Народно јединство уместо револуције

Последњих 12 година, уместо Октобарске револуције, у Русији се прославља Дан народног јединства, 4. новембра, као сећање на народни устанак и ослобођење Москве од пољских узурпатора 1612. године

Руски председник Владимир Путин поздрављајући учеснике међународних манифестација посвећених обележавању стоте годишњице Велике октобарске социјалистичке револуције, рекао је да су то били драматични догађаји који су одиграли велику улогу у развоју Русије и света. „Бурни и драматични догађаји из 1917. године јесу сложени, али неодвојиви део наше историје. Апелујем да се полемике поводом тог времена, па и оне најоштрије, заснивају на чињеницама и документима“, нагласио је руски лидер и изразио очекивање да ће расправе о стогодишњици Октобарске револуције допринети да се подвуче црта испод раскола у руском друштву. Овај став руског председника је очекиван ако се зна да у данашње време 7. новембар више није државни празник, али многи и даље славе овај дан.

[restrict]

СВЕ РУСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ После 26 година од распада СССР-а многи у Русији, укључујући Путина, сматрају да је страх од комунизма натерао Запад да уђе у конкурентску трку са Совјетима, повећавајући радничка права, зараде и социјалне принадлежности грађана – како би спречили да се „вирус комунизма“ рашири по Европи и Америци. Међутим, чим је Совјетски Савез престао да постоји 1991, ова права на Западу нагло су почела да се смањују. А посебно се то односило на земље источне Европе, бивше чланице социјалистичког лагера, које тако нису стигле ни да се упознају са толико хваљеним и жељеним „капитализмом са људским ликом“, већ су одмах упале у нови турболиберални поредак. Тако су веома брзо, готово у трену, поништене све тековине револуције, уништени многи животи.

Руси су, у првој деценији после распада СССР-а, вероватно прошли најгоре. У вихору контрареволуције изгубили су вековима грађену државу, а колатералне жртве овог процеса постале су и готово све бивше совјетске републике. Чак и балтичке државице, које су брже-боље примљене у НАТО и ЕУ како би постале истурена песница америчког утицаја на руским границама, и данас осећају последице тог распада. Не само што су изгубиле огромно традиционално тржиште са своје производе – а на Западу никад нису стекли тако добре позиције – већ код њих и даље тињају остаци социјалистичке империјалне свести. Све то доводи до подела, јер ће увек постојати подозрење да прети опасност од неког новог преврата. Зато је „лов на руске вештице“ на Балтику већ деценијама омиљени политички спорт.

У Русији се у последњих 12 година, уместо Октобарске револуције, обележава и слави Дан народног јединства, 4. новембра, установљен у знак народног устанка и ослобођења Москве од пољских узурпатора 1612. године. Истовремено, Руска православна црква и верници прослављају Дан иконе Богородице Казањске, чији је лик такође повезан са ослобађањем Русије. На тај начин, остала је присутна вишедеценијска пракса да је почетак новембра резервисан за велике националне празнике. И догађаји из 17. века такође су повезани са масовним слободарским покретом, као својеврсном руском револуцијом од пре 405 година. Уска повезаност ове две симболике свакако није случајна – баш као што је Путин рекао, циљ је да се превазиђу поделе и пронађу тачке спајања. Многи и данас жале због нестанка СССР-а, а Путин је раније оценио да је то била „највећа геополитичка катастрофа 20. века“. У јануару 2016. руски председник је чак указао да вођа револуције Владимир Лењин сноси одговорност, јер је својим идејама „поставио атомску бомбу под зграду која се зове Русија и она се потом урушила“.

ПРЕЋУТАНЕ ЗАСЛУГЕ СОВЈЕТСКЕ ЕПОХЕ Нема сумње да је СССР заиста омогућио људима бесплатно школство, здравство и пристојне социјалне стандарде који су гарантовали да нико неће бити гладан, без посла и стана. И даље има много оних који сматрају да је Русија за то платила превисоку цену и превише помагала другим народима. Посебно им тешко пада када их управо они којима је највише давала сада прозивају за окупацију, нарочито када то чине они који данас наступају у првим редовима антируског фронта – балтичке републике и Украјина. Ове, данас од Москве независне државе практично читав свој индустријски развој дугују совјетској епохи. Међутим, показало се да су њихови производни капацитети углавном непотребни новим „партнерима“ са Запада.

Грађани Русије, према октобарском резултату угледног државног Сверуског центра за истраживање јавног мњења (ВЦИОМ), подељених су осећања према Октобарској револуцији. Око 45 одсто испитаника сматра да је револуција одражавала вољу народа Руске империје, али 43 процента верује да то није био случај. Генерални директор ВЦИОМ-а Валериј Фјодоров истиче да је на делу обрнути процес у поређењу са деведесетим годинама, када су у свим градовима рушени споменици Лењину и социјализму, а револуција и СССР представљани искључиво у негативном светлу. „Дуготрајни процес ревизије револуције није довео до њене тоталне осуде. Иза нас је остао период када је не само Октобарска револуција већ и читав пут који је земља прошла осуђиван и представљан искључиво у црним бојама. Ова тачка гледишта није могла да се учврсти и данас је прихвата мање од трећине испитаника. Без обзира на жртве и грађански рат који је уследио, резултати револуције данас се оцењују позитивније, да су наше друштво, држава и економија добили снажан подстицај унапред. Ако је 2005. само 28 одсто сматрало тако, сада је то 38 процената“, подвлачи Фјодоров.

После две и по деценије Русија је спремна да се суочи са прошлошћу како то више не би изазивало нове потресе и поделе. Већ дуже од десет година стрпљиво се гради консензус да болне теме које су раније делиле грађане не смеју да буду узрок нестабилности и немира. То је основна идеја Владимира Путина, који је свестан да трауме грађанског рата и револуције, у једној мултиетничкој држави каква је Руска Федерација, и у ситуацији када су спољни притисци јачи него икад пре у последњих 30 година – могу да доведу до урушавања Русије на исти начин како је пао СССР. Зато Путин стално тражи заједнички именитељ за све идеологије, националности и политичка опредељења. Економски развој, уз уважавање свих верских и етничких заједница и обједињујућу патриотску свест, то је једини начин да се очува најважнија национална вредност – независност и суверенитет Русије.          

Путин: Западна достигнућа су одговор на изазов СССР-а

Говорећи средином октобра на заседању Валдајског клуба у Сочију, руски председник Владимир Путин истакао је значај Октобарске револуције за читав свет. „Револуција је увек последица дефицита одговорности. Данас, проучавајући лекције руске револуције, видимо колико су контроверзни били њени резултати, како су тесно испреплетане негативне и позитивне последице. Постављамо себи питање: зар није било могуће развијати се не кроз револуцију већ еволутивним путем. И не по цену рушења државности, немилосрдног ломљења милиона људских судбина већ путем постепеног, поступног кретања напред“, нагласио је Путин. Председник РФ је посебно нагласио да су совјетски друштвени модел и идеологија били умногоме утопијски, али су пружили снажан стимуланс променама у читавом свету.

„Изазвали су озбиљно преиспитивање модела развоја, створили такмичење и конкуренцију, из чега је корист, рекао бих, у већој мери извукао Запад. Одговор на изазов СССР-а постала су многа западна достигнућа 20. века: побољшање животног стандарда, развој снажне средње класе, реформе тржишта рада и социјалне сфере, развој образовања, гаранције људских права, укључујући мањинска права и права жена, превазилажење расне сегрегације, која је пре само неколико деценија била срамотна пракса у многим земљама, укључујући и САД. После радикалних промена које су се догодиле у нашој земљи и свету 1980-их и 1990-их година, појавила се јединствена прилика да отворимо истински нову страницу историје, након што је Совјетски Савез престао да постоји. Нажалост, западни партнери, поделивши геополитичко наслеђе СССР-а, поверовали су у сопствену непогрешивост. Прогласивши себе за победнике у Хладном рату, почели су отворено да се мешају у послове суверених држава, да извозе демократију, исто као што је у своје време совјетско руководство покушавало да извози социјалистичку револуцију широм света“, указао је Владимир Путин.

[/restrict]