Почетна / Свет / ЖУТА ЧЕЧЕНИЈА

ЖУТА ЧЕЧЕНИЈА

Праву узбуну у Пекингу изазвали су резултати истраживања Кинеског народног универзитета, спроведеног од 2013. до 2015, анкетирањем 4.382 верника из 31 региона државе – утврђено је да је ислам најраспрострањенија религија међу кинеском омладином до 30 година старости. Да ли ово представља опасност и како се Пекинг с тиме носи?

Пре два века јединствени етнокултурни регион Туркестана је подељен – источни део је припао Кини, а западни Русији. На обе стране границе живе Казахи, Киргизи и Таџики, али је најбројнији аутохтони народ – Ујгури, веома близак по језику и обичајима Узбецима. У давна времена Источни Туркестан је био моћна држава која је утицала не само на Средњу Азију већ и на Кину. Године 1759. кинеска војска је овај регион освојила и назвала га „Нова граница“ (Ксињианг). Од тада до данас Ујгури су 400 пута дизали устанак да се издвоје из састава Кине, али без успеха. По томе подсећају на Чечене, те аналитичари  Ксињианг често називају и „жута или кинеска Чеченија“.

Данас у Кини има, према различитим изворима, између 18 и 25 милиона муслимана чије верске потребе опслужује 30.000 имама и исто толико џамија. Но то није најважнији податак. Пекинг највише брине чињеница да су млади махом муслимани. Међутим, када су у питању старији становници Кине (старости 60 и више година), међу њима доминира будизам (54,6) одсто и римокатолицизам 22 посто. Образложење за то дао је декан Школе филозофије Кинеског народног универзитета Веј Дедонг у интервју „Глобал тајмсу“. Дедонг ситуацију објашњава тиме што је код будиста и римокатолика била на снази контрола рађања (до пре две године само једно дете), док таква забрана није постојала код муслимана. Муслимани се и сада, као и пре два века, са различитим интензитетом боре за самосталност применом терористичких напaда, а овај податак је изазвао страх у Пекингу од могуће исламизације Кине. Уз исламизацију иде и сепаратизам, коме су од муслиманских народа Кине најсклонији Ујгури (има их у јединицама Исламске државе у Сирији) – управо су припадници овог народа средином ове године објавили видео-запис са претњом „да ће се вратити у отаџбину и пролити реку крви“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *