Зона сумрака – Капо и талибани

Најбољи текст који смо до сада могли да прочитамо о глобализацији изашао је из пера Тихомира Новака у којем се јасно поручује да ћирилицу треба заменити латиницом, гибаницу брзом храном и интелектуалце колачима

Тихомир Новак (не, није то хрватски малоногометни репрезентативац, као што ни његов колега Павле Радић није онај што га је Пуниша Рачић ономад у Скупштини, већ аутори на „Аутономији“ имају чудна имена) у тексту под насловом „Наши талибани и урота против ћирилице“ објашњава нам „како слобода и глобализација уништавају срБство“. „Наши талибани“ су, по његовом суду, они за које би губитак ћирилице био национална катастрофа и „љути су антиглобалисти“. Новак је, с друге стране, љути глобалиста који мисли да анахроне појаве попут ћирилице и треба да нестану. Какав је његов поглед на глобализацију јасно нам указује наставак текста: „А шта нам то говори мањак ћириличних табли? Две ствари. Прва је да се Нови Сад глобализовао, да више није она стара ’српска Атина’, у којој се некад ’мислило и на ћирилици писало за цео српски народ’. Друга ствар је отмено присуство латинице.“ Дакле, глобализација се оличава у „отменом присуству латинице“. Латиница је „отмена“ за разлику од ћирилице, али и, када већ говоримо о глобализацији, кинеског, индијског или арапског писма. С обзиром на то да је само латиница „отмена“ и оличење глобализације, јасно је да та Новакова „глобализација“ није ништа друго до империјализам. Западни, амерички.

[restrict]

Вратимо се на те, Новаку, тако гнусне талибане и шта они представљају. Не смета њему што су они творевина америчког рата против совјетске интервенције у Авганистану, али и против самог авганистанског народа. Зашто то кажемо? Зато што је јасно да је Вашингтон подстрекивао побуну у Авганистану против секуларне власти блиске Москви из сопствених себичних интереса и свесно и намерно изазивао совјетску интервенцију, као што је злодух америчког империјализма Збигњев Бжежински отворено и признао. Талибани су настали на томе. На сарадњи ЦИА, Бжежинског, Осаме бин Ладена… Али не пљује Новак те талибане. Он пљује оно што талибани данас представљају – отпор америчком империјализму, америчкој окупацији, америчком систему вредности и чуваре авганистанске традиције, каква год она била. Ако су наши чувари ћирилице такви талибани, онда нека их. Јасно је да Новак не жели глобализацију као механизам суживота и размене различитих подједнако поштованих и заштићених култура, него жели доминацију само једне културе – латиничне, западне – и пропаст свих осталих, „талибанских“.

„Ко остане без писма, пре или касније ће, драматизују талибани, остати без националног идентитета. А кад изгубите писмо и идентитет, шта ће вам, онда, држава?“, у својој либералној мудрости запажа Новак. Али није ли то истина? Није ли управо циљ глобалистичке елите супротстављене „талибанима“ да униште све идентитете и државе како би створили само велико, безгранично тржиште где је једина вредност потрошња из које се рађа њихов профит? Излажући нам свој тржишни светоназор, Новак нам отворено признаје и то: „Подразумева се да се тој инвазији и канцерогеној метастази мора стати на пут. Отуда овај аларм, ова звоњава, ови апели и сва ова пренемагања. Јер, ако држава не стане иза нашег писма, ако не стане иза нашег језика, вере, културе, гибанице, ћевапчића и кајмака, онда се ваља запитати коме таква држава, заправо, служи?“ Доиста, држава (поред осталог) томе и служи, макар она права. Зато и хоће да је униште да би гибаницу и ћевапе заменило смеће од хране из неког од глобалних ланаца попут „Мекдоналдса“ или „Бургер кинга“.

„Овдашње талибане глобализација плаши, зато се смушени и изгубљени окрећу прошлости, јер им се чини да је тада све било лакше, лепше и једноставније. Тада је Нови Сад био српска Атина. Тада су интелектуалци били савест нације“, констатује резигнирано Новак. То никако не ваља, пошто, уместо интелектуалаца, савест нације треба да буду Кардашијани. Но има наде, открива нам Новак, пошто данашњи Нови Сад не робује тим старим, ретроградним и превазиђеним принципима: „Када данас у Новом Саду кажете Атина, име тог града никога не асоцира на (грчке) филозофе и националну преданост, него на кафе-посластичарницу у центру“. Богу хвала! Па шта ће нам књиге, када можемо имати колача?! Још боље. Новак каже да у тој новој, правој Атини „можете седети сатима и угодно ћаскати, можете јести колаче и посматрати клинце који на глобализацију гледају као на своју шансу“. Заиста, шансу какву имају клинци с Тајланда и других сиромашних земаља којима је глобализација омогућила да за мање од долара дневно шију патике које се на Западу за стотине долара продају другим клинцима који их купују на кредит, јер су им родитељи остали без посла пошто је због профита сва индустрија пребачена у земље с јефтином радном снагом. То је глобализација са чијим благодатима се и ми већ данас суочавамо у виду страних инвестиција и чије нас радости тек очекују у будућности захваљујући дуалном образовању. То је глобализација у којој уживају народне масе и у некада „обећаним земљама“ Запада. Једина препрека томе и код нас, и код њих, јесу „талибани“, како Новак презриво назива противнике глобализације-империјализма све у нади да ће имати статус „кућног црнца“ и да ће избећи рад на плантажи.      

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *