АПЕЛ за одбрану Косова и Метохије

Први пут у српској историји, надвила се опасност да српска рука потпише предају Косова и Метохије у туђе руке. У овом одсудном часу, ми долепотписани обраћамо се јавности и српским властима следећим захтевима:
– Неодговорном политиком, одобравањем Еулекса, измештањем дијалога о Косову и Метохији под окриље Европске уније, отпочињањем „техничког дијалога“ и закључивањем и спровођењем неуставног Бриселског споразума, процес сецесије Косова и Метохије је добио забрињавајући замах. Тај процес се може и мора зауставити.
– Захтеви САД и најмоћнијих земаља ЕУ да Србија и Косово потпишу „правно обавезујући споразум“ и да се Србија сагласи да „Косово“ буде примљено у међународне организације, укључујући Уједињене нације, као и свака подела Косова и Метохије – неприхватљиви су и морају бити одбијени, једном засвагда.
– Садашње међународне околности су такве да до праведног решења није могуће доћи. Замрзнути конфликт (попут конфликта на Кипру и другде) је једина разумна одлука. Будући нараштаји неће бити најсрећнији ако им у наслеђе ово питање оставимо нерешено, али ће бити најнесрећнији ако и себе и њих заувек осрамотимо, одричући се Косова и Метохије, своје части и свог Јерусалима. То никад није учинио ниједан народ. Пристајући на такав преседан Србија би смртно ранила себе и ударила срамни жиг на лице Срба, свих и свуда.
– Разговоре са представницима Албанаца са Косова и Метохије ваља наставити, неорочено и неусловљено, под окриљем Савета безбедности УН, до коначног решења у складу са Уставом Републике Србије, Резолуцијом СБ УН 1244 и међународним правом. Питање Косова и Метохије се не може решити без пристанка Србије нити је ико може понизити, ако не понизи себе сама. Заклетва дата на Јеванђељу приликом преузимања дужности, обавезује да се државни и национални интереси штите без обзира на опасности и уцене. Без Косова и Метохије или било којег дела своје територије, Србија не би била само осакаћена, већ и трајно поражена, као земља која је своју скупу судбину продала и поништила свој идентитет. Зна се да оно што се силом узме, може да се врати, али да оно што се поклони остаје изгубљено. Саглашавањем са отимањем и добровољним одрицањем од себе и своје основне земље, са највећим бројем својих Црквено-народних средњовековних Светих Споменика – Владарских, Патријарашких и Свенародних Задужбина – као и од дела сопственог народа, отпочело би незаустављиво пропадање и нестајање Србије, до коначног исписивања из историје.

др Будимир Алексић
митрополит црногорско-приморски и егзарх трона пећког Амфилохије
Радоје Андрић, новинар
Предраг Гага Антонијевић, редитељ
проф. др Слободан Антонић
проф. др Зоран Арсовић
епископ умировљени захумско-херцеговачки Атанасије
проф. др Синиша Атлагић
Драгомир Ацовић, архитекта
академик Данило Баста
Данило Бећковић, редитељ
академик Матија Бећковић
Ђуро Билбија, уредник портала „Факти“
Љиљана Богдановић, новинар
проф. др Владимир Божовић
Хаџи Петар Божовић, глумац
Снежана Божовић
проф. др Драгиша Бојовић
Синиша Боровић, генерал у пензији
проф. др Павле Ботић
проф. др Сања Бошковић
проф. др Милан Брдар
проф. др Ђорђе Бубало
мр Жељко Будимир
проф. др Алекса Буха, академик АНУРС
Предраг Васиљевић, новинар
проф. др Слободан Владушић
проф. др Емил Влајки
Димитрије Војнов, књижевник
Никола Врзић, новинар
проф. др Наташа Вујисић Живковић
Алек Вукадиновић, књижевник
Зорка Вукадиновић
проф. др Игор Вуковић
проф. др Ђорђе Вуковић
др Слободан Вуковић, научни саветник
проф. др Дивна Вуксановић
Маринко Вучинић, публициста
проф. др Оливера Вучић, бивши судија Уставног суда Србије
проф. др Василије Гвозденовић
епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије
проф. др Јован Делић
проф. др Љубиша Деспотовић, научни саветник
проф. др Ирина Деретић
Драган Давидовић, директор Републичког секретаријата за вјере Републике Српске
Милован Данојлић, академик
Споменка Деретић, новинар
Слободан Деспот, књижевник
Биљана Диковић, новинар и песник
Ивана Димић, књижевник и драматург
др Јово Дробњак
Будимир Дубак, књижевник
мр Георгије Дујин
проф. др Јован Б. Душанић
проф. др Александар Ђикић, председник Српског националног форума из Грачанице
Гојко Ђого, књижевник
Биљана Ђоровић, новинар
др Горан В. Ђорђевић, адвокат
др Мирослав Ђорђевић, начелник хирургије КБЦ Бежанијска коса
доц. др Далибор Ђукић
др Срећко Ђукић, бивши амбасадор
др Веселин Ђуретић
Милка Ђуретић
Новица Ђурић, књижевник
др Ђуро Ђурић
Слободан Ерић, главни уредник Геополитике
др Александар Живковић, лекар
Бранко М. Жујовић, новинар
протојереј ставрофор Слободан Зековић
Дејан Петар Златановић, уредник портала Србин.инфо
Јелена Иванишевић Пауновић, глумица и продуцент
ђакон Ненад Илић
др Слободан Јанковић, научни сарадник
др Јован Јањић
академик Иван Јевтић
свештеник Радован Јевтић
епископ полошко-кумановски Јоаким
епископ будимљанско-никшићки Јоаникије
епископ славонски Јован
проф. др Александар Јовановић
др Бојан Јовановић
доц. др Милош Јовановић
Миодраг Д. Јовановић, првак опере Народног позоришта
Наташа Јовановић, новинар
проф. др Небојша Јовановић
протојереј ставрофор Обрен Јовановић
Иван Јовић, редитељ
др Васиљ Јововић
протојереј ставрофор
проф. др Димитрије Калезић
Весна Капор, књижевник
Владимир Кецмановић, књижевник
проф. др Ненад Кецмановић
викарни епископ диоклијски Кирило
Љубомир Кљакић, публициста
проф. др Микоња Кнежевић
проф. др Милош Ковић
Славка Којић, адвокат
проф. др Часлав Копривица
академик Василије Крестић
протојереј ставрофор Момчило Кривокапић
мр Славко Крстајић
доц. др Гордана Крцуновић
проф. др Душан Крцуновић
епископ шабачки Лаврентије
Александар Лазић, уредник портала Стање ствари
проф. др Горан Латиновић
проф. др Мило Ломпар
епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин
доц. др Велимир Лукић
епископ западноамерички Максим
проф. др Марко Маловић
Никола Маловић, књижевник
проф. др Славица Манић
проф. др Срђан Маринковић
проф. др Ратко Марковић
Јован Маркуш, књижевник
Драган Маршићанин, бивши председник Народне скупштине Републике Србије
Дејан Мастиловић, издавач
доц. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву
Срђан Мијалковић, председник „СКПД Просвета” у Бечу
протојереј ставрофор проф. др Драган Милин
Љубинка Милинчић, новинар
Душан Милић, редитељ
др Драгиша Миловић, бивши председник општине Звечан
проф. др Вера Миланковић
Милош Милојевић, новинар
проф. др Момир Милојевић
проф. др Љубинко Милосављевић
свештеник Митар Миловановић
проф. др Дејан Мировић
др Александар Митић
др Сара Зорица Митић, лекар, књижевник и преводилац
протојереј ставрофор Драган Митровић
проф. др Милован Митровић
игуман манастира Свети Архангели код Призрена Михаило
академик Драгослав Михаиловић
свештеник Радош Младеновић
Бранимир Нешић, издавач
Желидраг Никчевић, књижевник
протојереј ставрофор Радомир Никчевић
Бошко Обрадовић, народни посланик
проф. др Слободан Орловић
академик Часлав Оцић
Александар Павић, политиколог
Бранко Павловић, адвокат
проф. др Томислав Павловић, члан АНУРС и Академије наука високог образовања Украјине
Марко Паљић, продуцент
протојереј ставрофор Радивоје Панић
проф. др Драго Перовић
протојереј ставрофор Гојко Перовић
проф. др Жарко Петковић
мр Михаило Петковић, сликар
проф. др Александар Петровић
академик Предраг Пипер
проф. др Валентина Питулић
проф. др Александар Поповић
др Милутин Поповић Захар
Александар Протић, продуцент и издавач
мр Синиша Радић
дипл.инж.ел. Рајко Радусиновић
Велизар Радовић, архитекта
Боривој Рашуо, књижевник
Горан Радовановић, редитељ
протојереј Борис Радовић
Гојко Раичевић, уредник портала ИН4С
Марина Рајевић, новинар
др Александар Раковић, виши научни сарадник
протођакон др Љубомир Ранковић
проф. др Митра Рељић
доц. др Слободан Рељић
проф. др Бранислав Ристивојевић
Дејан Ристић, професор Богословије у Призрену
Филип Родић, новинар
Милан Ружић, књижевник
Душан Савић, спортиста
проф. др Слободан Самарџић
проф. др Марко Секуловић
епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Силуан
протођакон проф. др Прибислав Симић
Остоја Симетић, публициста
јереј др Милорад Средојевић
Игор Станковић, филмски дистрибутер
Радмила Стањевић, адвокат
проф. др Миломир Степић
проф. др Драган Н. Стојановић, бивши судија Уставног суда Србије
проф. др Јелица Стојановић
епископ рашко-призренски Теодосије
Теша Тешановић, новинар
доц. др Срђа Трифковић
Драган Филиповић, публициста
академик Коста Чавошки
Љубиша Чеперковић, штампар
проф. др Љиљана Чолић
протојереј ставрофор др Велибор Џомић
проф. др Богољуб Шијаковић
доц. др Марица Шљукић
проф. др Срђан Шљукић
Милош Шобајић, сликар
проф. др Мара Шћепановић
доц. др Небојша Шулетић

5 коментара

  1. Драган

    И по Богу, и по Људима: први подписник овог Апела је Епископ Артемије,
    још од 2013. године, због чега је морао да плати превисоку цену – свргавање са
    епископског трона Епархије Рашко-призренске.
    Нико није толику и такву жртву поднео као Он, а разлог је Његова изјава –
    Aпел Православном Србском Народу са Косова и Метохије:

    СРБИ НА ОКУП:

    “Став и савет Еп. Артемија Србима о “бриселском споразуму”
    in Србија / on 11/05/2013 at 10:31 am /

    Срби на Косову и Метохији не смеју пристати на издају КиМ на коју је
    политичко вођство у Србији већ пристало. Став Срба са Косова и Метохије
    треба да буде да власт у Србији може да чини шта год хоће, али Срби са
    Косова и Метохије на то не смеју да пристану и тако као недужни народ
    прихвате на своја плећа одговорност ове националне и историјске издаје.

    Епископ Артемије“

    Драган Славнић

    4
    1
  2. Molim Vas dodajte i moje ime na spisak ovih divnih ljudi, koji vole Srbiju bas kao i ja i ne zele buducnost bez Kosova i Metohije, ili mi recite koga datuma da dodjem u Beograd, pa da se prebrojimo i vidimo ima li vise izdajnika ili rodoljuba. Odgovor svi znamo ali bih ipak voleo da ga proverimo.

    3
    1
  3. Мр Јован Игњатовић

    Додајте и моје, овом великом списку имена – јер волим КОС/ Мет као своју пра-домовину!!&??

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *