Почетна / Култура / Излог књиге

Излог књиге

Мила Милосављевић
БОНТОН ЗА ДЕЦУ
„Глобосино Александрија“, Београд, 2017
Реч је о књизи која открива најважнија правила лепог понашања. ,,Будући да се лепо понашање учи од најранијег детињства, верујем да ће мала златна правила понашања садржана у овој књизи помоћи најмлађима у свакодневном животу, како да се снађу у појединим ситуацијама које су за њих непознаница, тако и да усвоје уврежене норме и што је најважније, да израсту у добре људе“, истиче ауторка у уводном делу овог издања. Малишани ће у овој књизи, својеврсном буквару лепог понашања научити основна правила бонтона, и то кроз описе најчешћих животних ситуација, као што су: одржавање личне хигијене, обедовање код куће и у ресторану, вожња у градском превозу, понашање на улици, у саобраћају, у гостима, у школи, вртићу, у посетама, у биоскопу, позоришту. Поред тога, књига упућује најмлађе на највише животне вредности као што су љубав, пријатељство, доброта. Такође, открива најмлађима снагу лепе речи, истичући љубазност и обзире као круну доброг васпитања, те важност толеранције, саосећања и одговорности према себи и свом окружењу.

Роузмери Саливан
СТАЉИНОВА КЋИ
„Лагуна“, Београд, 2016
Рођена тек по оснивању Совјетског Савеза, Светлана Стаљина је провела своју младост унутар зидина Кремља. Привилегије у Комунистичкој партији штитиле су је од страшних патњи тог времена: гладовања и чистки, али није успела да избегне трагичну судбину – губитак својих вољених, укључујући мајку, два брата, рођаке, и љубавника двоструко старијег од ње, кога је њен отац прогнао у Сибир. Постепено откривајући колико је заиста био бруталан њен отац, и то након његове смрти, Светлана више није могла да ћути и 1967. шокирала је свет када је напустила своју децу и иселила се у САД. Иако никад није била део очевог режима, није могла да побегне од свог наслеђа. Њен живот у Америци био је у расулу: често се селила, живела у катастрофалним браковима, избегавала остале Русе у егзилу, и на крају умрла у сиромаштву у Висконсину. Захваљујући приступу архивима КГБ-а, ЦИА и совјетске владе, као и блиској сарадњи са Стаљиновом ћерком, Роузмери Саливан пише револуционарну биографију жене осуђене да буде заточеница имена свог оца. Ауторка истражује њену компликовану личност у најширем контексту а да ни у једном тренутку не губи из вида њену снажну људску причу, и при томе нам открива затворен и бруталан свет.

Умберто Еко
ПРАШКО ГРОБЉЕ
„Вулкан“, Београд, 2017
Истражујући природу лажи, непоновљиви Умберто Еко води нас у Европу XIX века, препуну мистерија и завера. Једног јутра капетан Симоне Симонини буди се с амнезијом, све му је мутно у глави и не може да сагледа прошлост. Осетивши необично задовољство док пушта перо да клизи по хартији, он почиње да пише дневник, а ми на тај начин откривамо комплексну природу његовог идентитета: Симонини је мизантроп, генијалан фалсификатор и сарадник бројних тајних служби, човек који плете мрежу мржње и страха и учествује у стварању чувених „Протокола сионских мудраца“, омиљеног штива Адолфа Хитлера. Прича о овом злогласном рукопису, који је значајно утицао на настанак антисемитизма, наводи нас на то да се запитамо може ли се уопште приповедати о историји или ће истина о светском поретку ипак остати заувек сакривена? Пишући о манипулацији документима, Еко нас подсећа на то да су они попут кула од песка и да онима који их пронађу могу открити много тога о прошлим временима, али и да једини трагови њиховог постојања могу бити зрнца прашине.

Радослав Петковић
КОЛУМБОВО ЈАЈЕ
„Академска књига“, Нови Сад, 2017
Зашто дубина искуства не гарантује књижевну вредност? Да ли је књижевност документ времена којим се бави? Колико трају споменици, а колико сећања? О томе какве је промене донео Први светски рат идејама и културама, о Трсту као примеру „парадокса границе“, о шпанском дувану и Свановом кишобрану, о охлађеној кафи Зена Косинија, о мистификацијама Колумбовог јајета и још много чему, Радослав Петковић пише компетентно и надахнуто, поново откривајући читаоцима свој надалеко чувен приповедачки дар. Текстови пред нама су живе и вибрантне скице радосних и жалосних догађаја, некад забавне а некад болно озбиљне, али све време густо премрежене готово непознатим историјским подацима и литерарним детаљима, ускладиштеним равноправно у Петковићевој ерудицији и имагинацији. Поред тога што обећава узбудљиво путовање просторима прозе коју пишу Звево, Пруст и Монтењ, „Колумбово јаје“ поставља важна питања о нашем времену: питања постанка и опстанка, вишкова и недостатака, питања аутентичности и кривотворења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *