Почетна / Култура / Ко су лучоноше русофобских схватања

Ко су лучоноше русофобских схватања

Проблемска и историјска реконструкција русофобије у нас

У књизи Русофобија у Срба 1878–2017. Дејан Мировић задире у саму стварност нашег друштва, преузима ризик да говори о стварима које представљају живо ткиво једне стварности, тематским регистром дотичући сам врх савременог европског и ширег интелектуалног тренутка

У књизи Дејана Мировића Русофобија у Срба 1878 – 2017. одмах пада у очи потпуна европска актуелност саме теме. Јер, ова књига се појављује готово у исти час када и књиге које у француском, италијанском и немачком подручју објашњавају и тумаче појам русофобије. Да је наш аутор био свестан овог обухватнијег контекста своје књиге, показује њено прво поглавље, јер је у њему дат преглед савремених поимања русофобије.

НАГЛАШЕНО ПРОВОКАТИВАН АНГАЖМАН Но, наш аутор – своје излагање о четири књиге које тематизују проблем русофобије – почиње разматрањем књиге Русофобија руског научника Шафаревича, која је објављена 1992. године. Он потом описује књигу Русофобија италијанског новинара Дела Кјезе и изузетну књигу Русија – Запад (хиљаду година рата) швајцарског новинара и публицисте Ги Метана. Обе су објављене у 2015. години. Као последња у овом низу, појављује се књига Слика непријатеља: Русија (историја једне демонизације) аустријског новинара и публицисте Ханса Хофбауера, која је објављена 2016. године.

Све четири књиге су посвећене питању русофобије као феномена: околност да су њихови аутори припадници различитих народа даје посебан значај подударностима између њихових судова, као што нам њихове разлике илуструју различите културноисторијске контексте у којима се осветљава историјска улога Русије, њен политички и културни домашај, као и представе о њој унутар доминантног медијског и културног тока у западним (америчким) подручјима.

Тако Дејан Мировић досеже, тематским регистром своје књиге, сам врх савременог интелектуалног тренутка. Оно што је тема многих интелектуалних разговора, што је дискусија која обухвата различите историјске, социолошке, правне, политичке, књижевне и културне слојеве, приказано је у свом дугом трајању. Но, наш аутор уноси нешто сасвим особено у општи оквир описане проблематике: он не пише књигу о русофобији као таквој, односно о западном (америчком) пореклу русофобских представа, премда такви садржаји постоје у појединим пишчевим назнакама, него пише књигу о русофобији код нас. Он, дакле, задире у саму стварност нашег друштва, преузима ризик да говори о стварима које представљају живо ткиво једне стварности, јер има критички осветљених аутора који су живи. Тако наш аутор улази у једну врсту дискусије која је испуњена осетљивошћу, па његова књига има наглашено провокативан ангажман.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *