Присутно одсуство

МУЗИЧКА 2017. ГОДИНА

Погледом уназад на живот уметничке музике (у нас) минуле године, приметићемо кретање један корак напред, два назад

Масовна хистерија око доласка култног Иве Погорелића на Коларац, заједно са новим клавиром, протресла је Београд у децембру као земљотрес, што није лоше за ову нашу мало успавану стварност, у којој музичка сцена почиње да се суочава са транзиционом реалношћу и сходно томе тражи нове путеве. Како се показало много пута, конкурси за пројекте Министарства културе и Града изгубили су чар новине, а добили патину нашег пословичног буразерског пословања, па уметнички предузетници отварају нове путеве и нове иницијативе.
У свету већ позициониран покрет Ел Система, који је кренуо од Венецуеле и педагошког начина да се помоћу класичне музике смањи малолетничка делинквенција, дошао је и код нас захваљујући пословној и предузетној Ђурђи Папазоглу, па тако сарадња између талентованих музичких школараца и гостију из Ел Система резултира концертима по Србији и на Коларцу. Већ шесту сезону слушамо у Гварнеријусу одличне концерте студената Факултета музичке уметности којима ова установа културе награђује најбоље младе музичаре по избору факултета. Предузимљива и креативна пијанисткиња, а сада менаџер, Јованка Вишекруна Јанковић води већ неколико година успешно АртЛинк НВО, посвећен српским уметницима млађе генерације. Сваке године додељује се награда нашем најперспективнијем младом музичару – 2017. челисткиња Ирена Јосифоска – али се доводе и музичари из иностранства, у оквиру (и овогодишњег) АртЛинк фестивала младих талената.
Основан је нови, млади камерни оркестар Музикон, који се залаже да уметничка музика постане свакодневна храна за душу, а изводиће се не само у концертним салама него и у кафићима и самопослугама, као што већ постоји свуда у свету. Класика у кафићима, а да није Дан жалости, догодила се 12. новембра 2017, када је Музикон, у сарадњи са београдским локалима, организовао Дан класике ради измештања класичне музике из формалних оквира. Током целог дана више од 30 београдских локала пуштало је класичну музику, а у некима од њих посетиоци су имали прилику да слушају музичаре и уживо. Тако се ствара публика.
У Мадлениануму се у децембру одвијао балетски пројекат Балкан данс проџект у организацији нашег Института за уметничку игру, удружења Танзеларија из Босне и Херцеговине и словеначког Фестивала Велење. Ради се о повезивању младих уметника с простора Балкана, размени искустава и унапређивања знања у области уметничке игре, као и придобијања нове публике и популарисања балета. Млади балетски уметници више од свих, по природи своје професије, немају времена да чекају боља времена.
Нове иницијативе неких нових музичара у корист уметничке музике обележиле су 2017. И то није све. Београд коначно може да ужива у раној и барокној музици на инструментима периода, као сав нормалан свет, захваљујући неуморном Предрагу Пеђи Гости, који осим фестивала старе музике сваке године представи и једну барокну оперу, у чему овај део света нема традицију. Ове године то је био чаробни Монтевердијев Орфеј у Мадлениануму, који све више постаје алтернативни сценски центар Београда.
Млади крче нове путеве, али то не мења чињеницу да је новца за уметничку музику све мање, да се фондови топе и нестају, пројекти одбијају. Фестивал чембала већ четврту годину не пролази на конкурсу Министарства културе, па и ове године опстаје само на преданом волонтерском раду организатора (Културни центар Београда) и музичара којима је жао да фестивал нестане. И на крају, када се музички уметници изборе за салу, датум, концерт, после много рада и труда, њихов напор нема ко и где да пропрати. Не само у 2017. Наша пословична култура (не)сећања је на делу – музичка критика је нестала из медија, посебно штампаних, а као што знамо, оно што није одштампано, није се ни десило. Или као што каже графит – џабе сте кречили.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *