Излог књиге

Владимир Кецмановић
ДВА КРСТА И ЈЕДНА КРВ
„Свет књиге“, Београд, 2017

Све оно што је знао о страшној судбини Мостара, судбини мостарских Срба, као и о судбини осталих житеља овог места – оних који нису Срби или су тако престали да се зову – терало је аутора да све што види, хтео то или не, посматра као сабласно поприште небројених злочина. Идући мостарским путевима које је у својим путописима оставио живим Зуко Џумхур, Кецмановић попуњава намерне џумхуровске недоречености приповедајући о православном Мостару, слободарском духу Срба, те њиховом страдању у НДХ.
У овој књизи се, каже Владимир Пиштало у предговору, не ради првенствено ни о починиоцима злочина. У овој књизи се ради о жртвама.

Љиљана Хабјановић Ђуровић
КЊИГЕ ЗА ДЕЦУ
„Чигоја штампа“, Београд, 2017

„Ива и лутка“, „Ива и анђео“ и „Света Петка“ три су књиге за децу којима је Љиљана Хабјановић Ђуровић покренула серијал узбудљивих прича намењених најмлађој публици. Књиге су настале после романа „Онда је дошла добра вила“, када је, како каже, схватила до које мере се и преко књига може манипулисати децом, те колико је важно упутити их на праве вредности. Занимљиве, подстицајне и богато илустроване, ове књиге су мали приручници за будуће добре људе.

Карлос Фуентес
ЗАКОПАНО ОГЛЕДАЛО
„Академска књига“, Нови Сад, 2017

Прва књига есеја Карлоса Фуентеса својеврсна је историја хиспанског света из визуре најплоднијег мексичког писца која истовремено представља и кључ за разумевање његовог целокупног опуса. Фуентесова размишљања о Шпанији и (Хиспанској) Америци настала су заједно са истоименом телевизијском серијом у пет епизода – уочи обележавања пет векова од открића америчког континента, када је на том тлу почело апсорбовање и интегрисање више различитих цивилизација, раса, култура и духовности. Непуне две деценије касније књига је проширена „Накнадним епилогом“ у виду сажетка ауторових размишљања из перспективе 21. века.

Владимир Јагличић
ПРЕДГРАЂЕ ХОРИЗОНТА
Српска књижевна задруга, Београд, 2017

У новој песничкој књизи, знатног обима, Јагличић у пуној зрелости, показао је два своја умећа: лирско дочаравање стварности и мајсторство версификације – изградњу катрена и сонета које је довео до савршенства… Лирска поезија захтева посебну селекцију елемената стварности, од којих песник ствара слике, параболе, духовна значења. У том смислу, Јагличић реско сенчи своје време, али и обликује дијалоге и са тим временом и са поезијом као таквом. Спектар његових тема чини Јагличићеву поезију разноврсном, активном, субјективном.

Гроздана Олујић
ПРЕЖИВЕТИ ДО СУТРА
Српска књижевна задруга, Београд, 2017

Нови роман Гроздане Олујић представља књижевни и издавачки куриозитет: писан је пре готово пола века, у време када друштво није могло да прихвати политичку и уметничку слободу раних романа наше списатељице. После идеолошких напада на роман „Излет у небо“, и после скидања са репертоара позоришне представе по овом роману, Олујићева је одлучила да ново дело задржи у фиоци. Сада је то дело пред читаоцима. Породична и историјска драма овог романа одиграва се (као и у другим Грозданиним романима) у имагинарном месту Каранову, у војвођанској равници, током Другог светског рата. Посебна узбуђења њени јунаци показују у првим данима рата, услед неверице и многих дилема и опредељења. Суптилна психологија и атрактивно приповедање надомак поезије краси расног писца ове књиге…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *