Албанска голгота у бољи живот

Пут од Албаније до „обећане земље“ на британској страни канала део је приче о жестоком надметању имиграната с Уједињеним Краљевством и укључује купопродају лажних докумената, фалсификованих пасоша и личних карата, као и тарифу читаве авантуре прелаза са европског копна, преко воде, до острвске обале

Албанска мафија и њен погон трговине дрогом и белим робљем и даље се у Британији добро држи у суровом обрачуну с државом. Последњих дана Британци су били у прилици да гледају „селфи“ снимке на којима млади Албанци, скривени испод робе у камионима, прослављају с боцама пића у једној, а са албанским заставама у другој руци, сретан прелазак на британску страну Ламанша.

ОБЕЋАНА ЗЕМЉА Авантуру прате поруке на друштвеним мрежама типа: „На путу“ и „Ако Бог да, сутра у Лондону“.

Пут од Албаније до „обећане земље“ на британској страни канала део је приче о жестоком надметању имиграната с Уједињеним Краљевством и укључује купопродају лажних докумената, фалсификованих пасоша и личних карата, као и тарифу читаве авантуре прелаза са европског копна, преко воде, до острвске обале.

На фото-документима које поседују Скотланд јард и гранична полиција виде се трговци белим робљем како азилантима наплаћују „улазне визе“, а како ови, срећни и задовољни, а опружени и скривени под цирадом камиона, прослављају сретан улазак у УК.

Лондонски „Дејли мејл“ објављује прошле седмице преко целе стране опис ових „свечаности“ под насловом „Пут у Лондон“ за оне који још плове преко Канала, а срећан долазак за оне који су се већ докопали британског копна.

Међу причама о албанској најезди налази се и податак да пут у Уједињено Краљевство кошта албанског емигранта између три и осам хиљада британских фунти, у зависности од тога да ли се ради о „луксузној услузи“, превозу са више простора за дисање, или пак мање „раскошном“ сервису, на поду камиона или под теретом робе.

[restrict]

АЛБАНСКА МАФИЈА Очевици драме, британски новински извештачи који прате „албанску инвазију“, јављају из Тиране како родитељи тамо унапред плаћају кријумчарима за превоз њихове деце „у бољи живот“. По доласку на британско копно њих прихвата организована албанска мафија. Многи завршавају у сиротиштима, импровизованим (тајним) прихватилиштима, или су препуштени на милост организованим групама албанских гангова. Према евиденцији Скотланд јарда, бројни несрећници постају, под претњом сурове казне, дилери дроге за мафијашке групе.

Британски листови откривају да ове албанске групе слове, по анализама Скотланд јарда, за „најсуровије криминалне картеле које је Уједињено Краљевство до сада сретало у пракси“.

Статистике Јарда за прошлу годину говоре да је Британија избила на друго место у свету, пише „Мејл“, по броју албанске деце која беже у УК без пратње родитеља и траже азил на Острву. Ове деце – иду даље подаци – више је од оних који стижу из ратом захваћених земаља као што је, на пример, Сирија.

Полицијске информације у Лондону показују, даље, да ову децу махом подстичу и отправљају на овако ризичан и неизвестан пут сами родитељи. Наводи се да их родитељи чак и прате на делу пута до одређене тачке где их преузимају трговци белим робљем.

 

ЛАЖНИ АЗИЛАНТИ Британски медијски извештачи и специјално обучени истражитељи преносе из Тиране да је албанска влада у последња три месеца покренула више од педесет судских процеса против родитеља који су послали и оставили децу у иностранству, а највише таквих завршава у Британији. По доласку у Британију албански бегунци тврде да су економски емигранти, а већина млађих је инструисана да британским властима на граници каже како их родитељи злостављају или пак да беже од тамошње крвне освете.

Многобројни овакви захтеви за азил су касније одбијени, а азиланти су до екстрадиције смештени у привремена пребивалишта или на нечију хуману, породичну бригу. Одатле, готово по правилу, нестају, да би најчешће пали у руке албанским трговцима робљем и радили најслабије плаћене послове, а све то како би отплатили дуг кријумчарима за путне трошкове.

Острвски извештачи из Тиране јављају и да албански родитељи шаљу децу у Британију „као пионе“ који, будући да су деца, лакше добијају азил и на тај начин отварају могућност и родитељима да побегну из Албаније како би се, из хуманитарних разлога, прикључили деци и „отишли из Албаније у којој за њих нема будућности“ („Дејли мејл“, 25. новембар).

Албанија није чланица Европске уније, али будући да је аплицирала за чланство, Албанци могу да путују кроз простор Шенгена – све до лука у Француској, Белгији или Холандији. Ту падају у руке синдикатима албанских криминалаца који их преузимају и држе под суровом контролом, под нељудским условима. Ту, захваљујући релативно либералној политици Британије према тражиоцима азила из угрожених подручја, дошљаци добијају привремену социјалну помоћ, бесплатно школовање, основну здравствену заштиту и, често, прихват код локалних породица.

ЗАХТЕВ ИЗ ТИРАНЕ У суботу 25. новембра Албанија је званично интервенисала код британске владе, тражећи да по скраћеној процедури следи пример Немачке, Француске и Холандије и испоручи назад у Тирану албанске емигранте млађе од осамнаест година.

Британија је, за разлику од неких других земаља, на избегличкој рути Албанаца у „бољи живот“, атрактивна мета са далеко мање враћених азиланата.

Ровена Вода, заменица албанског министра унутрашњих послова, тражи од владе Уједињеног Краљевства да по скраћеном поступку враћа у Албанију малолетне емигранте. Уз апел се скреће пажња да Француска, Холандија и Немачка много ефикасније и брже завршавају процес екстрадиције оваквих азиланата.

 „Албанско питање“ је постало крупна, актуелна тема на Острву. Поводом апела из Тиране јавио се представник Форин офиса и изјавио да влада Уједињеног Краљевства може да се, с правом, поноси тиме што је „увек подржавала и прихватала угрожене… Наша је тренутна брига да нађемо безбедан и ефикасан пут за децу без (родитељске) пратње; да их вратимо тамо где им је и место – у родитељско крило“.        

АГОНИЈА

Нема тих миља Ламанша које агонија азиланата из Албаније не може да прегази; нити има цене коју Албанац неће платити како би се домогао обећане земље. Возач комбија Харбанс Дол зарадио је пет година затвора зато што је илегално превозио у Британију три ирачке породице и две Албанке. Албански возач је британској полицији устврдио да му је дато пет стотина фунти како би транспортовао „неки терет“ са француске стране Ламанша. На граничном прелазу је откривен, испоставило се да је возило било пуно џакова пасуља и половног намештаја, испод чега је било скривено шеснаесторо људи, укључујући и петоро деце.

Краљевски суд у Кентерберију осудио га је након што је признао кријумчарење људи. Путници су изручени полицији, на француској страни Канала.

СЛАДОЛЕД

Британска штампа објавила је недавно случај Албанца који је у лондонском Хајд парку продавао сладолед. Бизнис му је цветао све док прерушени агент лондонске полиције није затражио да купи сладолед и установио да је Албанац у сандуку имао, испод посуда са сладоледом, тешку дрогу.

 

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *