Роварење у песку

Саудијске регионалне амбиције

Настојања новоименованог принца престолонаследника у Саудијској Арабији Мохамеда бин Салмана и његовог оца краља Салмана да оснаже своје позиције имају не само унутрашњу него и разгранату спољну компоненту

У прошлом броју „Печата“ („Игра престола у Саудијској Арабији“, бр. 495) у главним цртама смо назначили политички значај хапшења неколицине саудијских принчева и више бивших званичника. Многи ову „антикорупциону акцију“ тумаче као чистку саудијске владајуће породице, снажну поруку евентуалним противницима краља и његовог наименованог наследника и унутрашњу припрему за сложене реформе – али и велику међународну трговину акцијама саудијске нафтне компаније „Арамко“.
Међутим, амбиције саудијског престолонаследника не исцрпљују се у породичним интригама и дворским пучевима. Напротив, саудијски двор има разгранате и вишеслојне међународне амбиције. Испод површине, некад тање, каткад дебље, готово сваког савременог блискоисточног конфликта крије се саудијско-ирански ривалитет.
Мохамед бин Салман је међу својим обожаватељима већ приказан као личност која ће се успешно супротстављати Ирану и шиитској политичкој организацији у Либану, Хезболаху. Данијел Шапиро, амерички дипломата, познавалац блискоисточних прилика и бивши амбасадор у Израелу (2011–2017) указао је у чланку у израелском „Харецу“ да је и покојни краљ Абдулах био оштар противник Ирана. Конзервативни монарх је револуционарну исламску републику називао змијом отровницом која просипа отров по Блиском истоку.
Али, како Шапиро напомиње, краљ Абдулах је пажљиво бирао поља на којима ће две државе укрстити утицај, снагу и вољу. Његов наследник Салман као и, по свој прилици, Мохамед бин Салман много су нестрпљивији и спремни су да се ухвате укоштац с Ираном где год им се укаже прилика.

[restrict]

Рокада савезника? Када је емитована видео-трака са унапред снимљеном оставком либанског премијера Саада ел Харирија није било, у први мах, јасно да ли је реч о узмицању саудијског савезника пред иранским утицајем или обратно – саудијским притиском на непоузданог савезника. Сличне нејасноће пратиле су и недавну серију хапшења као и ранија дворска дешавања у Ријаду. Наиме, Харири је на споменутом снимку изјавио како се повлачи са премијерског положаја јер страхује да може да доживи судбину свога оца који је страдао у снажној експлозији аутомобила бомбе у Бејруту 2005. године. Изразио је своје зебње спрам Ирана и Хезболаха.
Шта се заправо дешавало? Када је Харири слетео у Ријад, 3. новембра, већ је било сумњиво. Њије га дочекао уобичајени шпалир саудијских достојанственика, преноси „Ројтерс“. Иста агенција цитира изворе блиске либанском премијеру да му је убрзо након тога одузет мобилни телефон.
Наредног дана принуђен је да прочита текст оставке пред камером саудијског телевизијског канала. Либански извори такође наводе да је шеф саудијског протокола позвао Харирија да дође у Ријад 2. новембра, наводно да би се састао са Мохамедом бин Салманом.
Судећи према наводима либанских извора, Харири ништа није слутио. Својим сарадницима је рекао да ће започета договарања наставити у понедељак а медијском тиму је поручио да ће се састати са египатским председником Фатахом ел Сисијем у приморском летовалишту Шарм ел Шеик, преноси „Ројтерс“.
Поридица Харири је стекла замашан иметак у Саудијској Арабији и пословне нити које везују Ријад и Бејрут су бројне и прилично лукративне. Харири је такође и саудијски држављанин па се у медијима сугерисало да је оно што се дешавало некако повезано са хапшењима које је спроводио Краљевски антикорупциони комитет у Ријаду.
Саудијски званичници су поводом ових дешавања навели како немају никакве везе са Хариријевом оставком и да је он слободан човек.
Хариријева оставка изненадила је чланове његовог тима и изазвала је бурне реакције у Либану. Учесници традиционалног годишњег либанског маратона пружили су му подршку. Посматрачи ове манифестације истакли су транспаренте на којима је писало како позивају премијера да се врати у земљу, као и његове евентуалне тамничаре да га ослободе.

Саудијско незадовољство Иако су Саудијци негирали да имају везе са Хариријевом оставком, мало ко је поверовао у њихову неактивност. Супротно, снажне и претеће поруке које је Либану упутило саудијско вођство сугеришу да иза смене на челу либанске владе стоје сложеније међудржавне и регионалне тензије.
Тамер ел Сабхан, саудијски министар за заливска питања, поручио је 6. новембра да ће се Саудијска Арабија према либанској влади „односити као према влади која је објавила рат Саудијској Арабији“. У интервјуу са телевизији „Ал Арабија“ он је поручио да „Либанци морају да буду упознати са овим ризиком и да раде на томе да се ствари поправе пре него што дођу до тачке без повратка“.
Занимљиво је да се Сабхан сусрео са Хариријем свега неколико дана пре него што је овај обзнанио своју оставку. Бин Сабхан не обавља само дужност министра за заливска питања већ је један од најистакнутијих саудијских обавештајаца и човек који је превасходно ангажован за саудијске послове у Либану.
Либански извори, у драгоценом „Ројтерсовом“ извештају Самије Накхул, Лајле Басам и Тома Перија из Бејрута, наводе да се Харири са овог састанка вратио прилично добро расположен („задовољан и опуштен“) и да је објавио свој „селфи“ са Сабханом на коме се обојица осмехују. Изјавио је по састанку да је чуо „охрабрујуће ставове“ принца престолонаследника и обећање да ће се реактивирати саудијски пакет помоћи либанској армији.
То, као што смо назначили, није спречило саудијског званичника да одапне муње и громове према Либану! Саудијски министар је у споменутом интервјуу оптужио Хариријеву владу да за годину дана није ништа предузела против Хезболаха додајући да има оних „који ће зауставити Хезболах и вратити га натраг у пећине у јужном Либану“.
Неименовани либански извор наводи да је Харири на састанку вероватно навео свој план развоја ситуације са Хезболахом. „Мислим да им се није свидело шта су чули.“
Нејасно је које ће бити последице оштрих саудијских изјава усмерених према Либану. Осим прилично ратоборне изјаве једног високог званичника, за сада су Саудијци и њихови заливски савезници позвали своје држављане да напусте Либан.
Њих нема много у Либану и то не би била велика штета. Но Либанаца има далеко више у Саудијској Арабији и ако би они били присиљени да напусте земљу, то би изазвало далеко веће штете. Роберт Фиск наводи да је реч превасходно о стручњацима који обављају „средње менаџерске“ послове у банкарству и јавним службама и без којих ови сектори саудијске привреде и државе не би могли да опстану.
Либанска политичка сцена, сложена, подељена и трауматизована стала је уједињено иза премијера. Европска унија је такође осудила његову (присилну) смену а француски председник је свој састанак са принцем престолонаследником посветио углавном овом питању – шта се и зашто се дешава? Саудијски либански маневар, важан у контексту опште саудијске регионалне политике, за сада се показао далеко теже изводљивим него што су то по свој прилици очекивале ријадске велможе.

[/restrict]