РАМПА ЗА МЕДИЈСКЕ СТРАНЕ АГЕНТЕ

Руско министарство правде најављује да ће неколико америчких медија добити статус иностраног агента: „Глас Америке“, Радио „Слободна Европа“, као и њихови партнери и повезани интернет-сајтови

Од прошле недеље руско министарство правде добило је одрешене руке да иностране медије који делују у Русији региструје као агенте страног утицаја. То је узвратна мера Москве на одлуку америчког министарства правде које је у новембру доделило статус „иностраног агента“ руским медијским кућама „Раша тудеј“ (РТ) и „Спутњик“ – са претњом хапшења њихових руководилаца и блокирања рачуна. Председник РФ Владимир Путин потписао је измене Закона о информисању, претходно усвојене у Државној думи и потврђене у Савету Федерације, којима се омогућава да средства јавног информисања буду проглашена за иностране агенте ако добијају финансијска средства из иностранства. После стицања овог статуса, према њима ће се примењивати ограничења, обавезе и казнена политика, уведена још 2012. за невладине организације са статусом иностраног агента. Руски званичници подвлаче да усвајање закона не крши Уставом гарантована права, не уводи цензуру већ предвиђа додатне обавезе медија означених као страни агенти.

[restrict]

УЗВРАТНА МЕРА МОСКВЕ Оним медијима које се оглуше о нове законске одредбе, поред осталог, сигнал или сајтови биће блокирани. Међутим, према речима шефа Комитета Државне думе за информациону политику Леонида Левина, закон о страним агентима неће се примењивати за руске медије који се финансирају из других земаља, већ само за медије из иностранства. У овом закону, који је у Савету Федерације РФ (горњем дому парламента) усвојен са 154 гласа „за“, једним уздржаним, док нико није гласао „против“, наводи се да инострани агент може да постане било који страни медиј који користи финансирање или имовину из иностранства, укључујући и од руских правних лица спонзорисаних из иностраних извора.

Усвојеним изменама закона нису наведене медијске куће које ће бити проглашене страним агентима, већ ће то бити препуштено Министарству правде, а оно може формирати и посебан регистар, као у случају НВО иностраних агената. Медији инострани агенти биће дужни да на одговарајући начин означе своје материјале и шаљу редовне извештаје о раду и финансирању. Према онима који одбију да се региструју, биће примењене норме закона о НВО страним агентима, њихов рад биће обустављен, а одговорни кажњени новчано.

Москва се одлучила на овакве кораке тек након што су у више западних држава, а посебно у САД, руски глобални медији РТ и „Спутњик“ доведени у готово немогућу ситуацију за рад, суочени са низом финансијских и политичких препрека. Посебно се то односи на Америку, чије су власти – након притиска безбедносних служби и Конгреса – инсистирале да се руски медији прогласе страним агентима. То има посебну тежину у ситуацији када су Русија и њени држављани суочени са оптужбама да су утицали на исход изборне кампање за Белу кућу, односно да су хаковали сервере Демократске партије и председничког кандидата Хилари Клинтон.

У таквој атмосфери, израз „страни агент“ повезује се с Хладним ратом и шпијунажом, иако је реч о све утицајнијим медијима, управо на америчком тлу. Према оценама експерата, у овом последњем крије се разлог хајке – америчка верзија истине више нема монопол ни у самој Америци и све више људи окреће се алтернативним изворима информисања, како би стекли праву слику о све драматичнијим дешавањима у свету и код куће. Сада свима у САД и на Западу треба да буде јасно: ако дају изјаву или сарађују са руским медијима, то је лоше, издајничко, али пре свега – опасно! Није битно да ли РТ и „Спутњик“ објављују истину или лажи, свако кога уоче да је имао с њима контакт може да очекује да му на врата закуцају припадници ФБИ. У таквој ситуацији говорити о слободи медија постаје илузорно.

МЕЂУНАСЛОВ… Руско министарство правде већ је упозорило неколико америчких медија да могу да добију статус „иностраног агента“. То су: „Глас Америке“ и повезана интернет-телевизија „Садашње време“, као и „Радио Слобода“ („Слободна Европа“) и њени партнери „Кавказ.Реалии“, „Крим.Реалии“, „Сибир.Реалии“ и „Идел.Реалии“. Последња четири интернет-ресурса заправо су део „Слободне Европе“, америчког државног медија, а њихово поље интересовања је означено већ у називима ових сајтова – Крим, Кавказ, Сибир и руска татарска заједница. Не улазећи у детаље због чега су за Русију посебно осетљиве баш ове четири тачке, треба констатовати да би то било исто као и када би „Спутњик“ имао специјализоване редакције за Тексас, Калифорнију и латиноамеричку заједницу у САД, где би 90 одсто садржаја било посвећено темама у којима се извештава изразито негативно о централној власти у Вашингтону, америчким председницима и влади.

За сада се не предвиђа да би измене руског закона могле да обухвате и водећу америчку њуз-телевизију „Си-Ен-Ен“, као и немачки државни медиј, радио и телевизијску компанију „Дочје веле“, али и то може да се промени ако однос према руским медијима у овим државама настави да се затеже. У овом тренутку руско министарство правде намерава да означи као стране агенте само „Слободну Европу“, „Глас Америке“ и њихове сателите, односно медије који се финансирају директно из америчког буџета и спроводе информативну линију Стејт департмента. Председник Уставног комитета Савета Федерације Андреј Клишас појаснио је да руски парламент може додатно да пооштри овај закон јер је садашња верзија још увек „неупоредива“ са ограничењима које су САД поставиле пред руске медије. С друге стране, председница Савета Федерације Валентина Матвијенко истакла је да мере према медијским страним агентима могу да буду укинуте у било ком тренутку ако први корак у том правцу повуче Запад.

Американци су оштро протестовали против руских амандмана на Закон о информисању. Џон Ленсинг, председник америчког Борда гувернера за телерадиодифузију (ББГ) – институције која контролише „Глас Америке“, „Слободну Европу“, „Слободну Азију“ и друге државне медије који извештавају на 61 језику у више од 125 земаља – рекао је да руске мере нису „одраз у огледалу“ америчких и да додатно јачају „ограничења“ са којима се суочавају медији из САД који раде у Русији. Како истиче шеф организације са 3.500 запослених и годишњим буџетом од више од 700 милиона долара које одобрава амерички конгрес, руски медији у иностранству имају већу слободу него страни новинари у Русији. Из „Раша тудеј“ су му одмах одговорили да, за разлику од САД, руски званичници никада јавно не критикују америчке медије и да у Русији делује неупоредиво више иностраних, пре свега америчких медија, него руских у Америци.

Ленсинг је за пример „слободног деловања“ узео управо РТ и „Спутњик“, које је Вашингтон прогласио за стране агенте. „Руским медијима, укључујући РТ и ’Спутњик’, дата је могућност да слободно обављају своју делатност у САД, њихови програми се емитују на кабловским мрежама и на ФМ радио станицама. Међутим, међународним медијским ресурсима, укључујући ’Глас Америке’ и ’Слободну Европу’, забрањено је да имају телевизију и радио у Русији. Наши новинари, који извршавају професионалне задатке, подвргавају се репресији у Русији и суочавају се са суштинским ограничењима у свом раду“, подвукао је Ленсинг. Он, додуше, није рекао да се програм „Си-Ен-Ена“ слободно емитује на руским кабловским мрежама, а „Слободна Европа“ на АМ радио станицама. Занимљиво је, при томе, да америчке државне медије он назива „међународним“, док су РТ и „Спутњик“ за њега само – руски. Сличне примедбе, да закон о страним агентима представља „претњу за слободне и независне медије“, изнели су и неименовани званичници Европске уније.

ПРОШЛОСТ СЕ ПОНАВЉА Све ово неодољиво подсећа на ситуацију са увођењем антируских санкција 2014. и 2015. године. И тада је Запад повукао низ непријатељских корака према Москви, да би онда протестовали када је Кремљ одговорио истим или асиметричним мерама. Шеф Комитета Савета Федерације за заштиту државног суверенитета Андреј Климов подсетио је да нико у Америци и ЕУ није реаговао када су „Раша тудеј“ и „Спутњик“ основани у западним државама, већ тек сада, када је постало јасно да они „ефикасно раде“. „Они су се уплашили, почели да застрашују људе на разне начине, користећи и ФАРА закон о страним агентима из 1938. када телевизија није ни постојала. А сада не виде ’одраз у огледалу’. Ми не уводимо цензуру, нема говора о некаквој блокади. Они треба само да се региструју на одговарајући начин и објасне потенцијалним гледаоцима, читаоцима и слушаоцима да раде у интересу стране државе, то јест да су страни агенти“, рекао је сенатор.         

[/restrict]