Почетна / Глас времена / О једном дубоком осећању дужности

О једном дубоком осећању дужности

Не може се нипошто говорити о два Слободана Јовановића, о једном у земљи и другом у избеглиштву. Постоји само један Слободан Јовановић

Приближавање једног посебно значајног јубилеја за нашу културу, 150. годишњице рођења Слободана Јовановића, подсећа нас на потребу да се посвети пажња низу питања везаних за Јовановићев дуги и богати живот и његово разноврсно и сложено дело. У нашој јавности, културној и научној, деценијама после Другог светског рата и после пресуде изречене од револуционарног суда, над Јовановићевим радом и делом скоро да се надвио потпуни мук. Његове књиге и расправе нису исписане из библиотечких фондова, али у радовима његових ученика и млађих колега са Правног факултета могле су да се појаве само у понекој белешци или библиографској јединици. Посебно непојамно било је поновно објављивање његових књига и расправа, па је утолико храбрији и часнији био изузетак када су 1963. године Матица српска и Српска књижевна задруга  објавиле Јовановићеве Портрете из историје и књижевности у избору Живорада Стојковића. До последњег покушаја спречавања објављивања дела Слободана Јовановића дошло је 1985. године, после једне жестоке и добро оркестриране кампање партијских органа Београда и Србије. Тај последњи покушај доживео је убрзо неуспех са пропашћу идеологије под чијим знаком је Слободан Јовановић и осуђен, да би затим деведесетих године била објављена Јовановићева сабрана дела, као и више расправа о његовом делу и личности.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *