Комшијске перспективе

Учестали састанци четири балканске и православне земље могу бити вишеструко корисни, под условом да њихово тежиште буду реални и исправни циљеви

У опсесивној заокупираности уласком у Европску унију, Србија је до сада у великој мери запостављала изградњу односа са суседним земљама које су се већ избориле са сличним проблемима, а могу бити и пример и савезник у разбијању западних предрасуда и пежоративне балканске етикете.
[restrict]

БАЛКАНСКА ЧЕТВОРКА Управо је то био циљ састанка Високог савета за сарадњу Србије, Бугарске, Грчке и Румуније протеклог викенда у Београду, са тежиштем како да се наша земља брже приближи Европској унији. У сумирању резултата састанка, „балканска четворка“ поручује Европској унији да са Србијом, Румунијом, Грчком и Бугарском има безбедан и предвидљив Балкан, без већих тензија и проблема (Македонија и КиМ нису помињани), да би даљи нагласак био на сарадњи на заједничким пројектима, модернизацији пруга, повезивању лука, интергасној конекцији. Са закључком да је реализација помернутих пројеката много лакше изводљива у оквиру заједничке европске породице.

Не треба заборавити да свака од ових држава, а поготово Румунија и Бугарска, могу да нам праве проблеме на нашем европском путу, нарочито због питања мањина, што смо од њих већ искусили.

Председник Србије Александар Вучић наглашава да ови састанци, који су почели недавно у Варни, представљају израз сталне сарадње четири земље а наставиће се састанком у Букурешту. „Резултат свих наших политичких разговора је чињеница да имамо повећање свих бројева у трговинској размени“, рекао је председник Србије, а овом приликом је потписан и Меморандум о смањењу међународних тарифа за роминг између Србије и Бугарске.

ИНФРАСТРУКТУРНО ПОВЕЗИВАЊЕ Први сусрет у овом формату „један плус три“ одржан је 3. октобра у Варни, где се разговарало о унапређењу сарадње у области инфраструктуре и енергетике, као кључних за привлачење инвестиција и економски развој региона, што ће бити и један од приоритета бугарског председавања Европском унијом у првој половини 2018. године.

Бугарско-грчки пројекат „Од мора до мора“, железничко повезивање по три главне луке две земље, добиће два нова крака – ка Србији и Румунији. О томе су се договорили премијери Бугарске, Грчке и Румуније и српски председник. Тиме ће регион привући нове инвестиције и са истока и са запада и економски напредовати.

Идеја о инфраструктурном повезивању земаља источног Балкана родила се почетком јула у Солуну, на тројном састанку грчког премијера Алексиса Ципраса, бугарског премијера Бојка Борисова и Вучића, а средства очекују из европског фонда за стратешке инвестиције. С друге стране, после уласка Кине у луку Пиреј, та траса биће интересантна и за најмногољуднију земљу света за улазак на европско тржиште.

Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе у разговору за „Спутњик“ запажа да је „немогуће говорити о енергетици и енергетској безбедности, а не узимати у ту калкулацију Русију“, јер, како каже, новца у Бриселу више нема. Зато, сматра Пророковић, како би се избегао статус периферије Европе, треба тражити нове инвеститоре, кредиторе на другим странама. „Ако се овај формат одржи, много лакше је аплицирати за средства и код Кинеза, Руса и Азијске инфраструктурне инвестиционе банке, ако четири државе наступају заједно, него ако то раде појединачно“, објашњава Пророковић.

И док су премијери Румуније и Бугарске у суперлативу говорили о подршци Србији на путу ка Европској унији, председник Владе Грчке Алексис Ципрас је у свом обраћању медијима, можда и несвесно, изговорио реченицу која претеране евроентузијасте „спушта“ на земљу. „Србија не може више да буде изван европске породице, под условом да већина становништва жели да буде део ЕУ“, рекао је Ципрас. А непосредно пре његовог доласка у Београд, подсећа „Спутњик“, објављено је најновије истраживање јавног мњења, према коме је свега 38 одсто грађана Србије за улазак у ЕУ… 
[/restrict]