БЕОГРАД, MON AMOUR (други део) – Све је почело ратом против града који је у миру јарко светлео

Пише Вили Вимер

С Хелмутом Колом рат не би био прихваћен као опција и зато је он морао да буде одстрањен како би рат против Југославије могао да се поведе

Након ординарне агресије против Савезне Републике Југославије, по налогу бившег канцелара др Хелмута Кола, отпутовао сам за Београд у посету председнику Милошевићу, како бих за јесен 1999. године припремио његову званичну посету Београду. То је било значајно, јер би једна таква посета била знак са огромним одјеком. Што је време више одмицало, рат против Југославије је у Немачкој бивао све непопуларнији. Министар спољних послова Фишер и министар одбране Шарпинг су због својих монструозних изјава постали у јавном мњењу persona non grata.

[restrict]

КОСОВСКИ МОДЕЛ Тадашњи савезни канцелар Герхард Шредер је, бар у вези са пучем у Украјини, имао храбрости да зуцне како ће прекршити међународно право ако буде издао или морао да изда наредбу за напад немачким бомбардерима, како је то наредио Вашингтон. Овога морам да се присећам данас док у новинама Зидојче цајтунг читам интервју главног тужиоца Трибунала у Хагу. У њему је господин Брамерц покушао да у последњем одговору на питање објасни зашто читав НАТО није на оптуженичкој клупи због рата против Савезне Републике Југославије којим је прекршено међународно право. И, ето, за то не постоји објашњење, то је био преседан због догађаја на Косову и Метохији. На озлоглашеној конференцији у Братислави почетком 2000. године водећа врхушка је поступању у случају Косова и Метохије придала карактер модела за друге случајеве. Покушаји да се већ тада укаже на Каталонију, Јужни Тирол, Немачку Белгију, Шкотску, Аландска острва били су грубо игнорисани.

Тако је то било у оно време. Хелмут Кол, који тек што је примио награду Почасног грађанина Европе, желео је да као некадашњи канцелар оствари свој сан. Овај сан био је да, имајући у виду сукобе током историје између Срба и Немаца, отвори нову страницу у повести оба народа исто онако како му је то успело са заједништвом с Русима. Наравно, како се показало, у сарадњи са Михаилом Горбачовом и Борисом Јељцином.

Док бисмо заједно гледали на телевизији слике из Београда, био је чврсто уверен да Срби имају добру будућност. То је за њега било велико време, непосредно по окончању ратних дејстава. И када бисмо у Берлину пролазили кроз Бранденбуршку капију на путу ка Рајхстагу до његовог бироа, око њега би се окупљали људи. Они нису желели ратног канцелара Герхарда Шредера, на његовом месту желели су да поново виде канцелара мира и споразумевања. Посета Београду била би сигнал и знак става да је једној земљи и њеним људима учињена велика неправда уз све оне које су биле историјске датости.

КОЛОВА ТРАГЕДИЈА Бивши канцелар је морао да ову своју намеру, која је могла да значи крај владавине тадашње владе, како скоро нужно следи, скупо плати. Активностима сопствене тајне службе у Лихтенштајну бивши канцелар доведен је у везу с финансијским скандалом. Пут за Београд морао је да се откаже. Над једним човеком надвила се трагедија. То се дешавало непосредно након пораза на изборима 1998. године. Два водећа представника његове партије дала су јасно до знања да ће се одлучити за велику коалицију која је, у складу са немачким датостима, значила сигуран рат против Југославије. Чак је и влада Герхарда Шредера, који још увек није ступио на дужност канцелара, по његовом повратку из Вашингтона, гурнута на ратни колосек одлуком једног министра из Колове владе који је још увек обављао своју функцију. С Хелмутом Колом рат не би био прихваћен као опција и зато је он морао да буде одстрањен како би рат могао да се поведе.

Неко би могао да каже да Београд није никаква „мерна величина“ за немачку судбину. Како у суровим временима можемо да се држимо заједно могло се видети по недавном Европском првенству у фудбалу одржаном у Француској. Најбоља метода да се конфликти доведу до експлозије састоји се у томе да се важне личности ставе на „црне листе“ и да се подведу под санкције. Тада наша страна може да тврди што год хоће и да се медији подвргну тоталној контроли. То је био случај са југословенским министром спољних послова, господином Живадином Јовановићем, који је требало да се код нас у кући сретне са спољнополитичким саветником савезног канцелара, господином Битерлихом, али није имао улазну визу за Немачку. Господин министар спољних послова имао је француску визу и она је на аеродрому у Дизелдорфу била довољна пограничном службенику. Фудбал је, ето, имао приоритет.

 

УЛОГА ВАШИНГТОНА Али шта су показали разговори у којима је учествовао и господин Зоран Јеремић, у то време већ амбасадор своје земље у Немачкој. Ништа није стајало на путу договору о свим критичним тачкама, уколико, да уколико… Уколико актуелне информације о разговорима не би морале да се проследе у Вашингтон, Белој кући. Било је то као у случају ОЕБС-ових извештаја Мисије за Косово, који су сви морали да се дају на увид америчком шефу Мисије, господину Вокеру, пре него што би били прослеђени ОЕБС-у у Беч. Они који су у ствари састављали извештаје по правилу их после тога не би препознали као своје.

А данас? Морамо се присетити онога што је било на почетку целокупног тока ратних догађаја на Балкану. Није ли то било финансирање изборних кампања за сенаторске положаје у САД од стране моћних албанских група и очекивање повратних услуга за албанске представе у Савезној Републици Југославији или изван ње? Зашто је Вашингтон, љутећи Москву, десетинама година упумпавао милијарде долара у југословенску привреду, да би их 1990. преко ноћи, што значи на крају Хладног рата, укинуо? Није ли све то било налик „социјалној тржишној привреди“ у Немачкој, као некаквoj оптерећујућoj економско-финансијскoj девијацији коју чисти капитализам више није морао да толерише, скоро истовремено, и која се нашла на удару великог капитала у виду shareholdervalue с друге стране Атлантика и City of London? Зашто Европска заједница није уважила или није смела да уважи молбу Југославије да јој се одобри кредит у висини од четири милијарде долара? Четири милијарде наспрам стотина милијарди и хиљада мртвих који су морали да дају свој живот због англосаксонске жеђи за ратом или који су у дословном смислу речи „протраћени“ као каква финансијска средства? Да ли је Хелмут Кол знао за последице блискоисточних разговора између Израела и других, када се јавно и оштро изјаснио против успостављања муслиманске државе у Европи? Да ли се радило о томе да се Москва коначно отера даље с Јадрана на исток, како смо то, хтели – не хтели, могли да чујемо од свакога?

Могли бисмо овде да наставимо да ређамо питање за питањем, али Москва је поново ту, што је свако од нас могао да види у Сирији. Москва се укључила у конфликт, који је инициран споља, на страни легитимне владе и у складу са правилима међународног права. Она окончава рат и ствара нешто из чега би, након страшног проливања крви, могао да настане мир.

Између Авганистана и Малија НАТО бомбардује нације са развијеним културама назад у камено доба и приморава људе да, како би преживели, беже ка агресорима који им у избегличким центрима ускраћују храну. Читавим фронтом влада лудило. Међутим, из мог угла, то је више од лудила. Само треба узети у руке и прочитати танку, али садржајну књигу британског аутора Џона Кигена о „бици за историју“. Онда ћемо знати о чему се ради. Поред правде победника постоји и суверенитет у тумачењу историје. У Лондону и Вашингтону знају да се овом англосаксонском суверенитету ближи крај, пре свега зато што Москва одбија сваки вид утицаја са стране. То нам свима осветљава димензије онога што нас чека у будућности. У аутомобилима се каже: вежите се, молим!

А све је почело ратом против једног града који је у миру јарко светлео и постао циљ НАТО бомбардера. Бил Клинтон и Мадлен Олбрајт вратили су рат у Европу. У Париској повељи писало је другачије.   

(крај)

 

Текст Београд, mon amour настао је према одломцима из ауторове две књиге:

 Wolfgang Effenberger und Willy Wimmer: Wiederkehr der Hasardeure (Повратак хазардера), Zeitgeist Print & Online, август 2014

 Willy Wimmer: Die Akte Moskau (Московски досије), Zеitgeist Print & Online, 2016

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *