Зашто су Американци љути

Пентагон више нема глобалну војну доминацију као пре двадесетак година, када је изгледало да је америчка војска способна, опремљена и мотивисана да победи сваког противника, у било којој тачки планете

На први поглед ирационална позадина нарастајуће конфронтације САД и Русије постаје разумљивија ако се посматра и са војне тачке гледишта. Амерички експерти већ годинама упозоравају на ратне потенцијале главних конкурената САД, Пекинга и Москве, и не могу да сакрију заостајање Вашингтона у развоју перспективних оружаних система 21. века. Пентагон више нема глобалну војну доминацију као пре двадесетак година, када је изгледало да је америчка војска способна, опремљена и мотивисана да победи сваког противника, у било којој тачки планете. Ова времена су остала неповратно иза нас, а све чешће вести да Кина и нарочито Русија развијају борбене системе који далеко надилазе америчку конкуренцију – сведоче да разлога за забринутост у Вашингтону имају напретек.

Основни циљ америчких стратега је да по сваку цену обуздају руску војну индустрију која је последњих година ушла у фазу експанзије каква се ретко памти и у доба СССР-а. Американци имају још десетак, највише 15 година, пре него што стратешки однос снага у свету досегне тачку када више ни уз највеће напоре неће моћи да га преокрену у своју корист. Отуда њихова журба, отуда притисци на Европу и санкције Русији. Отуда – на крају крајева – невероватан притисак да се европски потрошачи одрекну повољног руског гаса, упркос томе што је свима јасно да без овог енергента земље ЕУ не могу да буду конкурентне на глобалном тржишту. Али геостратешки интерес САД је да не дозволи зближавање евроазијских центара моћи, јер би то довело до окончања америчке доминације. Вашингтон се нашао у тешкој ситуацији и учиниће све да заштити своје интересе.

[restrict]

ПРЕТЊИ ЈЕ ИМЕ „ПРЕМИЈЕР”! Вести које ових дана стижу из Русије нису за њих охрабрујуће. Руски концерн „Вега“ (део холдинга „Руска електроника“, који припада државној мегакорпорацији „Ростех“) објавио је новости – о првом лету најсавременијег авиона за радиолокационо извиђање и навођење великог домета А-100 „Премијер“. То је систем за рано упозоравање, попут америчког „авакса“, који располаже специјалном електроником и опремом, укључујући и јединствени радар са активном фазираном решетком последње генерације. Руски изумитељи усавршили су технологију у овој области, што омогућава да са великом прецизношћу, и на даљинама од више стотина километара, прате и наводе ударе на циљеве у ваздуху, на копну и мору. Техничке карактеристике „Премијера“ нису познате, али се могу упоредити са руским (совјетским) системима претходне генерације, пре свега са авионом А-50, који је сличан америчким „аваксима“. А-100 треба у свему да буде бољи од претходника, што указује да ће Руси имати много веће „очи и уши“, посебно у близини попришта војних сукоба.

Када је о авијацији реч, значајна вест је да ће већ од фебруара следеће године узлетети и модернизовани руски суперсонични стратешки бомбардери-ракетоносци Ту-160М2. То је трећа, и најдубља, модификација успешног совјетског пројекта и показала се далековида идеја руских инжењера да своје производе осмишљавају првенствено као платформе које омогућују даљу модернизацију током више деценија. То у старту јесте скупља варијанта, али пружа могућност огромних уштеда и непрестаног развоја оружаних снага, као и чврсте гаранције безбедности. Сваки оружани систем прави се тако да у првој генерацији не досегне максимум свог потенцијала, већ да се развој настави у будућности, у складу са финансијским могућностима, потенцијалним претњама и одбрамбеним потребама. Један од најбољих примера је хваљени ловац-бомбардер Миг-29, чији развој и модернизација трају и после више од три деценије експлоатације, уз читав низ модификација и уграђивање најсавременије опреме.

Стратешки ракетоносац Ту-160М2, познат и под романтичним називом „бели лабуд“, представља управо такав производ, по много чему јединствен у свету. У првобитној верзији способан је да пренесе 45 тона бомби и ракета на удаљеност од више од 7.000 километара и врати се у базу без допуњавања горива. Достиже максималну брзину од више од 2.200 километара на час, уз плафон лета од скоро 22.000 метара. То је највећи, најбржи и најснажнији војни суперсонични авион на свету, који има и највећу дозвољену масу од свих бомбардера – чак 275 тона. Каквим ће техничким карактеристикама располагати после модернизације још није познато, али према речима конструктора, то ће бити нов авион, са најсавременијом електроником и низом техничких решења која припадају бомбардерима следеће генерације – каквима још увек нико не располаже. Ако се зна да је и актуелни Ту-160 најмоћнија машина, онда Руси имају разлога да буду задовољни својим радом. Предвиђено је да Ту-160М2 буде оперативан све док га не замени нови перспективни пројекат ПАК-ДА, који ће бити платформа за читав 21. век. За сада је познато да се за „белог лабуда“ ради пројекат крстареће ракете Х-БД, домета више од 3.000 километара.

СПАСОНОСНИ Ц-500 И „НУДОЉ” У овом пакету нових руских стратешких пројеката, међутим, постоји још много тога. Осим различитих подморница, где је најзанимљивији перспективни пројекат „Хаски“, који треба да носи цело складиште – такође перспективних – хиперсоничних крстарећих ракета „Циркон“ од којих на садашњем нивоу технолошког развоја апсолутно не постоји одбрана, ту је и све чешће најављивани противваздушни (ПВО) и противракетни (ПРО) систем С-500. То је технологија која треба Русији да пружи заштиту управо од најезде америчких крстарећих хиперсоничних ракета, које Вашингтон развија у склопу офанзивне концепције „Муњевитог глобалног удара“. Према овим плановима Пентагон жели могућност да буквално затрпа ракетама било ког противника, на било којој тачки на планети, у року од само једног сата.

У овом тренутку то је несумњиво научна фантастика – и због финансијског и због технолошког аспекта – али сама идеја да више стотина, или хиљада пројектила, могу истовремено да крстаре брзином од више од 25.000 километара на час (25 пута брже од „томахавка“) ка пажљиво одабраним метама, представља претњу какву свет није видео. Јер у случају да ове ракете не носе нуклеарну бојеви главу, већ конвенционалну, њима је могуће уништити ракетне потенцијале противника – без катастрофалних последица по екологију планете. Ове ракете чак не морају да имају експлозивно пуњење: огромна кинетичка енергија коју стварају при таквим брзинама гарантовано уништава и „непробојне“ бетонске оклопе од више метара. За одбрану од такве претње неопходан је С-500 и Москва ће морати у скоријој будућности да се посвети масовној производњи ових система ПРО.

Међутим, за адекватан одговор Американцима у високотехнолошком рату ни С-500 није довољан. У условима потенцијалног глобалног сукоба који би био и започет и окончан за свега један или два сата, неопходне су и сасвим нове компоненте противкосмичке одбране (ПКО). Зато Русија планира да, осим на С-500, у најскорије време оконча рад на ПКО систему А-235 „Нудољ“, пројекту који се развија под највећим велом тајности. Према проценама експерата, главни задатак „Нудоља“ биће да створи стопроцентну троешалонску ПРО и ПКО заштиту, најпре око Москве, чиме треба да замени досадашњи совјетски систем А-135. „Нудољ“ треба да створи апсолутно непробојни антиракетни штит око Москве, у радијусу од 1.500 и на висини од 1.000 километара. За сада једино амерички ПРО систем ТХААД може да делује на великим висинама (између 150 и 200 километара), али то није довољно за супротстављање савременим балистичким ракете. Подсећања ради, ракета коју је Северна Кореја недавно лансирала преко територије Јапана, пролетела је на висини од више од 700 километара и Токио је био беспомоћан у таквој ситуацији. ТХААД је ограничен не само висином већ и дометом своје ракете, који такође не прелази 200 километара.

 

НЕМА ЗАШТИТЕ ОД „УБИЦЕ САТЕЛИТА” Американци су назвали А-235 „убицом сателита“ управо због велике висине коју ће ове ракете бити у стању да досегну. Јасно је да ће се у случају великог ракетног сукоба први на удару наћи сателити без којих није могућа савремена комуникација, навигација и осматрање. Руси су, закључно с мајом 2016, имали укупно пет лансирања ПКО ракете за систем А-235, од чега су три била успешна, укључујући и два последња. За разлику од ранијих система ПКО, А-235 биће мобилан (као С-500) и обараће ракете коришћењем ненуклеарних, распрскавајућих бојевих глава. Сви претходни системи уништавали су пројектиле противника извођењем мање нуклеарне експлозије у ваздуху, а идеја је да „Нудољ“ то чини распрскавањем мноштва гелера или директним поготком (hit to kill). А-235 моћи ће да обара пројектиле и космичке апарате на изнад 750 километара. А то су орбите на којима се налазе многи сателити. Зато су Американци љути. И с правом.           

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *