ХЛАДНИ РАТ СОРОША И ЕВРОПЕ ПРОТИВ САД

Калифорнијски тајни скуп неолиберала и глобалиста

Џорџ Сорош не може да се помири са губитком Беле куће, из које га је истерао Доналд Трамп. Идеја неолиберала, и даље снажна у Европи, очајнички покушава да поврати вашингтонску идеолошку цитаделу, јер јој без ње прети дефинитивна пропаст. Овај савремени „хладни рат“ глобалиста и све снажније суверенистичке политичке опције специфичан је по томе што је његово идеолошко бојиште сада у самом срцу евроатлантизма, у Сједињеним Америчким Државама, али има значајне фронтове и у Европи. Шта је показала недавно одржана тајна калифорнијска „трибина“ америчких ултралиберала у организацији Фонда за отворено друштво Џорџа Сороша?

У глобалним медијима агресивно је пласирана вест како је Џорџ Сорош на рачун своје „невладине“ организације уплатио 18 милијарди долара. Смисао већине извештаја о овом случају био је у стварању утиска како пребогати неолиберал сада у име опстанка неолибералне догме жртвује све оно што је на њој стекао.

Али то је постистина.

Истина је да Џорџ Сорош на овај начин неморално склања своје доларе од пореских органа. Денунцирао га „Волстрит џорнал“.

Да све буде још неморалније, то је исти онај Сорош који финансира и „независне“ НВО из Србије, попут КРИК-а на пример, основаног са јасним циљем: да прави спискове овдашњих „неморалних бизнисмена“. А ти бизнисмени су „неморални“ само зато што је на њих прстом показао Сорош и зато што он може да плати да тај његов хир постане „вест“. Тако се ствара јавно мњење. Макар је тако било доскоро; док амерички председник на првој конференцији за медије после преузимања дужности није показао прстом у новинара „Си-Ен-Ена“ и рекао: „Ви сте лажна вест, господине!“…

Трошење „револуционара“

Анализа „Волстрит џорнала“ говори, наиме, о томе да се глобална каста „независних грађана револуционара“, чији рукавци делују и у Србији, прерано порадовала да ће доћи до нове комфорне своте за своје напоре гурања света, па и Србије, у неолиберални светски поредак од кога се, гле чуда, већ деценијама богати само неколико „изабраних“ породица.

Авај. „Револуционарима“ и даље на располагању остају само мрвице од оних 18 милијарди. Неће Сорош трошити своје милијарде. Трошиће и даље само њих – револуционаре.

Очајна ситуација. Али више се нема куд јер после губитка Беле куће неолибералима догорева до ноката.

Та идеја, која је уз асистенцију неоконзервативаца из Вашингтона ширила мрежу ултралибералних револуција широм света, одлучујући се чак и на идеолошке крсташке ратове какав је била и агресија на Југославију и Србију деведесетих година прошлог века, сада, у име самоодржања, мора да изврши контрареволуцију у центру планетарних невоља – у Вашингтону.

Светска мегаидеолошка агресија неолибералних „грађана“ на све што стоји уз идеју нације и суверенитета, тако, улази у нову одсудну и драматичну фазу. Њене размере једва да су упамћене чак и у најзатегнутијим хладноратовским периодима. Разлике готово да и нема, сем што је сада идеолошко бојиште у самом срцу евроатлантизма. Идеја неолиберала, већ поражена у самој Америци, али и даље снажна у Европи, очајнички покушава да поврати вашингтонску идеолошку цитаделу, јер јој без ње прети дефинитивна пропаст. Следи, дакле, обрачун неолибералне Европе и Вашингтона са суверенистичким Трампом на челу. Али тај обрачун такође има не мање битне унутаревропске фронтове: сукоб Сорошеве ергеле траје и у Орбановој Мађарској, а тиња и у свим европским заједницама у којима суверенистичке снаге бацају рукавицу у лице неолибералима. Међу њима је и Србија.

[restrict]

Право на абортус, „сексуалне слободе“ и масовне миграције

У таквим околностима је у Америци средином новембра одржана вишедневна „трибина“ у организацији Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша.

Скупу који је финансирао сам Сорош (недавно је својој Фондацији за отворено друштво лично уплатио 18 милијарди долара – није грешка у бројкама!) присуствовали су многобројни оснивачи и директори невладиних организација које лобирају против актуелног америчког председника Доналда Трампа и залажу се за либералне „вредности“. Међу тим „вредностима“, и то међу приоритетима, јесте и право на абортус (недавно је документовано да организација „Пленд перентхуд“, такође међу учесницима Сорошеве „трибине“, са фармацеутским гигантима тргује фетусним остацима након абортуса!), али и слободан проток миграната и њихово трајно насељавање, посебно у Европи (међу најотворенијим заговорницима је директно Сорошев Фонд за отворено друштво, коме се на Старом континенту најжешће успротивио мађарски премијер Виктор Орбан), па и залагање за друштвену афирмацију настраности и релативизицију традиционално патријархалних европских хришћанских породичних вредности (кроз агресивну медијску промоцију ЛГБТ „сексуалних слобода“, у многим земљама ове „сексуалне мањине“ су и законски позитивно дискриминисане – дакле пожељне?). Ту је и читав сет других „прогресивистичких“ (не)вредности, у који се, рецимо, савршено уклапа и у Србији омиљена флоскула: „није важна територија, важни су људи“.

Сорошеве званице су упозорене да би овај вишедневни скуп ултралибералних организација требало да буде, како се то данас „коректно“ каже, испод медијског радара. Дакле, реч је о тајном скупу, практично о деловању у илегали, што и није чудо с обзиром на то да је Антонио Грамши обавезна литература неолиберала. Учесницима је било дословно забрањено да контактирају с медијима. Међутим, агенда ове манифестације је ипак дошла до америчких новинара из „патриотских“ редакција (нпр. „Брајтбарт њуз“), а последично и до дела јавности који зна одакле долазе праве информације.

На овом скупу, забрањеном за медије (парадоксално и на срамоту новинарства, међу активним учесницима, тј. говорницима тог тајног заседања били су и новинари „Си-Ен-Ена“ и „Вашингтон поста“!), главне теме су биле стратегије за постизање заједничког интереса свих ових, на прошлогодишњим америчким изборима развлашћених ултралиберала, а то је враћање у Белу кућу продемократских марионета као што су били Обама или брачни пар Клинтон.

Из калифорнијског летовалишта у одбрану радника (?!)

Једно од уводних предавања било је посвећено „употреби друштвених мрежа за постизање прогресивних друштвених промена и победе на изборим“ (!), после чега се прешло на разматрање „техника за анализу, разумевање, покретање и убеђивање гласачког тела, у светлу нових начина дигиталне комуникације која је пресудна за изборне успехе у наредном периоду“ (веома активан на твитеру, као директан вид комуникације са гласачима, сматра се да је Трамп управо на тај начин прегазио читаву медијску машинерију која је гурала Клинтонову у први план). На предавањима је, између осталог, констатовано да је „прогресивна“ (дакле, либерална) јавност била згрожена чињеницом да је већина „белих жена“ (расистички приступ анализи?) гласала за Доналда Трампа уместо за либералног шампиона – Хилари Клинтон.

Неке теме су биле посвећене и „борби против оних који поричу постојање глобалног загревања“ (није исто што и климатске промене). Дакле, објављен је медијски „крсташки рат“ онима који слободно истражују и објективно анализирају узроке климатских промена и нису спремни да прихвате наметнути медијски наратив о глобалном загревању које узрокују тзв. „прљаве технологије“ (главни узрок климатских промена је сеча прашума, а зелену површину на планети уништавају управо корпорације које финансирају и промовишу концепт „глобалног загревања“ и улагање у нове технологије).

Иначе, током свих предавања фигурирао је императив „борбе против Доналда Трампа и богатих корпорација“, као и „заштита интереса радника и обичних људи“, а да је, при томе, сам организатор ове манифестације (која је, узгред, одржана у изузетно луксузном одмаралишту у Калифорнији!) – један од најбогатијих људи на планети који дословно просипа огромне количине новца у борби за повратак његових марионета у Белу кућу (поновићемо: недавно је Џорџ Сорош уплатио вртоглаву цифру од 18 милијарди долара својој приватној невладиној организацији – Фонду за отворено друштво, преко које се финансирају многобројне субверзивне организације у свету, између осталог и у Србији).

О овим сумњивим трансакцијама невероватно великих количина новца (који не подлеже опорезивању а чији макар и делић жељно ишчекују и српски неолиберали) сведочио је недавно и Најџел Фараџ, лидер британског УКИП-а у Европском парламенту, партије која је издејствовала брегзит после вишегодишње борбе за самосталност Велике Британије од Европске уније. Фараџ је, између осталог, констатовао да је утицај Сорошевог Фонда за отворено друштво у Бриселу „изузетно велики“, наводећи да је сам Фонд недавно објавио податке о 42 састанка са Европском комисијом прошле године, при чему је Фонд публиковао и монографију под називом „Пријатељи од поверења у Европском парламенту“, где су наведена имена 226 европских парламентараца које Фонд за отворено друштво сматра својим пријатељима.

Фараџ је овакав вид „друштвеног утицаја“ назвао „највећим случајем политичке колаборације на међународном нивоу у досадашњој историји“, и позвао је Европски парламент да формира посебну комисију која ће истражити чињенице у вези са нетранспарентном сарадњом бриселске администрације са америчким милијардером.

Орбанова лекција

„Друштвена офанзива“ Џорџа Сороша против америчких институција, као што је институција самог председника САД (али, као што смо видели, и против јогунастих Европских нација), у већини америчких патриотских медија окарактерисана је као припрема за борбу за „срца и умове“ Американаца у предстојећим одмеравањима на неким новим изборима (либерали још увек не одустају ни од идеје да се некако, било како, смени пркосни амерички председник Доналд Трамп, иако је то сада већ далеко од вероватног или чак могућег).

У сваком случају, једна од Сорошевих прљавих битака води се, дакле, и у Европи. На плану мигрантске друштвене катаклизме и проналажења начина за њено превазилажење, неолиберали не виде решење кризе у заустављању са Запада спонзорисаних ратова у Африци и Блиском истоку већ у трајном насељавању миграната у европске земље – због чега се и Ангели Меркел већ сасвим очигледно клима столица канцелара. О томе месецима јавно говори и мађарски премијер Виктор Орбан. Он оптужује Џорџа Сороша да настоји „да у Мађарску насели милион избеглица годишње“, због чега је овај амерички милијардер мађарског порекла проглашен за непожељну особу у тој држави.

Премијер Виктор Орбан је покренуо медијску кампању против Сороша, са намером да информише јавност о плановима ултралибералних кругова у самој земљи за трајно насељавање милиона миграната у Мађарској, оптужујући Сороша, практично, за заверу против мађарског народа и рад на остваривању циљева који су у супротности са националним интересима Мађара. „Ми смо препрека овој финансијској и политичкој империји која настоји да реализује своје планове без обзира на цену“, рекао је Орбан у јавном обраћању нацији. „Хајде да будемо директни“, додао је: „За остваривање Сорошевог плана свуда у Европи они су спремни да уклоне све европске владе које бране националне интересе, укључујући и нас“.

Легитимно је, чини се, с тим у вези поставити и питање: Да ли је Србија спремна да адекватно одговори на ове изазове и да ли постоји политичка воља да се спречи реализација Сорошевог плана.

Актуелна агресивна кампања овдашњих неолиберала против власти говори да они послушно стају у ред за мрвице са Сорошвог стола са милијардама. Они ће за тај новац бранити Сорошеве интересе и то захтева савез свих који су спремни да од те прљаве либерашке кампање бране интересе Србије.       

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *