Почетна / Култура / РЕКВИЈЕМ ЗА СРПСКИ ФИЛМ?

РЕКВИЈЕМ ЗА СРПСКИ ФИЛМ?

Национална кинематографија у 2017. години

И година за нама, као и бројне претходне, неће историји српске кинематографије оставити много тога што би вредело памтити. Протекла је у несистемском раду, јадној продукцијској подршци, слабој логистици и генерално препуштању судбине наше кинематографије ентузијазму и сналажљивости појединаца

Двоструко је жалосно што последњих година српску кинематографску годину обележавају смрти легенди из тог посла, а не нова дела њихових наследника која би вредело памтити. Двоструко јер је, наравно, жалосан сам губитак таквих имена као што су прошле године били Велимир Бата Живојиновић или Драган Николић, а ове која је управо минула Љубише Самарџића. Али осим те жалости постоји и она с којом се поново суочавају љубитељи филма, а односи се на квалитет, па чак и квантитет понуде овдашње кинематографије. Чак и ако узмемо у обзир такозване мањинске копродукције у којима је српски филм делимично присутан у сарадњи са углавном комшијским продукцијама, овогодишња понуда је била разочаравајуће мршава. У сваком смислу за заборав. Тај се заборав уосталом и десио јер наших филмова скоро да и нема на топ-листама гледаности или било каквог годишњег вредновања када је реч о овдашњој биоскопској понуди. Телевизија је поново мало поправила овај утисак (тренд продукцијске и креативне супериорности телевизије у односу на филмски рад се иначе примећује и широм света) захваљујући комерцијалним серијама „Сенке над Балканом“ и управо придошлом наставку прошлогодишње хит серије „Убице мог оца“ која је ушла у своју другу сезону.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *