Почетна / Економија / Биткоин – револуција у фази дјетињства

Биткоин – револуција у фази дјетињства

Појава криптовалута је, у основи, израз побуне против неправедног монетарног система са УС доларом на челу. Свака побуна може бити значајна, а за крупне банкаре (банкстере) ова може бити и посебно опасна, будући да је промишљена, консистентна и економски прихватљива за све више учесника

Трговање другоразредним хипотекарним обвезницама био је амерички посао који је довео до финансијског слома и свјетске кризе 2008. године. На самом почетку изгледало је да су банкари коначно пронашли „Свети грал“ – трговину вриједносним папирима која одбацује џиновске профите, а носи нула ризика.

Тржиште је било у експлозивном расту што је привукло пажњу бранше из остатка свијета. Тако је и Централна банка Кине упутила стручни тим у Америку са циљем да схвати економску логику и савлада технике ове „трговине стољећа“. Кажу да је њихов извјештај био необично кратак. „Ради се о једној свијећи и милион огледала. Одбљесак је несумњиво јак, али само докле свијећа буде горјела…“, констатовали су и препоручили да се овакви послови избјегавају.

Десет дугих година економске кризе несумњиво су потврдиле тачност ових оцјена. Истина, свијећа – реални дио свјетске привреде и капитала – још није догорјела, али је изгубљена иза свега што се представља као извор свјетлости, иако то није ништа друго до (увеличавајуће) огледало. Из таквог, посвемашњег хаоса, тражила су се нова рјешења. Једно од њих је било у криптовалутама.

СТВАРАЊЕ БИТКОИНА Криптовалутом се назива дигитални знак (улог) креиран да служи као средство размјене, а користи криптографске технике да би се омогућиле трансакције, контролисало креирање нових јединица и потврдили обављени трансфери. Крајем 2017. године је постојало више од хиљаду различитих криптовалута, али је већина веома слична, или представља неку врсту деривата првом потпуно примијењеном моделу – биткоину.

Биткоин може да се направи (заради) или да се, што је много једноставније, купи за доларе.

У једној од ријетких изјава, оснивач биткоина Сатоши Накамото објаснио је да његов систем плаћања контролише само дигитални код, а не ниједна централна банка, или влада. Он је владе оптужио да фалсификују вриједност националних валута, а традиционално банкарство да позајмљује новац у облику кредита који немају ни минимално покриће у њиховом капиталу. Тако лажни новац у таласима прекрива свијет реалне економије. У литератури се може пронаћи тврдња да се иза овог (мистичног) имена не налази један човјек, већ група појединаца, што може бити занимљиво, али не и превише важно.

Биткоин није нешто што се може физички додирнути. Он је дигитални запис у оквиру компјутерског система плаћања базираног на мрежи компјутера (P2P) који остварују међусобну везу, без постојања централног сервера. У систему у којем, на бази сложеног алгоритма, сваки рачунар може представљати сервер другоме, не може бити никакве спољне контроле. Посебно не од стране великих банака и влада.

Корисници ове компјутерске мреже („nodes“) рјешавају сложене математичке алгоритме. У жаргону, овај се посао назива „рударење“. Кад успију у рјешавању задатака, њихов резултат се биљежи у њихов виртуелни електронски новчаник, а све се књижи у својеврсној јавној главној књизи названој „blockchaine“.

На почетку, 2009. године, награда за једно успјешно „рударење“ била је 50 биткоина. Три године касније, 2012, она је преполовљена (25 биткоина), да би од 2016. износила 12,5 биткоина. Сљедеће умањење напола очекује се 2021. године. Понуда нових биткоина, како вријеме буде пролазило, биће све мања и мања, док коначно не буде исцурио и посљедњи у 2140. години. Укупан број биткоина не може бити већи од 21 милиона.

Али колико год било отежано стицање нових апоена, трансакције између власника биткоин новчаника бивају све олакшаније и учесталије. Оне су ослобођене трошкова које зарачунавају банке приликом преноса средстава и нису подложне било каквој институционалној контроли. У три године (од 2014. до 2017) број дневних биткоин трансакција се учетворостручио.

ФЕНОМЕН БИТКОИНА Прва трансакција у биткоинима остварена је 12. јануара 2009. године. Вриједност једног биткоина била је један доларски пени. Али у 2013. години, послије финансијске кризе на Кипру, „шишања“ (крађе) депозита под изговором да је у питању новац руске мафије, као и затварања тамошњих банака и искључивања банкомата, многи људи су се окренули биткоину. Потражња је била тако масивна да је цијена премашила 230 долара за један биткоин. Крајем новембра исте године она је додатно порасла за 377 одсто и достигла износ од 1.242 долара. Цијена биткоина је даље расла на запањујући начин. Током 2015. њен раст је био 35 одсто, наредне 2016. године је износио 123 одсто, да би 2017. он био невјероватних 900 процената. У апсолутним бројевима, то је значило да се крајем 2017. године трговало на нивоу 16 хиљада УС долара за један биткоин. Цијена биткоина је била изложена сталним и великим флуктуацијама, али је забиљежила спектакуларан раст.
Укупно су све криптовалуте (биткоин представља нешто више од половине ове трговине) током новембра 2017. године порасле за 64 одсто. Цијена биткоина је, у само двије недјеље новембра, отишла са 6 на 10,5 хиљада долара. У викенду када Американци славе Дан захвалности број корисника електронске биткоин берзе премашио је 13,3 милиона. Поређења ради, цијене акција топ 500 америчких корпорација су, током те године, порасле за 15,5 одсто.

 

ЕФЕКАТ МРЕЖЕ Да ли је биткоин добар или лош? За кориснике ове криптовалуте и послове које они обављају њом он је, очигледно, добар у мјери колико биткоина посједују и начина на који га користе.

Процјењује се да је крајем 2017. године било 18,7 милиона биткоин новчаника. У односу на глобалну популацију (7,6 милијарди људи), то је занемарљивих 0,25 одсто.

Онај ко је раних деведесетих година прошлог вијека имао електронску адресу, није имао могућности да комуницира са много људи. Данашњи живот је незамислив без ње. Како расте број корисника неке мреже, расте и корист коју они имају од ње, као и вриједност саме компјутерске мреже.

Аналогија са Фејсбуком може допринијети бољем разумијевању.

У својим раним данима, 2004. године, Фејсбук је имао милион корисника и тржишну вриједност од око 5 милиона долара. Двије године касније (2006) било је 12 милиона корисника, а вриједност компаније је била милијарду долара. До 2010. године број корисника се попео на 600 милиона. Вриједност компаније је била 56 милијарди долара. Коначно, крајем 2017, двије милијарде људи је користило Фејсбук, а његова тржишна вриједност је достигла 522 милијарде. Тржишна евалуација Фејсбука је, дакле, од 2010. године расла помножена фактором десет.

Финансијски аналитичари израчунали су да би, ако би се процјена вриједности биткоина направила на бази ових законитости, он у року од десет година могао достићи цијену од милион долара.

БИТКОИН V.S. ДОЛАР Највећи проблем у просуђивању о биткоину представља његово упоређивање са УС доларом. Да би се нека ствар измјерила, мора постојати усвојени стандард, као што је метар у мјерењу дужине. Ако се пође од долара, као уобичајене мјере финансијске вриједности, треба знати да се он стално емитује („штампа“) на основу ничим ограничених одлука конзорцијума приватних банака, под именом Федералне резерве, а у складу са потребама америчке владе и њене незајажљиве потрошње. Као резултат тога, долар је изгубио 97 одсто своје куповне моћи. Оно што је 1913. године коштало један, данас има цијену више од 24 долара. Стога, он тешко може да буде икаква, а посебно не пресудна мјера. С друге стране, биткоин има ограничену емисију коју контролише компјутерски алгоритам. Учесници вјерују да је процес аутоматизован и заштићен од било чије самовоље.

Предности биткоина су очигледне када се гледа страна понуде. Оне су још импресивније када се посматра страна тражње.

На ограничену количину биткоина наилази огромна доларска тражња. Ова криптовалута је стекла углед сигурне и високопрофитабилне инвестиције па имаоци долара желе да их претворе у биткоин. Посљедично, цијена биткоина изражена у доларима не говори ништа о вриједности самог биткоина, него о очекивањима да ће она, у доларском изразу, расти и у будућности. Тако се највећи дио долара у куповину биткоина пласира не да би се посједовала ова криптовалута и са њом обављале трансакције већ да би се брзо зарадила већа сума долара од уложене.

Коначно, кључна предност биткоина се састоји у технологији коју он захтијева. Биткоин је привукао већ стотине милиона долара инвестиционог капитала којим је набављена изузетно моћна рачунарска опрема неопходна за „бунарење“. Тиме се стварају реалне могућности да се преузме највећи дио послова (или сви) у сфери монетарних трансакција и угрози монопол постојећег банкарског система. Индикативно је да се, према незваничним подацима, највећа компјутерска „гнијезда за бунарење“ биткоина налазе у Кини и Русији. Узгред, технологија толике моћи не мора имати само једну намјену.

БАНКАРСКА КОНТРАРЕВОЛУЦИЈА Биткоин показује колико је званична валута постала суштински невриједна. Све је почело прилично давно, у окриљу либералног капитализма и посвемашње превласти финансијског над реалним капиталом. Послије краха америчког (и свјетског) банкарског система 2008. године, западне владе су повеле политику „лаког новца“. Дужничка криза је „рјешавана“ новим и све већим дуговима. Лаки новац је онај новац који су централне банке, под изузетно повољним условима (укључујући и негативну каматну стопу), одобравале пословним банкама у циљу подстицања производње и потрошње, а као средства изласка из рецесије. Али то више није био државни већ новац банака, а оне су са њим поступале са циљем максимизације својих профита. Тако је „лаки новац“ постао „паметни новац“. Паметан је онај новац који сам од себе доноси зараду и то прилично велику и без икаквог ризика. Банке су добијале милијарде новог новца, практично као поклон, и улагале су га у међусобну трговину. Оне су, при томе, књижиле профите мјерене стотинама милијарди, али и створиле монструма под именом финансијски деривати.

Процјењује се, јер нико не зна тачан износ, да укупна вриједност тих ЦДС деривата десетоструко премашује укупни свјетски БДП. А тај непостојећи, измишљени капитал се, у правном и економском поретку, изједначава са реалним. Као када би неко у децилитар врхунског вина сипао литар обичне воде и тврдио да таква беванда има укус изворног вина.

Биткоин је управо и створен са намјером са превазиђе тако накарадни финансијски систем. Стога, крупни банкари, осјећајући се угроженим, око њега плету опасну мрежу која може бити чак и смртоносна. Џејми Дајмонд, извршни директор супер моћне Ј. П. Морган Чејс банке, упорно је нападао биткоин говорећи да је у питању обична превара и да ће отпустити сваког свог запосленика који буде „луд“ да тргује овом криптовалутом. Он је био најгласнији, али свакако није био усамљен. Али шта друго очекивати од господе из великих банака? Да ли су они привржени истини, или одбрани својих интереса? У исто вријеме, све велике банке стварају нове (своје) криптовалуте на истим принципима као и биткоин, али вођене својим лукративним побудама.

Најозбиљнија примједба која се упућује криптовалутама јесте да оне, усљед своје децентрализованости и анонимности учесника, представљају могућност прања новца стеченог на илегалан начин, најчешће криминалом. То може да буде истинито, уз нужну напомену да су и велики банкари небројено пута показали да нису гадљиви на новац стечен на овакав начин. Могућност масних провизија увијек би надјачала њихове (иначе скромне) моралне скрупуле.

 

НОВА ТРГОВИНА Од половине 2018. године планирано је озваничење трговине вриједносним папирима (фјучерсима) везаним уз биткоин. До биткоина ће се и надаље долазити „рударењем“, односно процедуром предвиђеном за његово стицање и куповином на специјализованим берзама од постојећих власника вољних да их продају. С друге стране, фјучерси ће тећи потпуно независно од биткоина, будући да представљају клађење крупних играча у односу на његову очекивану вриједност у доларима. Манипулишући количином долара која је потребна за куповину биткоина, они ће имати моћан алат и да га озбиљно нападну, након што на њему остваре допунску зараду. За многе је разлика између биткоина и фјучерса везаних уз њега невидљива, иако је суштинска.

 

МОГУЋНОСТ ПОБЈЕДЕ? Појава криптовалута је, у основи, израз побуне против неправедног монетарног система са УС доларом на челу. Свака побуна може бити значајна, а за крупне банкаре (банкстере) ова може бити и посебно опасна, будући да је промишљена, консистентна и економски прихватљива за све више учесника. Моћна технлогија коју биткоин користи, сама по себи, отвара могућности које је тешко правилно процијенити у кратком року.

У којој мјери ће успјети ова монетарна револуција?

Вјероватно не у великој и посебно не у року који би се одредио непосредно долазећим годинама. Не зато што је идеја лоша него зато што су њени противници супер моћни и прилично паметни. Њој се противе они који себе сматрају владарима свијета. Они ће јој се супротставити на много начина, укључујући и трговање вриједносницама са позивом на биткоин, стварајући привиде око његове стварне вриједности.

Оптимистички, ипак се може изразити нада де ће они у свом науму успјети у мјери коју је већ показала историја човјечанства. Наиме, прије сваке зоре у цивилизацијском развоју бива најгушћи мрак. Доларски финансијски систем је одраз таквог црнила, а криптовалуте, биткоин или нека друга, најављују неко ново свитање.            

 

Један коментар

  1. Bitkoin je bukvalno u pocetnoj fazi. Ne smem ni da zamislim sta ce se sve desavati u buducnosti. Satosi je potpuno u pravu za banke. Ono sto mene odusevljava je da postoje kriptovalute u raznim industrijama. Pre neki dan citam na sr.casino.guru, da postoji neki RA Coin za ovu industriju, sto je ono, BOOM u ovoj grani. To ce da bude revolucija u ovim igrama na srecu…




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *