Почетна / Друштво / МЕМОРАНДУМ САНУ – Тридесет година после

МЕМОРАНДУМ САНУ – Тридесет година после

Контроверзе о распаду Југославије и истина о једном спису који је потресао Балкан

Да ли је овај документ САНУ српски, или чак великосрпски програм; да ли је српска власт у време Слободана Милошевића стајала иза Меморандума и да ли га је наручила од САНУ; да ли је академик Добрица Ћосић на неки начин учествовао у изради Меморандума и да ли је као председник државе имао задатак да га у пракси реализује; како је Меморандум доспео у јавност, тј. ко га је и да ли га је украо – ово су нека од питања која јавност поставља деценијама, а на која аутор овог текста (Печат га објављује у два наставка) сада одговара

Као један од чланова Комисије која је написала Меморандум, и као један од оних који је заједно с покојним академиком Костом Михаиловићем припремио два издања тог документа, у многим приликама, на захтеве заинтересованих средстава информисања, износио сам своје виђење и оцене тог списа. Питања заинтересованих била су бројна, а најчешћа су: како је и зашто настао тај документ; ко га је и зашто нападао; да ли је прокомунистички или антикомунистички, пројугословенски или антијугословенски; да ли је послужио као иницијална каписла за разбијање Југославије; да ли је Меморандум српски, или чак великосрпски програм; да ли је српска власт у време Слободана Милошевића стајала иза Меморандума и да ли га је наручила од САНУ; да ли је академик Добрица Ћосић на неки начин учествовао у изради Меморандума и да ли је као председник државе имао задатак да га у пракси реализује; како је Меморандум доспео у јавност, тј. ко га је и да ли га је украо; како су академици прихватили Меморандум; да ли се, када и зашто известан број академика дистанцирао од Меморандума; какве су последице меморандумске афере на понашање Академијиног руководства?

Овом приликом покушаћу да одговорим на сва та питања.

Одлука да се напише Меморандум донета је зато што су многи чланови Академије увидели да је Србија после доношења Устава из 1974. запала у вишеструку тешку кризу. Партија на власти је тзв. плавом књигом, на иницијативу Драже Марковића, покушала да реши питање положаја Србије у Федерацији, али се испоставило да она за тако нешто није имала ни снаге, ни способности, па ни храбрости. У време једнопартијског система Академија није хтела, а и да је хтела, није могла, да се уплиће у политику. Али када се тај систем почео урушавати, пошто је произвео многе тешкоће, а партија на власти, осим грчевите борбе да очува власт, за друго није била способна, Академија је одлучила да се Меморандумом укључи у политику, да једном анализом широког спектра укаже на све проблеме пред којима се нашла Србија и да подстакне њихово решавање.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. S. Milosevic

    Mozda nije relevantno za ovu temu, ali unuk Dejana Medakovica (predsednika SANU ) je bio aktivni clan Otpora .




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *