Почетна / Интервју / Гвидо Брера – Срби, останите достојанствени, данас је то луксуз!

Гвидо Брера – Срби, останите достојанствени, данас је то луксуз!

Нашег саговорника називају „берзанским милијардером на челу колоне прекаријата“, док он тврди да „зазире од политике, али да зато улаже велики новац у нову италијанску ренесансу“, и још додаје да „обожава Србију“

Без трунке самилости и одговорности уништили су друштвену правду и перспективу, осећање за заједништво и солидарност. Отели су вам основна права, као што су право на школовање, лечење, кров над главом и рад од којег може достојанствено да се живи, а заузврат вам дали фаст фуд, фаст фешн и шопинг центре. Дошло је до политичке размене за коју бих рекао да је мазохистичка; због мајице од 10 евра, због јефтиног ручка у ланцу брзе хране сумњивог квалитета и новог мобилног телефона који вам нуде на 30-ак рата добровољно сте се одрекли властитог достојанства и допустили да вам украду будућност и снове. Потпуно анестезирани, и не видите да је социјални лифт заустављен, да више нема помака на социјалној лествици и да сте покрадени и преварени.

Аутор уводног цитата у разговору који је пред вама није неки екстремни левичар већ берзански милијардер. Суоснивач и челник једног од најуспешнијих светских инвестиционих фондова „Каирос партнерс“ са седиштем у Милану, подружницама у Лондону, Лугану и Њујорку и инвестиционим капиталом од 10 милијарди евра. Поред тога што је врло вешт с новцем, Гвидо Брера (Рим, 1969) очигледно је вешт и с речима: 2014. објавио је бестселер Ђаволи – црна кутија светских финансија, који је за само месец дана доживео чак три издања, а недавно и занимљив роман о последицама глобализације – Све се распада и плеше, који промовише и по средњим школама широм Италије јер, како каже, жели да отрезни младе и да им објасни ко им је, како и зашто украо снове и животну перспективу. Зазире од политике, али зато улаже велики новац у нову италијанску ренесансу. И да парафразирамо чувеног Дарија Фоа: Сва чуда су могућа, па тако и да се „вук са Волстрита“ стави на чело колоне „понижених и увређених“. У разговору за Печат појаснио је своја уверења и разлоге који су одредили и надахнули његов импресивни активизам.

Тврдите да никада нисте били „вук са Волстрита“, али један од протагониста вашег романа каже: У 7:53 на папирну марамицу сипам шећер и посипам га кристалним прахом најчистијег кокаина који потом уситњавам кредитном картицом „Centurion Black“. Дакле, после 7 минута и 36 секунди ја постајем „Ђаво“ са раширеним зеницама, бистрим умом, осећам се као Бог и спреман сам за нове пословне победе и нико ми ништа не може! Зар ово не подсећа на сцену из филма Вук са Волстрита?

Тај лик из романа је „Ђаво“ из касних 80-их. Радио сам у Лондону с таквим људима, упознао их, али сам закаснио да будем тако трансгресиван. Када сам стигао у Лондон, мода се већ променила. Уместо кокаина, који је постао „аут“, здрав живот је постао „ин“. Осим тога, школовао сам се у једној католичкој школи где су ми језуити одмалена усадили осећање одговорности, али уједно и кривице. Дакле, није било шансе да застраним као лик Леа ди Каприја.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *