Квазидокументарна квазификција

Улепшавање с предумишљајем: ТВ серија „Дуг пут кући“

Ратнохушкачка или бар ратнопокровитељска мини-серија „Дуг пут кући“ коју ових недеља свету лиферује угледни канал „Национална географија“ разрађује наводно истинито страдање америчких војника у походу на Садамове присталице из 2004. године и тиме на врло иритантан начин скреће пажњу на своје постојање

Протеклих је недеља посредством „Националне географије“ свет почашћен још једним производом масовних медија, огранка исто тако масовне забаве, а који се стара о полирању имиџа америчке крвожедне и крајње агресивне спољне политике рата. Иако се серија од осам епизода квалификује тек за такозвани мини-серијал, дакле, претпоставка је да неће дуго бити пред очима публике, и иако се бави ратним искуствима „типичних представника америчке војске“ у сукобу који је произвео све остале текуће, оном ирачком и то баш с његовог почетка, дакле бајатом темом, „Дуг пут кући“ настоји да буде на врло важан начин пред очима света, да буде „аутентичан“, а можда чак и искрен, реалистичан и „неутралан“, с нагласком на судбинама осморице америчких војника чији ће наративни фокус испунити епизоде по систему „кроз њихове очи“. Свако добија по једну херојску епизоду како за себе и своју такозвану истиниту причу, тако и да преко ње персонификује припаднике читавог херојског рода америчке војне силе.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *