Драгоцени слојеви прошлости

Чак и када у помућеној свести или уцењени, престанемо да мислимо на Грачаницу, Пећку патријаршију, Богородицу Љевишку, остаћемо у њиховој порти, онако вазнето како је то и песникиња непоновљиво надахнуто испевала. Процеси обешчашћивања лепоте трају и они су видљиви свуда, у свим деловима света. Онда када осмех Анђела замакне у гору, наступиће мрак и ужас

Наши савременици, притиснути невољама и свеприсутним „менталним инжењерингом“, данас себи постављају, рекао бих једно погрешно формулисано питање:  да ли наше, српско историјско наслеђе и присуство митова (посебно косовског мита и видовданског завета, али не само њих) којима су у великој мери прожети национална колективна меморија и јавна свест, па и наши вредносни избори, објективно неповољно утичу на националну оријентацију и на сналажење у новом времену и у промењеној стварности савременог света? Одговор је, међутим мање компликован него што би нам се могло учинити: Слојеви прошлости су драгоцен товар који колектив или појединац носи у себи, у својој меморији, свом ентузијазму. Није разумно у име недефинисане стварности или још магловитије будућности одстранити из живота једног народа прошлост.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *