Почетна / Култура / Излог књиге

Излог књиге

ИСТОК, бр. 11-12-13
Уметничка академија Исток, Књажевац, 2017
Књижевни часопис „Исток“ пробио се у прве редове изванпрестоничких књижевно-уметничких гласила. Нови 11-12-13 број отвара краћи темат о књажевачком проти Сими Жикићу (1878–1964), писцу, сликару и хроничару. Највећи део часописа као и обично посвећен је савременим српским песницима и приповедачима. У новој рубрици „Путопис“ Виктор Лазић пише о садашњем Ираку. Као извештач за стране часописе пропутовао је и фотографисао једну од најопаснијих и за читаоца најзанимљивијих земаља на свету, ко зна колико пута доводећи живот у питање. Рубрику „Погледи“ чини есеј Драгана Јовановића Данилова „Београд, град за самоспознају“. Скоро се није појавио есеј тог духовног опсега у коме се са езотеријским подацима износе интимни и ретки поетски моменти белог града. У часопису су представљене две приче Фјодора Сологуба, чувеног руског писца из епохе симболизма, чији је роман „Сићушни злодух“ неко време био култни. О Сологубу као „Мајстору за натприродно“ писао је Жарко Миленић. У делу часописа који се односи на завичајност, баштину и културно наслеђе Милан Милосављевић објавио је аналитички чланак о „Историјској прошлости, садашњости и будућности књажевачких села“. У часопису се у закључно од првог броја пише о „Ликовности“, тј. „Портрету уметника“. Најбољи српски мајстор књижног повеза Александар Ћеклић, који се и научно бави историјом повеза, објавио је прилог „Преглед историје повеза књига до XX века“. О његовој примењеној уметности писао је Дејан Ђорић, а цео број илустрован је примерима Ћеклићевог рада и његовим избором вредних повеза из историје те старе уметности.

Раша Ливада
ПОПРСКАН ЗНОЈЕМ КАЗАЉКИ / АТЛАНТИДА / КАРАНТИН
„Трећи трг“ – „Чигоја штампа“, Београд, 2017
Три збирке песама (објављене су 1969, 1972, 1977) Раше Ливаде (1948, Суботица – 2007, Београд) обједињене су у овом издању, које су приредили Милутин Петровић и Борислав Радовић. Ливада је преводио поезију Роберта Грејвса, Т. С. Елиота, Хуана Хименеса, Јахуде Амихаја и В. С. Мервина. Године 1985. основао је Књижевно друштво „Писмо“, покренуо истоимени тромесечник за савремену светску књижевност, а у сарадњи са Матицом српском из Новог Сада уређивао је и истоимену библиотеку. У крилу овог књижевног друштва основао је још неколико књижевних часописа („Руски алманах“, „Источник“, „Еразмо“, „Мезуза“, „Shakespeare & Co.“,„Свети Дунав“). Осамдесетих година био је потпредседник Српског ПЕН-а, председник Београдске секције Удружења књижевника Србије и први председник Одбора за заштиту уметничких слобода. Један је од оснивача Српског књижевног друштва 2000. године. Песме су му превођене на више од 20 светских језика, а за свој књижевни, преводилачки и уређивачки рад добио је низ награда, међу којима „Бранкову награду“, Награду „Милан Ракић“, Награду „Јеремија Живановић“, и „Златни беочуг“ за трајни допринос у култури Београда.

Слободан Владушић
КЊИЖЕВНОСТ И КОМЕНТАРИ
„Службени гласник“, Београд, 2017
Питање књижевности, односно концепта књижевности није питање које се само тиче стручњака за књижевност. Књижевност је уткана у наш живот, у нашу слику света, наш концепт вредности, у оно што смо спремни да урадимо, или оно што нисмо спремни да урадимо. Реч је о томе да је сама институција књижевности способна да нешто суштински промени у нашем животу. Може да га учини лепшим, интензивнијим, смисленијим, бољим, часним. Упркос Мегалополису. Зато књига о књижевности попут ове јесте нужна књига о животу, о томе како се може живети, како се може уживати у животу, како се у животу човек може борити за тај живот.
Ова књига има двоструку природу: она истовремено говори о књижевности, али и о људском животу у доба Мегалополиса. Зато се она може читати на три начина: онај ко је заинтересован само за књижевност може читати само есеје о књижевности. Онај ко жели да види какав концепт живота нуди књижевност може да чита само коментаре. Најзад постоји и трећи начин читања: од почетка до краја. Тако ће се добити ефекат с краја „Хазарског речника“. Књижевност и живот ће се додирнути и читаоцу ова књига неће више бити потребна. Родиће се личност.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *