Атентат на стабилност Србије

Ако не знамо ко стоји иза атентата на Оливера Ивановића, онда полазна основа истраге треба да буде питање – коме то одговара?

Оливер Ивановић, лидер Грађанске иницијативе „Слобода, демократија, правда“, убијен је испред просторија своје партије у Косовској Митровици. Убијен је пиштољем са пригушивачем из непосредне близине, пуцње нико није чуо, убица је побегао аутомобилом марке „опел астра“ у коме га је вероватно чекао саучесник, аутомобил је запаљен на удаљености 400-500 метара од места злочина а убице су побегле у непознатом правцу. Сама организација убиства указује на високи професионализам атентатора јер је оно изведено крајње прецизно и хладнокрвно, тако да је Ивановић погођен са пет метака калибра дуга деветка у груди и није имао никакве шансе да преживи. Исто тако, зналачки су предузели мере заштите, у мафијашком стилу, јер криминалци и терористи одавно знају да је паљење аутомобила којим беже са места злочина најсигурнији начин уклањања трагова.

ИЗВРШИОЦИ И НАЛОГОДАВЦИ Извршиоци у овом прљавом послу мање су битни, али је њихово хапшење најсигурнији пут до организатора и наручилаца атентата – једино они могу расветлити праве мотиве овог злочина. Могуће је до наручилаца доћи и директно, али то је већ привилегија моћних и богатих обавештајних служби са добро разгранатом агентурном мрежом. Наравно да до таквих информација и доказа може доћи и нека балканска служба ако има правог човека на правом месту. Друго је питање да ли би неко такве податке уступио Србији или истражитељима на Косову, ако је то супротно од њихових политичких интереса.
Одлука да се изврши атентат баш на Оливера Ивановића резултат је вишеслојне анализе свеукупне ситуације на Косову и у Србији и процене, прво, да га је релативно лако извести јер Ивановић није имао никакву заштиту, и друго, да ће тиме узнемирити не само Србе на Косову него комплетан српски корпус у Србији, Републици Српској и Хрватској. Изабрана је личност високог угледа, са ореолом жртве због лажних оптужби и суђења, крајње упорна о питању опстанка Срба на Косову и борбе за њихова права. Његовим убиством ниједан Србин на Косову и Метохији више се не осећа сигурно, што ствара нов притисак и наставак етничког чишћења.
Овако студиозан одабир жртве са добром проценом директних последица по стабилност Косова и Метохије, а истовремено и Србије, нису могле извршити некакве бандитске и ситне политичке групе, него само нека обавештајна или безбедносна служба која располаже квалитетним подацима и аналитиком. Која исто тако располаже врхунски обученим групама, не само у смислу извршења атентата него и потпуне конспирације. Или која је у стању да пронађе и плати професионалне извршиоце у дубокој илегали.
У погледу извршилаца, организатора и наручилаца има много спекулација, поготово од стране припадника неких опозиционих странака у Србији, од којих су неке до одвратности уткане у међустраначке обрачуне, иако се државни врх труди да овај злочин издигне изнад прљавштине дневнополитичких препуцавања. Ипак, озбиљне и аргументоване процене указују на само две могућности – да су атентат организовали албански лидери на Косову или да је у питању „хибридни рат“ који према Србији спроводи нека од најјачих обавештајних служби НАТО-а. Постоји и трећа могућност коју упорно натурају НАТО лобисти, а то је да су атентат организовали „еуроскептици“ и противници Алијансе да би, како кажу, одржали „замрзнути конфликт“ који им једино одговара. Ова претпоставка није логична, зато што ова групација, и ако постоји, нема обавештајну службу нити аналитичке способности које се виде у овој прљавој акцији.

ТЕРОРИЗАМ КОСОВСКИХ ЛИДЕРА Косовски лидери имају највише разлога да управо у овом тренутку праве општу збрку, несигурност и хаос на Косову. Они имају и потенцијале да изврше добру процену и организацију, а у крајњој линији и новац да плате професионалне убице. Имају слабу обавештајну службу, али не треба заборавити да су они само огранак прилично моћне албанске службе која им сигурно може помоћи.
Наравно, реч је о очитој нервози и страху изазваним одлуком о формирању суда за ратне злочине ОВК на Косову. Нису више у питању само српски протести што Косовом управљају ратни злочинци и криминалци, него се о томе све више шушка и у међународној заједници. Врше се и нека поређења где се каже да Косовом више не могу управљати „шумски људи“, алудирајући на њихову терористичку прошлост, и наводе пример Хрватске, где на политичким позицијама нема готово никога од генерала и команданата из рата.
Има и других јасних сигнала који говоре о томе да би амерички ментори могли пустити низ воду комплетну гарнитуру косовских лидера који се по свему судећи више не уклапају у будуће америчке планове за Балкан. У последње време у косовске институције стижу озбиљна упозорења, па и претње и из Европе и Америке, што јесте изненађење и нешто на шта нисмо навикли. Рамушу Харадинају је ускраћена америчка виза, што је врло јасан сигнал да му Америка више није наклоњена. Ко зна да тумачи језик и потезе дипломатије, јасно му је шта значи изненађујући потез, нама добро познатог манипулатора, бившег америчког дипломате Вилијама Вокера, који је одбио да прими одликовање од Хашима Тачија. Очито да је неко ко зна шта ће се дешавати на Косову припремио Вокера јер познато је да америчке дипломате нису хтеле ни да се рукују са онима које су пре хапшења и суђења по својим критеријумима означили као ратне злочинце.
У таквој ситуацији косовски лидери покушавају све и свашта како би својим западним савезницима и менторима показали да се без њих не може контролисати ситуација на Косову и да само од њих зависи да ли ће тамо бити мир или хаос. Покренули су серију насртаја на Србе и српску имовину а паралелно с тим дају неодмерене и претеће изјаве у нади да их само општа дестабилизација, па и сукоби, могу одржати на врху и спасти од кривичне одговорности за злочине које су починили. Штавише, не ради се само о њима него о њиховој браћи и другој блиској родбини, кумовима и пријатељима који ће од стране суда бити хапшени и суђени а то је у албанској средини са старим традицијама посебан проблем.
Зато не одустају од настојања да спрече формирање Специјалног суда за ратне злочине ОВК и у великој су дилеми шта да раде. За њих више нема доброг решења јер прихватање суда уз тако масовне доказе за њих вероватно значи пропаст, а и супротстављање Западу води их у нешто слично. Тако спас виде у изазивању немира, дестабилизације и сукоба јер цене да само у тим условима и даље некоме могу бити корисни. Могуће је да албански лидери на Косову виде неке назовидржавне циљеве, и да овим атентатом покушавају да изазову нови прекид преговора у Бриселу. Међутим, много је вероватније да је у питању сасвим приземна ствар – нервозни покушај да спасу своју кожу.

ЖРТВА „ХИБРИДНОГ РАТА“ ПРОТИВ СРБИЈЕ? За Србију је далеко већи проблем ако иза дестабилизације стоји много већа сила од оне којом управљају косовски лидери. Ако бисмо покушали да одредимо време када је почела постепена дестабилизација региона западног Балкана, посебно оних на којима живе Срби, видели бисмо да се то поклапа с датумом објављивања нове америчке стратегије за Балкан. Нема дилеме да је нова стратегија, која треба да оствари потпуно овладавање Балканом од стране НАТО-а, прављена због Србије, БиХ или, боље речено, због Републике Српске и Косова и Метохије. Исто тако, јасно се види да се нова стратегија ослања на „хибридни рат“.
Из спектра хибридних дејстава Србија је до сада јасно нападнута кампањом дезинформација и пропаганде уз јак ослонац на унутрашње деструктивне снаге. Међутим, ако је на Западу пала одлука да се примене и тежи облици овог ратовања, то подразумева изазивање несигурности, немира, сукоба и опште дестабилизације. Тако да би убиства и атентати спадали у саставни део тога плана, наравно, ако је он уопште покренут и ако постоји. Ако постоји, онда се ланац специјалних акција планира по времену и простору и неће се стати на једном атентату. За сада нема доказа да је тако нешто посреди код атентата на Оливера Ивановића, него је само реч о томе да „хибридни рат“ тако нешто дозвољава. Један злочин или терористички акт такве врсте не може пољуљати стабилност Србије, али низ сличних догађаја и те како може.
У непосредној будућности моћи ћемо да проценимо искреност америчке и уопште западне политике према Србији управо на случају атентата на Оливера Ивановића. Већину држава и надридржава на Балкану контролишу обавештајне службе НАТО-а. Најмоћније службе одавно не функционишу по принципу констатовања стања и прикупљања података о томе шта се догодило, него по принципу управљања догађајима, где унапред знају шта ће се од крупних ствари, као што је атентат на Оливера Ивановића, тек догодити. Могу и оне доживети изненађење и може да се догоди понешто што нису предвидели, али у том случају ће преко своје огромне мреже агената, уз помоћ новца или другачије, врло брзо сазнати о чему се ради. Значи, велика је вероватноћа да ће ове службе ускоро знати ко је организовао атентат, а друго је питање да ли ће по основу таквих података и реаговати. Ако се ућуте и не реагују, ако не уступе податке истражитељима на Косову, и ако на било који начин опструишу истрагу, то би могло да значи да су и сами уплетени и да се „хибридни рат“ против Србије захуктава.

АДЕКВАТНЕ МЕРЕ СРБИЈЕ? Морамо се упитати да ли су обавештајно-безбедносне агенције Србије могле да спрече овај атентат, с обзиром на то да је амерички Стејт департмент упозорио на опасност од тероризма на северу Косова? Од уопштених информација мало је користи. Корисно би било да су нам Американци доставили податке на основу којих су то закључили – које су терористичке групе или појединци у питању, где се налазе, и које личности или објекте планирају да нападну? Или бар нешто од тога. И иначе имамо разлоге за сумњу када амерички званичници упозоравају на опасност, и да се питамо да ли они то процењују или унапред знају, будући да су све време штитили или толерисали присуство терориста на Косову. И не само присуство већ им није сметало ни илегално врбовање и обука терориста који су упућивани на ратиште у Сирији. Претпоставља се да су то били борци Ал Нусра фронта који су у Сирији били амерички савезници иако се зна да је то војно крило Ал Каиде. Тако испада да им не смета присуство терориста који угрожавају некога другог, ако не угрожавају америчке интересе.
Државни врх Србије добро је проценио и величину трагедије и опасности које прете Србима на Косову и Метохији, па и српском корпусу у целини. Реакције су одмерене и енергичне, пласиране тако да свима буде јасно, прво, да Србија неће поклекнути под притисцима и друго, да неће дозволити никакве једностране и самовољне потезе парадржавних органа Косова. Отворене претње најодговорнијих косовских политичара, попут оне коју је изрекао председник Скупштине Косова Кадри Весељи да се Албанци неће зауставити до Ниша, у Србији се озбиљно схватају, док их Запад толерише или не примећује.
На основу лоших искустава, постоји оправдана бојазан да истрага атентата на Оливера Ивановића неће бити ни квалитетна ни успешна, а Србији је витално значајно да се цео случај разјасни и да се сазна ко су организатори. Зато је на седници Савета за националну безбедност одлучено да се пошаље захтев ЕУЛЕКС-у и УНМИК-у за учешће српских истражних органа у откривању починилаца. Иако би српски истражитељи несумњиво веома допринели истрази, питање је да ли ће се то догодити, из чисто политичких разлога.
Истовремено је отпочела истрага од стране српских органа тако што је Тужилаштво за организовани криминал покренуло предистражни поступак и доставило захтев осталим надлежним органима, пре свега МУП-у и БИА. Став државног руководства је – ако починиоце не открију надлежне институције на Косову, то ће учинити Србија. Ипак, то је мало преслободно речено јер су могућности Србије скучене, али свакако овакав став добро дође као допунски притисак да се злочин истражи. Има и своју лошу страну што српску истрагу надлежни органи на Косову могу злоупотребити ако не пронађу починиоца, у смислу, па и ви сте водили истрагу, па зашто нисте пронашли починиоца?
И ова сарадња српских истражитеља са истражитељима на Косову показаће да ли су намере према Србији од стране САД и ЕУ искрене, или се ради о новим прљавим играма прикривања злочина над Србима и заштите злочинаца. Тако ће нас ова трагедија, која је изненада снашла српски народ, натерати да квалитетније и брже проценимо ко је пријатељ и ко је добронамеран, а ко је оно друго.

2 коментара

  1. unutrasnji dijalog, Patriotski blok

    Ako se ne zna ko stoji iza atentata, polazna osnova istrage da bude kome to odgovara? Nakon atentata Vucic je u tom kontekstu govorio da veliki interes imaju oni koji su za zamrzavanje Briselskog sporazuma (cilja na one patriotske snage i opozicije koji javno iznose takav predlog), ali da ce istraga pokazati da li su Srbi, Albanci, spoljni izvrsioci i nalogodavci? Izostavljena je i sumnja da moze da postoi i cetvrta strana… oni koji ne vole protivnike aktuelnoj politici o KiM i Briselskog sporazuma?

    Pitanje je koliko ce istraga i sudska presuda biti objektivna kada se radi o odnosima Srba i Albanaca: Da ne bude kao davnasnji slucaj Djordja Martinovica kod Gnjilana, kome su albanski separtisti ugurali polomljenu flasu u debelo crevo… koji je jedva ostao ziv (izvestaji vojnog i civilnog lekarskog konzilijuma, politickih faktora), kada je istraga trajala dugo mesedi…
    I NA KRAJU (politicki) zakljucak od vojnog pukovnika, mislim Ivanovica, > Da je Martinovic nastrana osoba i da se sam povredio (spasili srpski komunisti bratstvo i jedinstvo na KiM)?

    ZATO APSOLUTNO NIJE U REDU da AV govori da su Srbi predlagaci za zamrzavanje Briselskog sporazuma kojim se Kosovu daju svi atributi Albanske drzave > tretiraju sumnjivo da su imali zle interese (da su neprijatelji Srbije koji hoce da predaju Kosovo sto se cesce cuje od predstavnika aktuelne vlasti, pa to je apsurdno, oni nisu pregovaraci u Briselu gde se odredjuje STATUS KOSOVA, ali kakav status to se pet godina krije od naroda?)? …

  2. Pat/blok, propusten dodatak:

    NIJE BILO TV PRENOSA o sahrani Olivera Ivanovica. Zasto javnost nije bila obavestena da nece biti TV prenosa? Desetak nas gradjana smo hteli da idemo na sahranu, ali zbog daljinne ostali smo da gledamo TV prenos. Oko podne ukljucujem TV. nema prenosa. Na TV Heppi i Pinku non stop vrti rijaliti (svadje, dreke, cirkusko ponasanje…)/ U 13.oo ukljucujem TV vesti, o sahrani govore samo dvadesetak SEKUNDI samo na TV “Prva” bez slike sireg prostora i naroda oko crkve. Na Pink i Hepi vrti rijaliti…?

    U 15.oo sati opet ukjucujem vesti kojih ima samo na TV RTS1, isto od dvadesetak SEKUNDI(!)?
    JEL SE TAKO POSTUJE najveci patriotski lider Srba sa Koosova Oliver Ivanovic?
    POSEBNO je pitanje zasto se sahranjuje u Beograd a ne na Kosovu gde je rodjen, gde mu je pradedovina, gde ima porodicu , ogromnu rodbinu i gradjane mitrovcane… gde je zivot dao za pravdu i slobodu svog naroda, Mitrovice i KiM? ZAISTA, Oliver je veliki lider Srba sa KiM da ga tamo obilaze, daju pomen, da se okupljau i stvaraju slogu Srbi?
    KOME je bilo u interesu i kakva je to poruka ostalim Srbims, da Olivera posalju u Beograd, u Srbiju, da presele i mrtvog Srbina… dok Albanci na drugoj strani likuju i vesele se (oni se toga ne bi dosetili i sigurno se cude Srbima)?

    2
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *