Новце примају, за Србију не хају

Штету држави Србији и Србима учинити звезда је водиља америчких стипендиста. Сад када бледи веровање да ће нешто бити од чланства у евроунијатској организацији, они кандидују причу о Југославији

Упамтите, Срби! Нисте криви! НАТО је злочинац. Ми Срби смо жртве. Ко вам другачије каже – лаже! Имајте стално ово на уму. Да се не заборави. Поготову док њихови падобранци вежбају са нашим. Нису смели да скачу из авиона 1999. Тобож, временске прилике нису одговарале. Зато су љути на српске генерале Небојшу Павковића, Владимира Лазаревић, Божидара Делића и њихове војнике јунаке. Као да су наши генерали радили у метеоролошком заводу па одлучивали о временским приликама и неприликама. Чувајте се, Срби. НАТО није пријатељ.

 

РЕЗЕРВНА ВАРИЈАНТА Иначе, амерички стипендисти воле да се у Србији баве свим и свачим. Посебно оним што Србији штету наноси. Штету држави Србији и Србима учинити је њихова звезда водиља. Данас је поново у моди полемика око тога ко је крив за нестајање Југославије, СФРЈ. У њој главну реч воде они који су рушили Југославију, а не изостају ни они који су је наводно бранили уз обавезно присуство „независних“ посматрача, који су пак процес растурања само гледали. Српски речено: нема лелемуда који се неће одазвати позиву да „објасни“ преживелима шта нам се у ствари догађало. Кад би бар део енергије уложили у рад како данашњу државу Србију сачувати и шта нам је чинити, можда би Србији било малко боље. Многи више жале за пропалом Југославијом него што се радују држави Србији. Проливаће сузе крокодилске за бившом државом, али неће пронаћи ниједну лепу реч за данашњу Србију иако у њој раде, примају плате, академске додатке, хонораре за чланство у управним, надзорним и осталим одборима. Новце примају, али за Србију не брину.

Ових се дана поново удружују бивши комунисти, усташе и балисти у организацији бриселских комесара, да уз подршку Ватикана и Вашингтона, понижавају Србе и Србију.

Бледи веровање код стипендиста да ће бити нешто од чланства у евроунијатској организацији. Зато се потеже прича о Југославији. Резервна варијанта за Србе. Кад се већ прича, морају се поменути „Хрвати“. На сва звона се таламбаса о „хрватским“ односима са Србима. Ваљда су зато „Хрвати“ и измишљени у 19. веку.

[restrict]

ЗАБРАЊЕНА БРОШУРА Кад хоћеш да наудиш Србима, ти покрени питање „Хрвата“. Било је тога и раније. Чак, пре него што се родио Слободан Милошевић. Ево једног документа.

Државно тужилаштво за град Београд

Кис. Бр. 4006/40

РЕШЕЊЕ

На основу чл. 19 т. 5 и 7 Закона о штампи и чл. 5 и 6 Закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави, забрањује се продаја и растурање брошуре „Хрватско питање“ од Ил. Н. Ђукановића, с тим да се на основу чл. 24 Закона о штампи узапте сви примерци забрањене брошуре.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Како у поменутој брошури има пасуса таквих да се њима изазива расположење за племенску раздвојеност и племенски раздор; и да се држ. или самоуправне власти ометају у вршењу свог задатка или уопште у свом делању – то је и донето решење као горе.

  1. IV 40. г. Државни тужилац

Београд                   М. П.  Д. Башић

 

Забрањену брошуру, од педесет страна, објавио је Илија Н. Ђукановић о Ђурђицу 1939. у Београду. Брошуру је штампала штампарија „Млада Србија“ која се налазила у Ускочкој улици. По горњем решењу, иако то не пише, растурен је штампарски слог, а штампар приведен у полицију на разговор. Аутор је дуго био у служби код краља Петра Првог, са њим прешао Албанију, служио га кад је краљ оболео и био непосредно присутан већини догађаја у Грчкој током Првог светског рата. Из његове брошуре наводим неколико занимљивости. Краљ Петар је о Крфској декларацији сазнао тек пошто је објављена (стр. 10). Са декларацијом од 1. децембра није био раније упознат. Краљ је био изненађен што се тако брзо и непромишљено завршило са уједињењем у СХС. Требало је најпре све расправити и свршити са уговором о миру. Предосећао је да ћемо имати тешкоћа у раду са Хрватима и то баш све као последица те брзине и наше необавештености о стању и приликама у Загребу.

Није му било право што су Светозару Прибићевићу и Анти Трумбићу поверена најважнија министарства, нарочито се није смело допустити да Трумбић буде наш главни представник при изграђивању уговора о миру (стр. 11).

На крају аутор закључује: „Мора се признати да смо ми Срби били 1. децембра у заблуди и као последица тога трпели смо и трпимо губитке на све стране. Одавно нас све покреће да се отресемо наше заблуде и идеализма, да се сви сложно вратимо на стање пре 1. децембра 1918. и да с правом истакнемо и без икаквих обзира ми решимо: Српско питање!“

Не заборавите српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Помозимо Србима на Косову и Метохији. Стиже Ђурђиц. Пред нама је Аранђеловдан. Радујте се, Срби.             

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *