ПОЛИТИКА ПРЕСУДИЛА ПРАВУ

Ратко Младић, некадашњи командант ВРС, осуђен на казну доживотног затвора

Чином изрицања пресуде српском генералу за коју је, по вероватно најпосећенијем суђењу у историји Хашког трибунала, заинтересован цео свет, окончана је судска фарса дуга 25 година, чији је превасходни циљ да Србе у грађанском рату започетом на крају другог миленијума означи јединим кривцима за сва зла почињена у рату

Веће Међународног кривичног суда за бившу Југославију са седиштем у Хагу, на челу са судијом Алфонсом Оријем, изрекло је у среду, 22. новембра, првостепену пресуду српском генералу, некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске Ратку Младићу (74), којом га је осудило на доживотну робију.

У образложењу пресуде Хашког трибунала речено је да је генерал Младић „значајно допринео извршењу геноцида у Сребреници и других ратних злочина почињених на територији Босне и Херцеговине“, те га осудио по 10 од укупно 11 тачака оптужнице, ослободивши га оптужбе за геноцид у шест општина – Фоча, Кључ, Котор Варош, Приједор, Сански Мост, Власеница. Ову одлуку председник судског већа Алфонс Ори образложио је чињеницом да није доказано да је циљ удруженог злочиначког подухвата био геноцид, што је највише разочарало бројне представнике невладиног сектора и разних удружења жртава и ратних ветерана из Босне и Херцеговине чији су представници такву одлуку очекивали и због ње допутовали Хаг два дана раније како не би изостали са унапред приређених перформанса и фолс-флег операција.

[restrict]

ПРЕСУДА БЕЗ ЧИЊЕНИЦА

Чином изрицања пресуде српском генералу за који је, по вероватно најпосећенијем суђењу у историји Трибунала, заинтересован цео свет, окончана је судска фарса дуга 25 година, чији је превасходни циљ да Србе у грађанском рату започетом на крају другог миленијума означи јединим кривцима за сва зла почињена у рату.

По изреченој првостепеној пресуди на коју постоји право жалбе Младић је, дакле, ослобођен прве тачке, а осуђен по тачки 2 за геноцид у Сребреници, по тачки 3 за злочин против човечности, по тачки 4 за истребљење и злочин против цивилног становништва, по тачки 5 због убистава и злочина против цивилног становништва, по тачки 6 због убистава и кршења закона и обичаја ратовања, по тачки 7 због депортација и злочина против цивилног становништва, по тачки 8 због нехуманог премештања и злочина против цивилног становништва, по тачки 9 због терорисања, кршења закона и обичаја ратовања, по тачки 10 због противправних напада на цивиле и кршења закона и обичаја ратовања и по тачки 11 због узимања талаца – особља УН – и кршења закона и обичаја ратовања.

Браниоци генерала Младића на челу са адвокатом Бранком Лукићем сматрају да на суђењу које је трајало четири и по године није доказана Младићева кривица и тражили су ослобађајућу пресуду, на којој ће вероватно инсистирати и у жалбеном захтеву. Управо јаз који постоји између тачака из оптужнице и око 10 хиљада предочених доказа одбране најбоље потврђује да пресуда није заснована на чињеницама.

С обзиром на године живота и тешко здравствено стање Ратка Младића, коме је и током изрицања пресуде висок притисак био озбиљна претња, српски генерал биће утамничен до краја живота који ће скончати далеко од Србије и српског народа за који се као генерал војни часно и достојанствено борио. Отићи ће, вероватно, са тешким осећањем да је „издат“ од своје државе, од оних који су га киднаповали и изручили Хагу, док су муслимани и Хрвати своје сународнике ослобођене у Хагу и поред доказа о најтежим злочинима против човечности, и највећег етничког чишћења Срба од Другог светског рата, дочекивали као хероје и ослободиоце од великосрпске агресије.

 

Хронологија бешчашћа Упркос чињеници да ниједан ментално здрав човек не може да подржава злочин ма ко да га је починио, и ма са које стране долазио, а злочин над муслиманима у Сребреници се догодио, покушај да се он претвори у геноцид, што по дефиницији никако није, доказ је да је српском генералу Младићу, као и свим претходним хашким осуђеницима којима је приписан, учињена тешка неправда. Тим пре што су политичка руководства у претходном периоду мало шта, или готово ништа, учинила да српски оптуженици у Хагу добију институционалну заштиту, коју су заточеници супротстављених страна неизоставно уживали.

Видљиво је то из хронологије која Младића прати на његовом поратном путу. Бивши ратни командант Војске Републике Српске ухапшен је 26. маја 2011. у кући свог рођака у Лазареву код Зрењанина, након 12 година скривања, а Хашком трибуналу је изручен 31. маја. Суђење генералу ВРС почело је у мају 2012, а окончано 15. децембра 2016. године.

Прву оптужницу против Младића, на којој је био заједно са председником РС Радованом Караџићем, Хашки трибунал је подигао 25. јула 1995. и отад ју је четири пута мењао и проширивао (14. новембра 1995, 1. јуна 2001, 10. октобра 2002. и 16. децембра 2011). После су оптужнице против Младића и Караџића раздвојене да би им се судило у одвојеним поступцима.

Караџић је у марту 2016. првостепено осуђен на 40 година затвора и чека правоснажну одлуку Трибунала у притворској јединици у Шевенингену.

Као врховни командант српских снага у Босни и Херцеговини Младић је оптужен за планирање, подстицање и наређивање свих злочина које су његови потчињени извршили.

Према хашкој оптужници од 8. новембра 2002. године, Младић се терети за геноцид, прогоне, истребљење и убиства, депортације и нечовечно поступање, наводно терорисање цивила, окрутно поступање, нападе на цивиле, узимање талаца из редова особља мировне мисије УН-а.

Под његовом командом, како се тврди у оптужници, убијено је око 7.000 муслиманских заробљеника на подручју Сребренице.

Младића терете и за гранатирање Сарајева, као и за логоре „Омарска“, „Кератерм“, „Мањача“ и „Трнопоље“.

Младић је оптужен за један случај геноцида, седам случајева саучесништва у геноциду и шест случајева кршења закона и обичаја рата, укључујући убиства, спровођење терора над цивилима и узимања талаца.

У делу оптужнице који се односи на злочине у општинама које су босански Срби сматрали својом територијом остаје исти број општина – шест је пре две године уклоњено из оптужнице (Бихаћ-Рипац, Босанска Градишка, Добој, Гацко, Невесиње и Теслић), а шест нових додато (Хаџићи, Илиџа, Ново Сарајево, Пале, Соколац и Трново).

Иако је задржала исти број општина, измишљена оптужница ослања се на већ раније пресуђене случајеве процесуиране у Хашком трибуналу.

Младић је током суђења негирао кривицу, а са тимом својих бранилаца покушао је да оспори наводе Тужилаштва и исказе сведока.

Будући да је лошег здравственог стања, његова породица и браниоци су тражили да му се омогући лечење на слободи. Влада Србије је недавно на захтев његових бранилаца и породице дала гаранције за Младићево пуштање на привремену слободу из притвора Хашког трибунала ради лечења, али одговор Хага се и даље чека.

 

Пресуда на основу претпоставке кривице

Одбрана и Тужилаштво имају право жалбе на првостепену пресуду. Када буде одлучено о жалбама, то ће практично бити крај рада овог суда који су УН нелегално и нелегитимно, значи супротно међународном кривичном праву, основале 25. маја 1993. године.

Адвокат Борис Зорко, члан правног тима који брани Младића, рекао је „Печату“ после изречене пресуде да ће одбрана свакако користити сва правно дозвољена средства, најавити и поднети жалбу и наставити да се бори за правилан исход поступка, међутим, вишеструке околности бацају сенку чак и на правилност процеса током изрицања пресуде, али и раније.

По његовој оцени, пресуда треба да буде предмет исцрпне анализе. „Независно од тога, а у вези са самим током поступка, приметно је да одбрана није могла своје доказе да изведе до краја, тачније, закључен је поступак извођења доказа иако је одбрана имала још неколико планираних сведока и супротно сопственим наводима о томе.“

Адвокат Зорко сматра да је интересантно указати на неке примере квалитета доказа који су пратили поступак:

Одсуство било каквог доказа којима генерал Младић наређује било који злочин.

Одсуство тврдње Тужилаштва да је генерал непосредно починио неки злочин.

У својој завршној речи, Тужилаштво прихвата да није испунило терет доказивања поводом неколицине кључних тачки оптужнице (све тачке оптужнице за Сарајево, геноцид у Сребреници, геноцид у општинама).

Оптужбе су се заправо односиле на легитимне војне операције, а не на једностране нападе снага под командом генерала Младића. У међународном хуманитарном праву, када је нападнута војна сила, дозвољен је одговор. Чак и Тужилаштво признаје да су Сарајево и Сребреница били база операција БиХ, уз нападе на супротну страну под заштитом Уједињених нација. Стални напади из ових градова објашњавају „опсаду“ Сарајева и битку у Сребреници као легитимне војне одговоре. При свему томе, УН-СБ је више пута упозорен на опасност овакве ситуације од стране својих представника и особља на терену, али није учинило ништа.

У периоду у коме је генерал Младић наводно командовао својим јединицама, док се дешавају догађаји у Сребреници, заправо се налази у Београду на тајним састанцима УН на преговорима о окончању рата и успостављању споразума о омогућавању приступа Црвеног крста припадницима ратних заробљеника у Сребреници, и размени ових ратних заробљеника. Ово све негира намеру и сазнања о сваком појединачном убиству, а камоли о геноциду. Тужилаштво иначе није оспоравало његово одсуство из Сребренице нити овај састанак.

Постоје многобројни документовани докази који потврђују став генерала Младића којим наређује заштиту несрпских цивила. То се једноставно никако не уклапа са конструкцијом Тужилаштва да је генерал имао било какву намеру да уништи заштићену групу, тј. муслимане у бившој БиХ.

На почетку поступка, одбрана је указивала да је оптужница Тужилаштва била крајње непрецизна и контрадикторна. Током поступка су се дешавале апсурдне ситуације, попут случаја да се генерал Младић оптужује за уништавање џамије за коју вештак тужилаштва потврђује да је заправо била уништена у Другом светском рату, или уништавање џамије у Калиновику, за коју се испоставља да никада није постојала.

 

Адвокат Зорко подсећа да ниједна законита пресуда или одлука не сме да се заснива на претпостављању кривице и каже да је Тужилаштво морало изнети доказе које релевантне чињенице потврђују ван сваке разумне сумње, што по мишљењу одбране није никако био случај. Зато је, како каже, Младићев правни тим уверен да услед поменутих, али и других чињеница које су пратиле овај поступак, жалба мора да има успеха.

Хашки трибунал  престаје да ради 30. новембра, после 24 године од оснивања, а поступке по жалбама, ревизије и извршење казни у његово име убудуће вршиће Механизам за кривичне судове са седиштем у Хагу.     

Србима 1.138,5 година затвора

Статистика трибунала каже да је Хаг за 72 оптуженика српске националности изрекао укупну казну од 1.138,5 година затвора, док је за 27 оптуженика осталих националности изрекао скоро троструко мању казну – 361 годину затвора? Поред тога, подаци говоре да је на суђења у Хагу „потрошено“ 530 дана, да је 169 сведока Тужилаштва изашло пред Суд, док је 208 сведока одбране изашло пред Суд, да је у „случају Младић“ учествовао 591 сведок, а укупно 377 сведока који су изашли пред Суд, те да је усвојено 9.914 доказних предмета.

Дарко Младић

Маске су коначно пале

Дарко Младић, генералов син, у изјави коју је дао „Печату“ после изречене пресуде, рекао је да она представља управо оно што су његова породица, пријатељи и већина народа у Србији и очекивали, а то је даља дискриминација српских жртава и покушај криминализовања целог српског покрета за слободу кроз осуђивање водећих личности из Војске и политике.

„Они су, наравно, све ове године подржани огромном медијском машинеријом која је јасно показала да је у питању реализација политичких циљева, јер НАТО-у су потребни злочинци како би имао разлог да окупира нове земље и шири се на исток. Ми смо сведоци да је тај процес наставио и после југословенске кризе а да Ратко Младић није био присутан ни у Либији, ни у Ираку и Украјини, ни у Сирији. Према томе, Ратко Младић сматра да је и сам заробљеник НАТО-а, да је суд у Хагу НАТО суд и да му се не суди фер, што је јасно показано и овом пресудом, јер је цела међународна јавност могла да види још једну апсурдну ситуацију када председник Већа тврди да је притисак од 180 нормална ствар за човека који је преживео више можданих удара и чак одбио да скрати поступак читања образложења излажући генерала Младића животној опасности. Све у свему, ово је само финале тог хашког суђења које траје више од 20 година и има негативне резултате, посебно што региону није донео помирење као што пише у оснивачком акту – Резолуцији СБ на основу које је Трибунал и основан.“

Дарко Младић наглашава да су коначно све маске пале и да Србе покушавају да натерају да признају и оно за шта нису криви.

„Ми ту пресуду одбацујемо као неправедну, Суд као пристрасан и наставићемо да се боримо за слободу и  истину о генералу Младићу и српском народу који је трећи пут у 20. веку у опасности да доживи геноцид, а мој отац је човек који је заједно са народном војском спречио да се тај сценарио понови.“ 

Младићев син је додао да су његова породица и пријатељи приликом доласка у Хаг избегли „блиски сусрет“ са групама које су показивале спремност да изазову инциденте, али да их је у томе спречило судско обезбеђење, и нагласио да Ратко Младић, упркос свему, није клонуо.

„Околности у свету, па и у Србији се мењају, гаранције које је дала Влада Србије нам даје наду да ће мој отац убудуће имати већу заштиту државе. А што се жалбе тиче, очекујемо да очигледни докази буду уважени и да се пресуда донесе на основу међународног кривичног права, а не на основу медијске пропаганде и политичких циљева“, закључио је Дарко Младић.

Милорад Додик

Пресуда ојачава мит о Младићу

Лидер Републике Српске Милорад Додик је рекао да ће се у случају негативне пресуде Хашког трибунала само ојачати мит о Младићу.

„Младић остаје легенда у српском народу, човјек који је своје професионалне и људске способности дао у функцију одбране слободе српског народа, гђе год он био. Оно што су Младић и многи с њим учинили јесте да су веома професионално обавили своју дужност. Жртвујући свој и комодитет своје породице, знали су да ће бити изложени свим овим процедурама које дуго година трају, али нису одустајали од истинске слободарске идеје што се тиче Републике Српске“, рекао је Додик.

Александар Вучић

Срамота је на делиоцима правде

Обраћајући се српској јавности поводом пресуде генералу Младићу, председник Србије Александар Вучић је рекао да је оваква пресуда очекивана, и да он као председник државе не може да коментарише неправоснажну пресуду.

„Србија поштује жртве других народа, и знам да не можемо да очекујемо поштовање за наше жртве и да ћемо то морати сами да учинимо. Сви су очекивали пресуду какву је изрекао Хашки трибунал, и знам колико су емоције узавреле. Данас није дан ни за радост, ни за тугу, већ да видимо какву будућност желимо.“

На питање о изостанку правде за српске жртве, Вучић је истакао да за све што нису одговарали чак и они који су директно убијали српске жртве, а за то постоје живи сведоци, то на срамоту онима који су такву правду делили.

„Али то не сме и не може да умањи нити тиме треба да правдамо злочине које су неки починили са српским именом и презименом. Ми смо у стању да своју одговорност прихватимо, а плашим се да други то нису, али у томе није наша слабост већ снага. Ми не очекујемо да ће наша суза наћи родитеље у међународној заједници“, нагласио је председник Србије.

[/restrict]

  займ онлайн на карту без отказа вивус займ онлайнвзять займ на карту сбербанкоформить займ на карту маэстро

4 коментара

  1. Драган

    Војска Републике Србске је ушла у демилитаризовану зону Сребрнице
    по одобрењу команде хаоландског батаљона – мировних снага УН –
    те демилитаризоване зоне, што би занчило да су и они – “МИРОВЊАЦИ“–
    СУЧЕСНИЦИ У ТОМ “ГЕНОЦИДУ“?!
    Ако је то тако, како се приписује генералу Ратку Младићу, зашто су
    онда сва документа у вези са Сребрницом стављена под забрану
    отварања за наредних 3о до 5о година?
    Над БиХ је у току рата увек патролирало 2 авакса и 7 сателита, а сви
    војници хполандског батаљона су имали мобилне телефоне са сателит-
    ском везом, а да немамо ни један једини видео запис или слику тог –
    “ГЕНОЦИДА“, као необориви доказ изречене пресуде?!

    Драган Славнић

  2. vera vuletic

    Moj Masane, svaka Ti cast. Nista ne zaboravi, a svemu dade pravu ocenu.
    Veliko mi je zadovoljstvo citanje Tvojih tekstova, pa se nadam da cu mnogo cesce uzivati
    u umotvorinama Masana Purovog

    P.S. Ne poznajemo se, ali sa obracanjem na Ti zelim da izrazim srodnost stavova.
    A, mislim da se neces ljutiti. Hvala unapred

    • Slobodan Jarcevic

      Вид Маливук из Невесиња
      Невесиње, 25. новембар 7526 (2017)

      ЗЛОЧИНАЧКИ НАТО ОСУДИО МЛАДИЋА

      Гусле моје загудите сада,
      Нек’ се чује у целоме свету,
      Да је срамни судија у Хагу,
      Без памети и без срца људског,
      Осудио српског војсковођу –
      Младић Ратка часног генерала,
      Осудио на робију вечну,
      А разлога не би никаквога,
      Јер је Младић поступао часно,
      Војска му је одбрамбена била,
      Српску земљу она је бранила,
      И одлучно нарад заштитила,
      Српски народ којем су претили,
      А претили душмани Запада.
      Против Срба јесу се кренули,
      А кренули душмани Запада.
      Намерили срушити државу,
      А државу нас Словена јужних.
      Са Запада то је Америка,
      Па Енглеска и са њом Немачка,
      Уз Немачку и земља Француска,
      Те и друге да их не спомињем.
      Све су оне помогле Хрвате,
      Уз њих јоште исламске Босанце,
      Да што више Срба истребљују,
      И да многе прогнају са земље,
      А са земље на којој су Срби
      На којој су стварно од давнина,
      Ту су били пре државе римске!
      Уз несрећне муслимане наше,
      И несрећне наше католике
      (Прве Запад прозва Хрватима,
      Ове друге назва Бошњацима).
      А преци су Хрвата недавно,
      Били Срби вере православне,
      А и преци ових муслимана,
      Само Срби најчистији били
      И љубили веру православну.
      Још је Запад против Срба посл’о,
      Посл’о страшне исламске војнике,
      Купио их по Истоку Блиском,
      По Египту, Тунису, Мароку.
      Ти злочинци на почетку рата,
      То је било у хиљаду деветсто,
      Деведесет и другој години,
      Србима су одсецали главе,
      Те ливадом главе шутирали,
      А многе су Србе спаљивали,
      Спаљивали док су живи били.
      Против таквих тешких злочинаца,
      Младић јесте подигао војску
      И успео сузбити злочинце,
      Како оне исламских земаља –
      Што ће створит’ државу исламску,
      А створити у земљи Сирији,
      Тако сузби и злочинце тешке,
      А злочинце српских муслимана
      И злочинце вере католичке,
      Које Запад прозва Бошњацима,
      Ове друге прозва Хрватима.
      Тад је Запад тешко закукао,
      Мада има војни савез страшни,
      Који име понесе Натовско.
      Због Младића и његове војске,
      Запад посла војску против њега,
      Те се многи западни војници,
      Умешаше у чете хрватске,
      А богами и чете исламске,
      Још по небу бомбардери лете,
      Које НАТО посла на Младића.
      Али Младић беше јуначина,
      Летилице многе је срушио,
      А на бојном пољу сребреничком,
      Покосио многе Западњаке,
      Маскиране као муслимани,
      Муслимани, или к’о Хрвати.
      Још Генерал похвата шпијуне,
      А шпијуне држава западних,
      Те их веза уз насеља српска,
      Повеза их уз улице многе
      И на реци уз ограде моста.
      То генерал учинио мудро,
      Јер је НАТО прест’о бомбоардоват’.
      Бомбардоват’ та насеља српска,
      Јер би уз то побио и своје –
      А шипијуне свје би побио!
      Овај пораз тога силног Ната,
      Није Клинтон мог’о да поднесе,
      А тај Клинтон владар Америке,
      Па је сикт’о као побеснели,
      Те наредбу послао је одмах,
      Послао је граду Вашингтону,
      А где седи Савет безбедности,
      А тај Савет свих земаља света.
      Наредбу му Клинтон саопштио –
      Да не тражи дозволу Скупштине,
      А Скупштине свих земаља света –
      Што законска обавеза јесте –
      Него одмах да судије шаље,
      Да их шаље у ту Холандију,
      Где Трибунал хашки да оснују,
      Те Младићу тамо да пресуде,
      А пресуда да најтежа буде,
      Доживотно да тамничи Ратко,
      Јер бруку је он нанео Нату,
      Поразио ту Натову војску,
      Коју јесу чинили Хрвати,
      А Хрвати и с њима Бошњаци,
      А међ’ њима и војници многи,
      А војници, па и официри,
      Отпослани из града Брисела,
      Где је центар Натове команде!
      Правда мора стићи на Планету,
      Божја правда од Господа Бога,
      Која хоће Ратка заштитити
      Из тамнице њега ослободит’,
      Те генерал тад ће кући стићи
      И српску ће земљу погледати,
      Погледати с горе Романије,
      Одакле је вила Равијојла,
      Своје гласе послала ка Богу –
      Да је Младић најчасније биће,
      Којем Срби остају захвални,
      А захвални докле сунце сија,
      Јер је српски народ одбранио,
      Одбранио од покоља страшног,
      Који беше добро испланиран,
      Испланиран у граду Лондону,
      У Лондону, па и Вашингтону,
      У Паризу, немачком Берлину,
      Те у другим главним градовима,
      Градовима Европске уније.

  3. S. Milosevic

    Kanonizacija za Mladica.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *