Украјинска офанзива на „руско певајуће оружје“

Украјински амбасадор у Словенији тражи од словеначких власти да Словенија, као чланица НАТО-а и ЕУ, забрани најављени концерт ансамбла Црвене армије „Александров“ у Љубљани

Русофобија коју шире украјински амбасадори широм региона није ограничена само на Србију; и у Словенији тамошњи украјински амбасадор иступа у јавности на сличан начин попут колеге у Београду, одлучан да забрани концерт руског ансамбла „Александров“, квалификујући га као „руско певајуће оружје“. У таквој атмосфери војни оркестар Црвене армије (који је гостовао пре неколико дана у Београду) ове седмице стиже у Љубљану. Прослављеном ансамблу то неће бити први наступ пред словеначком публиком – хор и балет руске Црвене армије су у блиској прошлости држали концерт у највећој дворани усред словеначке престонице. Распродата дворана Стожице одзвањала је тада од аплауза и молби за бис, али упркос томе оркестар „Александров“ се ове године нашао пред новим изазовом, тачније – препреком.

[restrict]

КОНЦЕРТ И СЕЦЕСИЈА Иако звучи попут „веровали или не“, истина је: украјински амбасадор у Словенији тражи од словеначких власти да Словенија, као чланица НАТО-а и ЕУ, забрани најављени концерт ансамбла Црвене армије „Александров“ у Љубљани. У супротном, запретио је, „то значи да Словенија признаје сецесију Крима“. У истом даху истиче да је „руска сецесија Крима“ различита од – каталонске. „Ако неко мисли да је војни хор једно, а оружана армија нешто друго, онда прави фаталну грешку“, ламентира амбасадор Украјине у Словенији Михајло Бродович. Сличност са протеклим дешавањима у Србији је очигледна; као што је украјински амбасадор у Србији Олександр Александрович због „антисрпских и русофобичних“ изјава проглашен безмало за персону нон грата, по истом шаблону украјинска дипломатија води „дипломатску офанзиву“ против Русије и у другим државама у региону.

Амбасадор Бродович, у протесту упућеном словеначким медијима, опомиње словеначку јавност и политичке вође да је „већ следећег дана, после незаконите руске анексије Крима, војни хор Црвене армије ’Александров’’ концентрирао на два главна трга главних градова на Криму, у Симферопољу и Севастопољу“. Према резоновању украјинског дипломате, „то значи да је тај хор као војна јединица био директни учесник окупације Крима“. Без претензија да „расправља о уметничкој вредности извођача ансамбла“, украјински амбасадор развија тезу да „већ сама идеја организације балканске турнеје тог хора, који је Винстон Черчил својевремено назвао ’руско певајуће оружје’ – заудара на отворену политичку провокацију“.

 

ПРОПАГАНДА БАЛЕТОМ Украјинској дипломатској офанзиви ни ту није крај, већ ансамбл руске војске „као активног и непосредног учесника окупације Крима“ производи у, ни мање ни више – „саучесника у међународном злочину“. Ни то није све – Украјина преко свог дипломатског представника у Љубљани захтева да „Александров“ „мора бити подвргнут санкцијама ЕУ и НАТО-а, уместо што се договара за турнеје по Балкану“. Следи разглабање о временима Совјетског Савеза „када су се култура и уметност активно употребљавали у политичке и идеолошке сврхе“. Не преза да на исти начин злоупотреби културу и уметност, па захтева да се „Александрову“ забрани наступ у свим државама ЕУ и НАТО-а, а уз то проблематизује руски балет уопште, тачније улогу чувеног Бољшој театра у коме види лучоношу напора да се „виртуозним плесом по свету улепша непривлачна слика совјетског режима“. И тако стиже до Владимира Путина, за кога украјински амбасадор Бродович тврди да представља продужену руку совјетског режима, још „нарочито у последње време, када се (Русија) нашла у ’мекој’ међународној изолацији“.

Позив на минирање „промоције разумевања уметности у демократском и ауторитарном свету“ преко плеса и песме у извођењу ансамбла „Александров“ налетео је у словеначким медијима на плодно тло. Поједини су позвали грађане да подрже протест код домаћих власти и тако активно помогну отказивање концерта хора Црвене армије у Љубљани. И све то упркос чињеници да политичари ЕУ и, уопште, лидери Запада уверавају васколику јавност да у уметности нема политике и да она подстиче међусобно разумевање између држава, без обзира на могуће (политичке) несугласице.

„Кремљ уметност користи као оруђе утицаја и пропаганде, јер у тоталитарним системима ништа не може да постоји без идеолошко-политичке компоненте… А шта је друго наступ хора у војним униформама са еполетама. То је неодвојиво не само од политике државе којој припада него ни од активности војске чији је део тај ансамбл. А греси руске војске јесу изузетно страшни. Та војска је непосредно извела руску окупацију Крима и још увек спроводи војну агресију у региону Донбаса. Руску агресију против Украјине је осудила међународна заједница, осудиле су је ЕУ и НАТО, осудила ју је и Словенија…,“ закључује украјински амбасадор позив на забрану уласка руског хора, балета и оркестра како на тле Словеније, тако и осталих земаља ЕУ и НАТО-а.

 

СТАНДАРДИ ХЛАДНОГ РАТА Вербални напад украјинског амбасадора на руски ансамбл „због окупације Крима“ још увек чека одговор Љубљане и Брисела. Чак и у време распада СФРЈ, када се СРЈ нашла под санкцијама УН, културна сарадња није потпадала под санкције; што се ЕУ тиче, санкције према Русији усмерене су ка одређеним лицима, а не ка руској војсци у целини и нарочито не према свим грађанима Русије, запосленим у било којој државној институцији. Према логици украјинског амбасадора, државе ЕУ би биле обавезне да забране сва путовања и уметничко деловање ван руских граница свих грађана Русије, запослених у јавном сектору. Што би било не само сулудо већ би у случају увођења реципрочних мера од стране Кремља свет довело на ивицу новог хладног рата, па чак и сукоба. А то доказује да је захтев украјинског амбасадора превазишао чак и хладноратовске „стандарде“.

Чак и у доба Хладног рата, 1958. склопљен је споразум Лејси–Зарубин између САД и СССР о „размени у науци, технологији, школству, култури и другим сферама“. Убрзо потом је пијаниста Ван Клибурн победио на међународном такмичењу Чајковског у Москви, док је плесни ансамбл Игора Мојсијева са Бољшој театром, о коме с толико мржње пише украјински амбасадор, постигао велики успех током турнеје по САД. Од 1973. па надаље амерички и совјетски научници могли су да наставе свој истраживачки рад помоћу Фулбрајтовог програма, а после перестројке уследили су још масовнији програми размене студената. Културна сарадња је доживела процват, што је довело до бољег упознавања и бољих односа између САД и Русије. Све то је благородно деловало на мир у свету. И све то се данас урушава пред нашим очима управо због оних који у културној и научној сарадњи Русије и САД виде опасност, чак и „оружје“. У том духу је Вашингтон још пре украјинске кризе смањио програме научне и културне сарадње САД с Русијом, због чега је 2014. своја врата затворила канцеларија Кенановог института у Москви. Престало је и излажење журнала „Про ет контра“ који је у Русији издавао институт Карнеги итд…

Историчар Иван Курила упозорава да би наставак таквих мера и жеђ за жешћим санкцијама могли да произведу још горе последице. „Можете ли замислити забрану читања Хемингвеја и Марка Твена у Русији, и реципрочну забрану Толстоја и Чехова у САД? Али, нажалост, затварање програма размене је ближе стварности од санкција на увоз пилетине и микрочипова. Управо едукацијски и културни контакти нас повезују и постављају темељ за наше боље односе у будућности. Политичари су то одлично схватали у време Хладног рата. Наша генерација би учинила праву ствар када би размишљала на сличан начин“, упозорава Курила, шеф одељења за студије међународних односа универзитета у Волгограду. Нису ансамбли, уметници, књижевници, пијанисти и плесачи „оружје“ држава, као што наопако тврди украјински амбасадор у Словенији, већ су позиви на забрану и ометање међусобне сарадње она врста експлозива који разара танану потку заоштрених међународних односа. А да је уметност кључна за повезивање народа, показало је вођство градске општине Љубљана које је протеклих дана у Северном парку, у ширем центру града, поред бисте азербејџанског мислиоца Гањавог и торза украјинског филозофа Сковорода, поставило и споменик Пушкину, у част великана руског песништва.         

 

[/restrict]

  займы без отказа займ денег москвасрочный займ на киви без отказамтс займ денег

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *