Почетна / Свет / ТРЕБА ЛИ СЛАВИТИ ЦРВЕНИ ОКТОБАР

ТРЕБА ЛИ СЛАВИТИ ЦРВЕНИ ОКТОБАР

УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ БОЉШЕВИЧКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

У Руској Федерацији, одлуком Владе, 2017. година је проглашена годином Велике руске револуције (реч социјалистичка је изостављена). Иако је у Русији у протеклих 25 година становништво било изложено антикомунистичкој пропаганди 36 посто становника, према истраживањима јавног мњења, подржава обележавање овог важног догађаја

Октобаска револуција се у Русији данас различито доживљава и оцењује. Ако се сагледају жртве, онда је она, према проценама, однела током грађанског рата између пет и седам милиона живота („белих“, „црвених“ и „зелених“). Посебна је и прича како је државно царско злато доспело у Америку (48,6 тона, које је било основа формирања америчких федералних резерви), односно како је током Револуције Русија опљачкана од Запада. Потом се догодио и тзв. револуционарни терор, који представља посебан део историје. Међутим, живот је победио и њега и у СССР-у се радило и живело веома добро, а нека решења први пут су примењена у људској историји, чине је СССР постао лидер социјалне правде.

На жалост, питања која су мучиле револуционаре 1917. године обновила су се и 2017. године. Октобарска револуција је била први покушај човечанства да у друштву изгради социјалну правду и државу на принципима социјализма. Иако је пројекат поражен, он није изгубио смисао ни данас. Напротив, падом СССР-а подивљале су силе капитализма које су поново понизиле човека, стално му умањујући радна права преко измена закона, а посебно Закона о раду којима власници предузећа добијају диктаторска права, а радници робовска. За неповеровати је да у XXI веку власници предузећа забрањују радницима одлазак у тоалет, укидају право женама на породиљско боловање, исплаћују минималац уместо нормалне плате, како би избегли плаћање доприноса, уз прећутну сагласност државе. Синдикати су поново изгубили на значају итд. Другим речима, поново је актуелно питање да ли наставити градити поредак без власти капитала и његове експлоатације људи или се сагласити са тим да је овај систем, у различитим варијацима, људска судбина, односно свеколики „крај историје“?

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *