Почетна / Друштво / Баратање скалпелом као божански дар

Баратање скалпелом као божански дар

Једна фасцинантна личност, и једна блистава каријера: Др Божина Радевић

Јаке речи могу деловати патетично ако су без покрића. У овом случају и оне могу, међутим, бити недовољне да означе једну заиста импресивну биографију. Један богат, надасве успешан, остварен живот. И то на најистуренијем медицинском фронту, оном хируршком

Ту где се, најчешће у судбинским тренуцима, без права на грешку и поправни, одлучује о бити или не бити. И где се, као над амбисом, драстично и драматично, додирују живот и смрт. Често у потпуној неизвесности шта ће превагнути.

Божина Радевић је управо на том пољу, и на том фронту, учинио готово немогуће. Успех без преседана. Не само мерен пионирским подухватима који су исписивали блиставе тренутке и историју југословенске и српске медицине, какав је, неспорно, био онај с првим, веома успешним, пресађивањем јетре на Институту „Дедиње“.

Реч је, међутим, о личности сатканој и сазданој од „материјала“ који га је, по својој природи, очигледно препоручивао, и предодређивао, за велике подухвате: и да је кренуо неком другом, и друкчијом стазом, један од најбољих ђака у историји Беранске гимназије, био би, сасвим сигурно, и тамо без премца.

Прочитали су то, предсказивали му, и његова два гимназијска професора. Посве особена и посве различита. Отмени, строго достојанствени Вељко Живковић, професор математике. И трагични Бањо Шарановић, професор књижевности, који је успео, предајући без уходаног плана и програма, да неизлечиво „инфицира“ читаву једну генерацију талентованих ђака.

Први, Живковић, препоручивао је свом одличном ђаку, сјајном математичару, да се мане медицине и студира машинство. Шарановић је, такође свом одличном ђаку, предлагао да иде трагом његове, такође изразите, литерарне даровитости, ако не на књижевност, оно макар на права.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *