Почетна / БРОЈ 497 / Зашто ћуте интелектуалци или крокодилизација српске културе

Зашто ћуте интелектуалци или крокодилизација српске културе

Наши малобројни ангажовани интелектуалци тешко долазе до медија пошто је и новинарска елита једнако пала на испиту друштвеног ангажмана, будући да их све заједно политичка елита спречава да укажу на главну контрадикцију друштвеног система, на тржишну економију неолибералног типа која се заснива на експлоатацији, несигурности и гажењу људског достојанства

Да ли су на плану интелектуалног ангажмана пали најпозванији у српском друштву: САНУ, универзитети, уметничка удружења, а посебно удружења књижевника, Српска православна црква, професори, академици, уметници, дакле, установе и појединци чији ангажман може да формира јавно мишљење и усмери га ка тражењу алтернатива постојећем стању? Одговор на ово питање је изузетно важан – будући да је извесно да интелект без ангажмана не служи ничему, односно да теорија која се не може претворити у праксу остаје у сфери егоцентризма њеног ствараоца.

СОРОШЕВСКА СУПКУЛТУРА Наши малобројни ангажовани интелектуалци, осим ретких изузетака, тешко долазе до медија, пошто је и новинарска „елита“ једнако пала на испиту друштвеног ангажмана, јер их политичка „елита“ спречава да укажу на главну контрадикцију друштвеног система, на тржишну економију неолибералног типа која се заснива на експлоатацији, несигурности, при чему се гази људско достојанство, док се у пракси негира или чак игнорише значај културе, просвете и науке. За то време цвета приземна супкултура „изузетности“ и „политичке коректности“, односно неолибералне послушности какву пропагирају сорошевски центри за „деконтаминацију и изузетност“. На делу је агресивна „крокодилизација“ српске културе, науке и просвете: српском језику смртну пресуду у сарајевској „Декларацији о заједничком језику“ изричу познати српски аутошовинисти Саша Илић, Борка Павићевић, Владимир Арсенијевић, Филип Давид и сличне сорошевске перјанице, а кћи СС официра Херта Милер сатанизује српски народ. Могли су да је одведу и у Спомен-парк у Крагујевцу или на стратиште у Краљеву, па би им „перформанс“ био потпун.

Српски интелектуалци нису реаговали на овакве „европске вредности“ и ангажман српских аутошовинистичких „интелектуалаца“, а они који су и реаговали можда не примећују да ти сорошевски крокодили нису узрок, већ само љигава последица антисрпског деловања онога ко их је произвео са циљем да мења нашу културу, нашу историјску свест, наш православни и светосавски поглед на свет, наш етнички састав, наш генетски код. Одговорни у том смислу су и сви они наши интелектуалци који не припадају „мондијалистичкој крокодилизацији“ културе, али подржавају неолиберални глобалистички систем. Сваки корен, или темељ нације, породица, сваки мислећи човек, сваки пример националног херојства, препрека су неограниченом ширењу неолибералног капитала и израбљивања људи претворених у робу, а који се морају уништити бомбама, променом свести, уништавањем националне културе, просвете. Чим се неко супротстави том намету, неолиберални петооктобрашки хор га оцрни да је реакционаран, фашистички, патриотски, популистички, тоталитаристички настројен. Јер тај хор, ради очувања свог материјалног статуса, жели да све нивелише у оквиру своје једноумне равни сводећи интелектуалца на потрошача, без корена, који зна (ако зна) само енглески, има американизовану свест, без свог националног идентитета. Тај хор негира плуралистичке специфичности, обичаје, националне културе, плурилингвизам. Он говори о плурализму у култури, а пропагира евроунијски монокултурализам који намеће Брисел. Он је зато против националног суверенитета као извора политике очувања различитости у свету, која је предуслов за плуралистички духовни простор умних људи, а не за гаулајтерски монотеизам сорошевских хомокретена.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *