштима, у Дому стараца и сирочади, као и у сиротињском дому у Топчидеру. Деца су певала божићне песме, изведени су дечији концерти са пригодним декламацијама. Присутнима су навирале сузе, јер су то биле прве прославе од када је Србија окупирана. Ове године први пут је дозвољено да се у свим православним црквама одрже на Божић свечана богослужења уз пратњу певачких друштава.“

Тако је са силницима. Кад осете да њихова сила пролази, рђе желе да се покажу као добронамерни људи. „Вук длаку мења, али ћуд никад“ – записали су наши мудри преци. У наслеђе оставили. Да знамо с ким имамо посла.

Двадесетак година касније исти су 1941. године злочине поновили. Што нису побили Срба у Првом, учинили су у Другом светском рату. Комунисти који су дошли као ослободиоци, прве године своје власти су јавно славили православни Божић. Бадњак у Скупштину уносили. Затим су веру одстранили из јавног живота. Силни су на све спремни док не ојачају. Кад ојачају, онда на Бога не мисле. Кад њихова сила прође, крену са кукњавом, како су били добри, али су неки зли волшебници њихове намере у прах претворили. Да се покају за грехе ни данас им није на памети.

 

АРХЕТИП СВИХ НЕПРИЈАТЕЉА После Другог светског рата ЦИА је механизам пропагандног рата против комунизма, пре свега совјетског, објаснила: „Начин да се обави добар пропагандни рад јесте у томе да се никако не види да се он уопште и обавља“ (Франсис Саундерс: Хладни рат у култури, стр. 17, Досије студио, Београд, 2013).

Данас се много тога променило. Американци се ваљају у сопственим проблемима за које су раније веровали да могу постојати само код других. НАТО покушава себе да сачува, а зато му је потребан непријатељ. Стварни или измишљени. Неважно. Ко је завршио етнологију зна да је архетип свих измишљених непријатеља ђаво са помоћницима. Има га код свих народа света. Служи да плаши децу и одрасле. Опробан начин да људска заједница почев од најмање, до највеће – функционише. Архетип се не мења, јер је потребно дуго времена да би се нови непријатељ створио. Зато су се Американци поново вратили непријатељу кога су пре стотину година измислили, а можда и сами створили. Уместо руског комунизма сад су у питању „руски хакери“ и лично Владимир Владимирович Путин. Он, по мишљењу сукобљених страна у Америци, влада Америком, бира председнике, води телевизијске емисије, разним вирусима збуњује кориснике интернета, намешта изборе, а сад је, као у бајци Вук и три прасета – кад вук дуне ватру и ветар суне, почео да дува циклоне, леди Калифорнију и Флориду. Делује смешно, али многи Американци верују да су у зимске непогоде умешани руски прсти.

У Србији нападоше митрополита Амфилохија што је Апел за чување Косова и Метохије потписао. Потписали су га и други, али је он главни кривац. Са апелом или без њега Косово и Метохија су Србија. Наша браћа и сестре који на Косову и Метохији живе су истински јунаци нашег доба. Око тога нема расправе.

Нападоше и владику Василија Качавенду. Замислите, владика служио Свету литургију на Божић у свом манастиру!? Свештено лице служи литургију о празницима. Незамислив злочин! Амерички и НАТО стипендисти добили су налог да нападну српске владике које им нису по вољи. Морају се новци оправдати.

Срећна вам Српска нова година.           

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *