Почетна / Глас времена / Лажу, лажу генерале

Лажу, лажу генерале

Политички и медијски линч српског народа продужује се унедоглед. Сваки дан неко лане, неко мучки уједе. Да и то лајање није предигра за неко ново клање!?

Лепо неко рече да данас и огледало лаже. Лаже свак, нема ко не лаже. Неко ради ћара, неко из нужде, неко ради разоноде. Лагало се увек, откад смо истерани из раја, али, чини се, никад као данас. Ајде што мужеви лажу жене, жене мужеве, деца родитеље, што лажу ловци, рибари, мађионичари, лопови, адвокати, свештеници, пророци, писци – то им дође као алат уз занат, то су претежно беле, безазлене лажи. Лажови, типови са појачаном маштом, често су и књижевни јунаци, комични и трагични, као и њихови парњаци у животу, од забавног фантасте барона Минхаузена до претужног Андрићева барона Дорна, аустроугарског пристава у Сарајеву, „референта за ловачке приче“. Наклоност према белим лажима кадшто је и фолклорно обележје неке социјалне заједнице, житеља горњих или доњих села, неке вароши, па и менталитетска ознака неког народа. Поред ових ситних огрешења о истину и морал, постоје и црне, велике лажи са трагичним друштвеним последицама, данас бројније и бруталније него икад. Међу њима су најцрње оне медијске, планетарне обмане које смишљено обликују јавно мнење како би уистиниле најочигледније и најбескрупулозније лажи политичара и државника, или моћних светских институција. Да би то постигли, медијски лажови, бардови и барони, не сервирају јавности само своје „аналитичко тумачење“ појава и догађаја него кривотворе слике и документа, измишљају чињенице и поричу непорециве истине.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању         

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *